Za obnovu zadrugarstva u Srbiji neophodna politička volja - Dugoročna stabilnost i proizvodnja za poznatog kupca glavne prednosti udruživanja poljoprivrednika

Jedna od najboljih zemljoradničkih zadruga u Srbiji krajem 20. veka - Voćar Dragačevo, otišla je nedavno u istoriju. I druga njena hladnjača, zapremine 230 vagona, opremana između 1975. i 1978. godine, kada je bila jedna od vodećih u SFRJ, prodata je sredinom oktobra u stečajnom postupku za 27,98 miliona dinara. Ovako izgleda tamnija strana medalje kada je reč o trenutnom stanju poljoprivrednih zadruga u Srbiji.

Nasuprot ovakvim nekadašnjim gigantima, danas su brojne male zemljoradničke zadruge među kojima ima i onih koje veoma uspešno posluju na tržištu. Tako je Tatjana Roknić u februaru 2013. godine u Novom Slankamenu osnovala Zemljoradničku zadrugu Žene NSL. Na inicijativu naše sagovornice, koja je i direktorka zadruge, i uz podršku još 10 žena krenula je proizvodnja, a sam početak je bio veoma težak.

- Veliki je izazov raditi sa ljudima na selu koji često ne shvataju zakone i pravila, ali borimo se nekako. Od osnivanja nas je 25, neko izađe iz zadruge, neko novi se uključi i tako broj stalno varira.

Tatjana je ponosna na svoje članice koje su ozbiljno shvatile svoju ulogu i zaista odgovorno rade posao.

- Svaki naš proizvod je domaći, bez dodataka konzervanasa i hemije, sve je kao što su nekada spremale naše bake. Najponosnija sam na projekat "Od semenke do gotovog proizvoda" koji smo započele, a to je osposobljavanje dece sa posebnim potrebama da naprave sebi proizvod.

Svoje proizvode zadruga Žene NSL plasira u saradnji sa drugim pravnim licima, a prodaje i po preporuci ljudi koji su ih već probali. Planovi su im da pokrenu proizvodnju zdrave hrane, kao i da učestvuju i kreiraju projekte koji su vezani za rad sa decom i socijalno ugroženim licima.

Nepovoljni uslovi za poslovanje zadruga

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, kaže u razgovoru za eKapiju da se zemljoradničko zadrugarstvo u našoj zemlji posle drugog svetskog rata razvijalo u različitim društveno-ekonomskim uslovima i poprimalo je obeležja vremena koja se protežu i kroz današnji rad i poslovanje određenog broja zadruga.

- Imajući u vidu raspoložive kapacitete u poljoprivredi i opredeljenje zemalja članica Evropske unije, gde je zemljoradničko zadrugarstvo nosilac razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije, postojeće stanje zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji može se oceniti nepovoljnim. Nepovoljnim sa stanovišta obima i strukture proizvodnje koja se realizuje preko zadruga, a posebno uslova u kojima posluju zemljoradničke zadruge. Polazeći od aktuelnih mera ekonomske i agrarne politike zemljoradničko zadrugarstvo nije prepoznato kao nosilac razvoja poljoprivrede - objašnjava Mihailović i dodaje da nepovoljnom stanju doprinosi i nestanak malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača koji ne vide perspektivu u privređivanju u poljoprivredi.

Nestanak velikog broja zemljoradničkih zadruga u reonima sa otežanim uslovima za obavljanje poljoprivredne proizvodnje uslovio je zapuštanje i pojavu velikih neobrađenih poljoprivrednih površina. Na tim prostorima drastično je smanjeno i stočarstvo, a prisutna je ekstenzivna voćarska proizvodnja.

- Najbolja ilustracija značaja zemljoradničkih zadruga za razvoj poljoprivredne proizvodnje je činjenica da u periodu od 2004. do 2012. godine one nisu bile korisnici nijedne podsticajne mere Ministarstva poljoprivrede - naglašava sagovornik eKapije.

Prema anketi rađenoj 2010. godine u zemljama EU, zadrugari su kao glavne prednosti udruživanja istakli to što zadruga omogućava stabilnost i dugoročnost proizvodnje za poznatog kupca, a "njen član u okviru opšteg interesa ostvaruje zadovoljavajući pojedinačni ekonomski interes". Takođe, preko zadružnog sistema organizovanja poljoprivrednici mogu da utiču na kreatore ekonomske i agrarne politike. Globalno posmatrano, ovo bi trebalo da budu interesi zadrugara i u Srbiji.

Prerađivački kapaciteti i finalni proizvodi donose najbolje rezultate

Predsednik Zadružnog saveza Srbije navodi da se u Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno kao aktivno vodi 1.568 zemljoradničkih zadruga, od kojih je 1.099 podnosilo finansijske izveštaje poslovanja za 2014. i 2015. godinu.

- Na osnovu tih izveštaja pokazatelji poslovanja zemljoradničkih zadruga su šarenoliki. U 2015. godini one su na teritoriji Republike Srbije ostvarile poslovni prihod od 68,3 milijarde dinara. Posmatrano po zadrugama pojedinačno, prihod se kreće od nekoliko stotina hiljada do 8 milijardi dinara. Zapaža se da najbolje finansijske rezultate ostvaruju zadruge koje u svom sastavu imaju prerađivačke kapacitete i one koje su na tržištu prisutne sa finalnim proizvodom - primećuje Nikola Mihailović.

On napominje da dobre finansijske pokazatelje ostvaruju i zadruge koje imaju na korišćenju velike poljoprivredne površine, savremenu mehanizaciju, kao i skladišni prostor, a osnovna delatnost im je proizvodnja žita ili industrijskog bilja. Najlošije finansijske rezultate pokazuju zemljoradničke zadruge opšteg tipa čije je osnovna delatnost trgovina i posredovanje i čija aktivnost se kontinuirano smanjuje zbog pojave velikih snabdevača i njihovog monopolskog položaja na tržištu.

