Kineske šume - spas Vojvodine ?

Budući da Vojvodini hronično nedostaju šume, ovih dana mogu se čuti i neki sasvim neobični predlozi za prevazilaženje situacije. Ideje, verovatno u nedostatku boljih, ovdašnji stručnjaci pokušavaju da pozajme iz – daleke Kine!

Naime, sa vojvođanskog tla godišnje nestaje sloj od 2,5 centimetra, iliti tona crnice po hektaru. Prirodni procesi obnavljaju zemljište, ali mnogo sporije: potrebno je 20 godina da se obnovi ono što vetar odnese za godinu. Takvim tempom 40 odsto sada plodnog vojvođanskog zemljišta će za tri decenije biti pretvoreno u slatinu.

– Da bi se vojvođansko zemljište izlečilo, potrebno je da se pošumi do 16,5 procenata teritorije – kaže za „Politiku” Miloš Galečić, jedan od najaktivnijih promotora pošumljavanja Vojvodine.

– Vojvodina ima 6,5 odsto šuma, ali to nije pravo stanje stvari, jer u taj procenat ulaze i šumska gazdinstva, a ona se, i pored njihovog nemerljivog značaja, naprosto ne računaju u ovoj priči. Prava slika stanja je da u 35 opština Vojvodine ima svega jedan procenat šuma! U centralnoj Srbiji pošumljenost je 32,8 posto, što je za 17 odsto manje od optimalnog za postojeću kategoriju zemljišta – ističe Galečić, podsećajući da je pre dve godine promovisan program sadnje 100.000 hektara šuma do 2015.

– Nažalost, dinamika kojom se Srbija pošumljava neće doneti željeni rezultat do 2015. godine – kaže Galečić, predlažući „revolucionarni korak” kojim bi ovo zadocnjenje bilo nadoknađeno. Naime, naš sagovornik spas za vojvođanske njive vidi u projektu koji su još 1997. formulisali inženjer Slobodan Vukojevac i prof. Dragica Vilotić. Reč je o, kako se to stručno kaže, reintrodukciji, odnosno „uvođenju” u ovdašnju sredinu drveta po imenu paulovnija. Primera radi, paulovnija se u Kini prostire na više od 17 miliona hektara i glavna je sirovina tamošnje drvne industrije. Za sada, ovog drveta u Srbiji ima samo na oglednim plantažama.

– Za deset godina paulovnija dostiže debljinu od metra u prečniku i visinu od 20 metara. Tada je zrelo kao tehničko drvo, a kao celulozna sirovina može da se seče tri godine posle sadnje. Osim toga, paulovnija zadovoljava i estetske kriterijume: lišće dostiže prečnik i do 60 centimetara, pogodno je za ishranu životinja, a cvet, koji je i lekovit, privlači pčele. I, što je posebno važno, stablo se posle seče samo obnavlja iz izdanka – navodi Galečić, prognozirajući da bi, ukoliko Vojvodina „usvoji ” paulovniju, za dve do tri decenije pošumljenost mogla da bude od 12 do 14 odsto.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 22.03.2008