Veselin Jevrosimović, Comtrade - Srbija gladna kompjutera

Comtrade center

Srpski „Komtrejd” pripojiće svojoj poslovnoj grupaciji i slovenačku softversku kompaniju „Hermes softlab”. Do sledeće nedelje, Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda”, ovonedeljni gost Politikinog poslovnog kluba ne želi da otkriva detalje svoje poslovne transakcije, ali i ne poriče nezvanična saznanja ovdašnjih novinara. Potvrđuje samo da je na pomolu stvaranje informaciono-tehnološke grupacije sa velikim ambicijama u centralnoj i jugoistočnoj Evropi i sa 1.600 zaposlenih.

Akvizicija „Hermesa” mogla bi ozbiljno da poljulja tvrdnje o zatvorenostislovenačkog tržišta za srpske firme. Kako je to Vama uspelo, za razliku, recimo, od „Salforda” ili „Delte”?

Ne bih komentarisao iskustva drugih. Mi nismo naišli na opstrukcije. Ni političke ni poslovne. Pobedila je najbolja finansijska ponuda i taj posao biće ozvaničen i završen sledeće nedelje.

Ponudili ste 40 miliona evra?

Čuće se. Možda. Za nas je akvizicija „Hermesa” značajna u daljem širenju u regionu. Otvaraju nam se i vrata Evropske unije. Kupovinom postajemo IT lider u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Očekujemo obrt od oko 300 miliona evra, od čega trećinu u domenu softvera. Jer, „Hermes”, koji je sada u većinskom vlasništvu stranih akcionara, bavi se proizvodnjom softvera već 20 godina. Razvija softver za „HP”i „Vodafon”. Veliki deo tih aplikacija primenjuje i „Microsoft”.

Mnogo se u poslednje vreme govori o prvom srpskom IT parku, koji će se graditi u Inđiji i u koji će se useliti firme poput „Microsofta”. Da li je to i u Vašim planovima?

Ako dobijemo dobre uslove, zašto da ne. Neće nas privući samo zgrade, bitni su i drugi uslovi. Poljska država je napravila IT park pored Krakova, ponudila subvencije, pregovarala sa „Motorolom” da tu locira svoju proizvodnju. „Motorola” istina nikada nije došla, ali su tu nastale najveće poljske softverske kompanije koje danas prednjače u jugoistočnoj Evropi.

IT bi i u Srbiji, sudeći po ministarskim najavama, trebalo da bude jedan od stubova buduće industrijske politike.

Nema razvoja nijedne zemlje bez primene novih tehnologija. To bi i država trebalo da shvati. Naša šansa je u softveru. To je jedini proizvod u informatici koji možemo da proizvodimo i izvozimo bez obzira na granice.

Najavljuje se dolazak velikih stranih IT kompanija. Šta je to naš adut, šta je to naša prednost u odnosu na druge?

Kadrovi. Tehnološka obrazovanost pojedinca je na izuzetnom nivou, i uz ozbiljnu politiku države u ovoj oblasti lako možemo privući velike kompanije.

Imamo dobre stručnjake, ali mali procenat stanovništva koristi računare?Šta kažu vaši podaci? Izlazimo li iz kamenog doba, kad je o IT reč?

Što se tiče hardvera, da, ali ima mnogo drugih problema. U Srbiji danas tek oko 18 odsto populacije koristi kompjuter. Ovo tržište je gladno. Prošle godine je na tržištu informatike Srbija zabeležila obrt od pola milijarde evra, a Mađarska (znamo gde je bila devedesetih) četiri puta više. Međutim, ni ovde ne možete da prodajete bilo šta. Kada niko u Srbiji nije želeo da razmišlja o kompjuteru lošijem od „pentijuma”, u Rumuniji su uveliko prolazili slabiji računari.

Kako bi državamogla da pomogne?

Da, pre svega, napraviti ozbiljnu strategiju razvoja informatičkog društva i da je primenjuje, kako bi se prevazišao tehnološki jaz. To je po meni prvi korak i osnovni posao države, odnosno nadležnih ministarstava.