- Prema podacima APR-a, kod registrovanih poljoprivrednih zadruga zabeleženo je oko 31.000 zadrugara. Na osnovu sumarnih izveštaja zadruge sarađuju sa više od 90.000 kooperanata - navodi Mihailović.

Slabosti agrarne politike

Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu smatra da Srbiji očigledno nedostaju zemljoradničke zadruge koje bi obavljale mašinske usluge u poljoprivredi i druge poslove u zajedničkoj nabavci repromaterijala i plasmanu tržišnih viškova poljoprivrednih proizvođača.

- To smatram najvećom slabošću naše agrarne politike i odnosa države prema takozvanom trećem sektoru privrede, posebno u poljoprivredi. Rešenje vidim u obnovi zadrugarstva, jer je nemoguće održati mala poljoprivredna gazdinstva, i u državno-zadružnom partnerstvu radi izgradnje 20 do 30 regionalnih centara za otkup, doradu, preradu i plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda pod zajedničkom robnom markom "Food of Serbia". To je minimum neophodan za izjednačavanje položaja previše subvencionisanih inostranih investitora i omalovaženih poljoprivrednih proizvođača iz Srbije - zaključuje Ševarlić u razgovoru za eKapiju, uz napomenu da je drugo rešenje, koje je preduslov za proizvodno oživljavanje, demografska obnova sela.

U tom smislu on napominje da je u proteklih 10 godina praktično uništeno 150.000 poljoprivrednih gazdinstava, srpskih domaćina koji su osnova za ruralni razvoj. To znači da je 500 sela nestalo sa mape, a redovi za odlazak u inostranstvo su sve duži.

Profesor Ševarlić navodi i podatak da je 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u zadružnoj svojini opljačkano od 1953. godine do danas, kroz razne tranzicione procese, i kaže da je pesimista kada je reč o političkoj volji za obnovu zadrugarstva.

Nikola Mihailović smatra da bi zemljoradničke zadruge u postojećim društveno-ekonomskim uslovima trebalo da predstavljaju prvi nivo koncentracije proizvodnje, kao i proizvodnje finalnih proizvoda. Time bi se pojavile na tržištu i u prvom nivou primarne raspodele, što je od bitnog značaja za ekonomski položaj i stvaranje uslova za dalji razvoj. I on je saglasan da ovo mora biti prepoznato i od kreatora ekonomske i agrarne politike.

Novi zakon za ubrzani razvoj zadrugarstva

Novi Zakon o zadrugama primenjuje se od 7. januara 2016. godine i njime su uvedeni principi i vrednosti na kojima se zasniva organizovanje zadruga i njihovo poslovanje, a po kojima se one razlikuju od drugih oblika organizovanja. Takođe, iz Ministarstva privrede kažu za eKapiju da je ovim zakonom jasno propisan postupak za rešavanje problema društvene svojine u zadružnom sektoru. Pojednostavljen je i način osnivanja zadruga, pa je sada za registrovanje dovoljno pet fizičkih lica, a minimalni osnovni kapital, za zadruge koje posluju ulozima, je 100 dinara. Istovremeno, zadruge su rasterećene osnivanja obaveznog rezervnog fonda.

- Namera ministarstva privrede je da se donošenjem novog Zakona o zadrugama stvori zdrava pravna osnova za pokretanje i ubrzani razvoj zadrugarstva u Srbiji, čime bi se obnovila dugogodišnja tradicija zadružnog poslovanja. Oživljavanje zadruga pogotovo je bitno za razvoj sela, jer veliku korist od udruživanja mogu da ostvare sitni poljoprivredni proizvođači koji tako postaju konkurentniji u otvorenoj tržišnoj utakmici.

Prema navodima ministarstva, zaključno sa oktobrom 2016. godine ukupno 70 zadruga uskladilo je svoje poslovanje sa odredbama zakona, a u periodu od 1. januara do 17. septembra u registar Agencije za privredne registre upisano je 35 novih zadruga svih vrsta.

Kada je reč o ulozi zemljoradničkih zadruga u razvoju srpske (poljo)privrede, u ministarstvu privrede smatraju da će poljoprivredni proizvođači udruživanjem postizati bolju cenu pri nabavci repromaterijala, a moći će i lakše da dođu do kupaca i da ponude veće količine proizvoda.

- Razvoj zadrugarstva omogućiće razvijanje sistema prerade, što će uticati na poboljšanje izvozne strukture u kojoj sada dominiraju neprerađeni poljoprivredni proizvodi - najavljuju iz ministarstva.

Najbrojnije zadruge za promet žita i industrijskog bilja

Najveći broj zemljoradničkih zadruga u Vojvodini, Mačvi i Podunavlju registrovan je za proizvodnju i promet žita i industrijskog bilja i to su im i pretežne delatnosti kojima se bave. Nikola Mihailović kaže da je izvan tih područja najveći broj zadruga registrovan za bavljenje stočarskom proizvodnjom, ali zbog drastičnog smanjenja stočnog fonda skoro da uopšte nemaju delatnost u toj oblasti.

- Ohrabruje da je poslednjih godina formirano i uspešno posluje sve više zemljoradničkih zadruga čija delatnost je intenzivna proizvodnja voća i povrća i proizvodnja za poznatog kupca. Zadrugari u ovim asocijacijama shvatili su značaj takve vrste proizvodnje, što im omogućuje ulaganja i otvara perspektivu dugoročnosti proizvodnje - optimistički zaključuje sagovornik eKapije.

Marko Andrejić