Izvor: Politika | Utorak, 13.12.2016.| 13:42
Izdvojite članak Odštampajte vest

Naplaćuju i naknadu za reklamaciju - Trećina ukupnih prihoda banaka stiže od skrivenih provizija

(Foto: create jobs 51/shutterstock.com)
U Srbiji ne postoji jedinstveni registar naknada koje banke naplaćuju za različite usluge. Međutim, banke imaju na desetine "sitnih" provizija koje namiruju kroz gotovo svaki posao koji obave za klijenta. Problem je što često ti iznosi višestruko prevazilaze njihove realne troškove. U standardne naknade na koje smo navikli interesantno je da pojedine banke idu tako daleko da ispostave račun čak i za troškove obrade neosnovanih reklamacija. U jednoj banci ova "usluga" košta čak 2.460 dinara i zvuči kao preporuka klijentima da se ne žale.

Prema nekim podacima trećina ukupnih prihoda banaka stiže od različitih naknada ili skrivenih bankarskih provizija što je najlakša zarada i siguran izvor prihoda, bez ikakvog rizika.

– Narodna banka Srbije nema zakonska ovlašćenja da propisuje bankama ograničenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuje za obavljanje poslova, ali u skladu sa odredbama Zakona o bankama, NBS može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova - kažu za Politiku u NBS.

Oni navode da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza banke da ugovori o bankarskim uslugama, koje zaključuje sa fizičkim licima kao obavezni element moraju da sadrže vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz precizno objašnjenje da li su fiksne ili promenljive, i ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati.

– Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakonom o platnim uslugama utvrđeno je pravo klijenata da određene informacije i podatke dobiju od banke bez naknade, odnosno besplatno (na primer izvod o svim promenama na računu u slučaju dozvoljenog prekoračenja, raskid okvirnog ugovora o platnim uslugama), kažu u Narodnoj banci Srbije.

Svaka banka kroji svoju politiku

Međutim, pregledom naknada istaknutih na sajtovima banaka ne nailazi se na ovakve besplatne usluge , mada neke od banaka na spisku provizija navode i one koje su besplatne, a to su obično transakcije u okviru elektronskog bankarstva ili naknade koje su limitirane po principu prva je besplatna, a svaka sledeća košta. Interesantan je primer da jedna banka naplaćuje fiksnu proviziju za korišćenje novca u nedozvoljenom minusu i to 1.230 dinara, iako već naplaćuje paprenu kamatu za prelazak u nedozvoljeno prekoračenje.

Ovo nije specifičnost samo domaćeg tržišta, banke i u Evropi "žive " od provizija.

Jedini način da se klijenti informišu je da pitaju u banci ili da provere na zvaničnom sajtu pošto je isticanje ovih tarifnika po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakona o bankama to obaveza banke.

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Sve ove naknade zanemarljive su u odnosu na iznose koji se plaćaju prilikom uzimanja kredita. Udruženja za zaštitu potrošača su više puta ukazivala na ovo nefer ponašanje na tržištu, posebno što većina klijenata ne obraća pažnju prilikom zaduživanja.

Udruženje Efektiva je tako ukazivala na nezakonitost naknada koje banke naplaćuju onim klijentima koji uzimaju kredite.

– One naplaćuju tri vrste naknada i sve tri smatramo nezakonitim. Prva je naknada ili provizija za obradu kredita, koja se naplaćuje na početku, prilikom zaduživanja (od 0,1 do 0,5%), druga je ona koju banka naplaćuje za održavanje ili praćenje kredita (kvartalno, polugodišnje ili godišnje od 0,1 do 0,15%) i treća – provizija za prevremenu otplatu koja ide i do pet odsto, kaže Dejan Gavrilović, predsednik ovog udruženja.

Nameti suprotni zakonu

Prema njegovim rečima sve tri vrste ovih naknada su suprotne članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji kaže da banka u ovom slučaju može da zarađuje isključivo na kamati. On navodi još jedan primer na kome se vidi kako to banke u Srbiji rade.

– Recimo, provizija za obradu kredita. Kada klijent uzme kredit u iznosu od 1.000 EUR banka mu odmah odbije 20 za obradu pozajmice i isplaćuje mu na ruke 980 EUR. Kamatu mu, ipak, računa na svih 1.000 EUR, čime je klijent oštećen po dva osnova. Prvi što mu je banka uzela tih 20 EUR na ime provizije, a drugo što mu i na taj iznos naplaćuje kamatu iako je reč o novcu koji nije dobio – kaže sagovornik Politike iz Efektive.

U ovom udruženju napominju da je u slučaju provizija koje banke naplaćuju od građana često reč o fantomskim naknadama. To se vidi, objašnjava Gavrilović u slučaju naknade za praćenje kredita, kada banka za isti posao koji radi tokom otplate kredita naplaćuje naknadu u procentualnom iznosu na glavnicu. Za isti posao u jednom trenutku naplaćuje jedan iznos, a kako se glavnica smanjuje, i ovaj iznos ide na dole, što je nelogično.

– Treća vrsta naknade koja se odnosi na penal koji se plaća na prevremenu otplatu kredita sporan je zato što se korisnik obavezuje da plati iznos koji predstavlja nekakvu štetu koju banka trpi. Jasno je da štete nema, jer banka kada dobije taj novac ili ga plasira dalje kroz kredite na čemu ponovo zarađuje ili zatvara neku svoju obavezu i time sebi smanjuje trošak neke kamate koju plaća – kaže Dejan Gavrilović i dodaje da se mnoge naknade koje banke naplaćuju tiču poslova koje one stvarno obave, međutim uglavnom su one nesrazmerno velike u odnosu na taj posao. Recimo, opomenu o neizmirenim obavezama naplati 500 dinara, a realno banku košta pedesetak dinara.

Prema podacima iz jula ove godine banke u Srbiji su prošle godine imale čist profit od 61 mil EUR. U proseku najveći prihod ostvaruju na kamatama – oko dve trećine svoje zarade, a ostatak od različitih provizija za usluge.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.