Izvor: RTS | Sreda, 18.01.2017.| 09:20
Izdvojite članak Odštampajte vest

Banke otežale uslove za dozvoljeni minus - Prosečni građanin Srbije zadužen sa 912 EUR

(Foto: Syda Productions/shutterstock.com)
Raste broj kredita za refinansiranje kredita, kao i broj zahteva za tzv. dozvoljenim minusom po tekućem računu. Ipak, banke traže mnogo detaljnija dokumenta za odobrenje minusa po tekućim računima.

Da bi dobili dozvoljeni minus od banaka ovih dana je potrebno da potpišete bar deset dokumenata. Tako je i sa karticama ili kreditima, pa neke banke pri odobravanju zahtevaju i prisustvo supružnika. Banke tvrde da je sve po zakonu i da se tako smanjuju svi rizici i nedoumice.

- Nakon odobrenja pozajmice klijent sa bankom zaključuje ugovor o odobrenju pozajmice, potpisuje ponudu, potpisuje obavezne elemente - menicu i menično ovlašćenje. Sva ta dokumenta su bitna kako klijentu tako i banci jer nedvosmisleno se zna u kakav se ugovor ulazi - kaže Jelena Ivanović iz Komercijalne banke.

U Srbiji je u poslednjih godinu dana broj korisnika tekućih računa porastao sa 4,8 miliona na skoro pet miliona. Iznos dozvoljenog prekoračenja je ostao isti 44 milijarde. Ono što ne ohrabruje je povećanje kašnjenja u otplati loših pozajmica sa 11,4% na 12,6%.

Od Nove godine se evidentira i promet čekova odnosno ukupnih zaduženja građana poput računa za komunalije.

- Ukoliko napravimo ugovore sa bankama i institucijama o dugovanjima za Infostan i slično onda će se u izveštajima naći i takvi podaci o ukupnoj zaduženosti klijenata - kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.

Pre deset godina prosečni građanin Srbije bio je prosečno zadužen sa 334 EUR U međuvremenu situacija je počela da se okreće pa je sada prosečni građanin Srbije zadužen sa 912 EUR. Međutim i 400 hiljada građana u Srbiji je manje pa sada imaju pravo da pregovaraju oko visine kredita i visine rata.

Dugalić navodi da je granica zaduživanja stanovništva individualna.

- Onaj ko ima 300 EUR mesečno zaduživanja su veoma niska. A onaj ko ima 1.500 EUR taj limit je veći - kaže Dugalić.

Iako ima više teorija poput one da će odmrzavanje plata i penzija u javnom sektoru smanjiti zaduživanja građana bankari tvrde suprotno. Više novca znači i manji rizik pa još veće zaduživanje i potrošnju.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.