Ako biste Vi seli u ministarsku fotelju, kojih pet poteza biste najpre povukli?

Nemam takve ambicije.

Ali, ako biste...

Oformio bih informatički savet i napravio strategiju razvoja IT-a u Srbiji. Stvarno bih zabranio uvoz polovnih računara, smanjio porez i na prateću kompjutersku opremu, a ne samo na „kućišta”. Unapredio bih propise i obezbedio njihovo sprovođenje. Koliko je to poteza? Smanjio bih porez i na mobilne telefone, pa ne bilo toliko šverca robe koja se samo još kod nas tretira luksuznom.

To je sve?

Ne, informatika nije samo hardver – ona je i softver i mreže, telekomunikacije. Cela ta oblast mora da se liberalizuje, da se infrastruktura poboljša...

A kako je pozicionirana naša IT industrija u regionu?

Beograd izrasta u regionalni centar. Sve vodeće IT kompanije su ovde otvorile regionalne kancelarije. Hrvatsko tržište je najveće informatičko tržište, a naše je najperspektivnije. Dalji razvoj svakako će zavisiti i od države, koja još spava.

To Vama očigledno ne smeta, vi se širite i na druga tržišta?

„Hermes” je samo početak, planiramo i druge akvizicije. Trenutno smo u pregovorima sa dve velike poljske kompanije i ishod će se se znati do septembra.

Da li „Komtrejd” cenom i kvalitetom može da parira stranoj konkurenciji? U kojim ste ih to većim poslovima pobedili?

Možemo da budemo konkurentni. Ali šta su veliki poslovi? Ako ja imam šansu da prodam kompletno IT rešenje, uvek ću to učiniti pre nego da prodajem mnogo računara sa zaradom od jedan posto. Biti lider ne znači imati jedan ili dva velika posla u toku godine.

Kako se borite sa konkurencijom na domaćem tržištu?

Konkurenciju imamo i to nas raduje. Ne plašim se zdrave konkurencije, samo nelojalne.

Kupuju li Srbi rado prvi domaći računar?

Kupuju, to je trenutno najprodavaniji računar u Srbiji. Imamo centralizovanu proizvodnju računara, sada za ceo region.

Comtrade center

Proizvodite ili samo sklapate?

Srpski je brend, a komponente su uvozne. To nije novina. Računare sklapa i IBM i „Del”, mislim da jedino „Tošiba” proizvodi. „Komtrejd” ima automatizovanu liniju za sklapanje kompjutera i kapacitet je 300.000 računara godišnje. Imamo fabriku u Kini koja proizvodi po našem dizajnu. Imamo i dobavljača za lcd monitore.

A kako se srpski brend nejm računar kotira na stranom tržištu?

Izvozimo, ali postoji problem sa domaćim propisima. Privredna komora Srbije, na primer, neće da nam izda sertifikat da je reč o domaćem proizvodu. Ceo svet sklapa kompjutere, ali kod nas se očekuje da 51 odsto komponenti bude domaće, što je u oblasti informatike nemoguće. Svetski standardi su dva odsto.

Kakvi su vam izvozni planovi?

Cilj je da za pet godina naša kompanija bude IT lider u Evropi. Cilj je i da napravimo jednu jaku regionalnu bazu koja može da odgovori zahtevima jačih tržišta kao što su SAD, Evropska unija, Saudijska Arabija, Ujedinjeni arapski emirati. To nije nemoguće, jer „Komtrejd” već posluje u 15 zemalja sveta, čak i u Americi.

Ko su vaši najpoznatiji klijenti ?

„Optima” – treće pozicionirana kompanija za brze isporuke pošiljki, posle DHL-a i „Fedeksa”. Radimo za njih razvoj softvera, a uz „Hermes” toj listi će se pridružiti i „Hjulet pakard”.

Najavili ste izlazak „Komtrejdovih” akcija na Londonsku berzu?

Sigurno je da ćemo, posle akvizicije „Hermesa” i konsolidacije, izaći na neku od evropskih berzi. Najverovatnije tokom iduće godine.

Kažu da politika ekonomiji sreću kvari. Koliko političke turbulencije zaista utiču na poslovanje pojedinačnih kompanija? Osećate li ih u svom biznisu?

Nestabilna politička situacija ne odgovara privredi nijedne zemlje. Ali IT grana je takva da politika ne može mnogo da utiče na njen razvoj. Ipak, da nema turbulencija rast bi sigurno bio veći.

Grana je, dakle, prilično otporna na politiku. A vi lično? U političkim pričama se ne pominjete. Da li ste imali ponuda za političko angažovanje, bar u finansijskom smislu? Da li ima političkih protežiranja i da li ste ih osetili na svojoj koži?

Toga zaista ima, ali ja lično nisam imao takva iskustva. Nisam imao ni konkretne ponude. Možda ranije. Ni zahteva za finansiranje. Nisam, istina ni nudio. Ma, mene politika uopšte ne zanima.

Comtrade center

A da li će ugostiteljstvo biti Vaš sporedni biznis? Otvorili ste svoj restoran, koji je „upakovao” poznati industrijski dizajner Karim Rašid. Ili je to samo ono „san svakog Srbina je da ima kafanu....”

Restoran sam otvorio iz krajnje praktičnih razloga. Imam firmu sa 600 zaposlenih i hranu smo obezbeđivali preko ketering službi, koje su u početku dobre, a onda im se usluge pokvare. Kada se ukazala prilika za to, otvorio sam restoran, koji priprema i hranu za naše radnike, a otvoren je i za ostale goste.

A odnos prema novinarima? Ima onih koji, kažu, da su na razgovor pred Vašim vratima čekali i nepristojnih dva-tri sata?

Dobro sarađujemo sa medijima i za taj slučaj, zaista ne znam. Možda sam bio na nekom sastanku ili je avion kasnio, ili je bio neki nesporazum. Zaista mi to nije manir.

Jedan ste od novijih članova kluba „Privrednik”, koji važi za vrlo uticajnu elitističku privredničku grupu, ali i za klub bogatih biznismena, među kojima ima i onih koje javnost percipira kao kontroverzne?

To jeste naša ekonomska elita i uticajna grupa i zato sam i ušao u klub „Privrednik”, jer smatram da i privrednici treba da se okupljaju u svoja udruženja, kao i novinari, recimo. A da li tamo ima kontroverznih biznismena? Ja ne mogu da sudim o tome. Šta je uostalom kontroverzan? A što se bogatstva tiče, moje bogatstvo su znanje i iskustvo. Novac koji zarađujem investiram u nove projekte. Tako para imam, a u stvari ih nemam.

-----------------------------------------------------------

Comtrade center

Pametna investicija u pametnu zgradu

Uložili ste, kažu 12 miliona evra, u „Komtrejdovu” poslovnu zgradu? Da li je bila pametna tolika investicija u „pametnu zgradu”?

Da, reč o velikom ulaganju, ali u Beogradu nije postojala zgrada koja je odgovarala potrebama poslovanja i tehnologije „Komtrejda”. Uostalom to je zgrada sa 17.000 utičnica i 300 kilometara raznih mrežnih optičkih kablova. Takva nam je bila potrebna i naravno da se takva investicija isplati.

-----------------------------------------------------------

Manji nameti na e-kupovinu

U svetu se uveliko kupuje iz dnevne sobe. Mi i dalje moramo do prodavnice?

– Imamo Zakon o elektronskom potpisu, ali se on ne primenjuje. Trebalo bi nešto uraditi na uspostavljanju elektronske trgovine koja ovde ne funkcioniše. U svim zemljama u svetu i Evropi, sve što se kupuje preko Interneta u vrednosti do 100 evra ide bez dažbina, a kod nas su oslobođene samo narudžbine do 20 evra, kaže Jevrosimović.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 30.03.2004