Šta se vidi u krvnoj slici?

Kompletna krvna slika (KKS) služi za procenu ukupnog zdravstvenog stanja organizma, kao i za otkrivanje velikog broja različitih oboljenja, od kojih su najčešće anemije i infekcije. Korisna je kako za postavljanje dijagnoze, tako i za praćenje toka bolesti.

Međutim, nije dobro da pacijent sam donosi zaključke o svom zdravlju na osnovu krvne slike. Laboratorijske nalaze nikada ne treba posmatrati posebno, već kao deo kliničke slike. A to može samo lekar, koji jedini ima kompletan uvid u stanje pacijenta.

Treba znati i to da je krvna slika odraz trenutnog stanja organizma i da nije nepromenljiva. Krvna slika se normalno menja iz dana u dan, ali su te promene minimalne. U akutnim stanjima kompletna krvna slika se može menjati veoma brzo i drastično. To što ste imali dobar hemoglobin pre dva meseca ne znači da ne treba da kontrolišete krvnu sliku do narednog hitnog odlaska kod lekara ili naredne tri godine. Preporučeno je da se kompletna krvna slika u odsustvu oboljenja radi jednom godišnje u sklopu redovnog sistematskog pregleda, a za osobe sa postavljenom dijagnozom u skladu sa uputstvom lekara.

LEUKOCITI

Skaču od bakterija

Visoki leukociti najčešće pokazuju da u organizmu postoji infekcija, i to pre svega bakterijska. Međutim, povećan broj leukocita može da ukazuje i na druga oboljenja. Zato nemojte da uzimate antibiotike na svoju ruku ako vam je, recimo, zapušen nos, a vidite da su vam leukociti visoki. Ovo je važno i zato što leukociti mogu da skoče usled psihičkog stresa, intenzivnog vežbanja, pušenja cigareta ili uzimanja nekih lekova.

Lekar će znati da je reč o bakterijskoj infekciji ako vidi da je istovremeno povećan udeo neutofila u leukocitarnoj formuli i CRP. U tom slučaju ukupan broj leukocita sam po sebi uopšte ne mora da bude povišen. Zato ne donosite zaključke sami!

Padaju od virusa

Nizak broj leukocita najčešće je posledica virusnih infekcija, a potom i pojedinih autoimunih oboljenja (lupus), oboljenja jetre ili slezine, malignih oboljenja kostne srži, uzimanja lekova. Kod virusnih infekcija se najčešće sreće povećanje udela limfocita u leukocitarnoj formuli, a da pri tome ukupni leukociti i mogu i ne moraju da budu povišeni, a CRP obično ostaje ispod gornje granice referentnih vrednosti ili bude blago povećan.

ERITROCITI

Skaču kad je srce bolesno

Povećan broj eritrocita ne znači da imamo dobru krvnu sliku. Naprotiv, previsoki eritrociti znak su da u organizmu postoji neki problem. Javljaju se usled dehidriranosti organizma, dužeg boravka na planinama, pušenja cigareta, uzimanja lekova, ali i usled obolenja srca i kostne srži. Normalan broj eritrocita, sam po sebi, takođe ne garantuje da nismo anemični.

Padaju zbog anemije

Snižen broj eritrocita najčešće se javlja usled malokrvnosti, koja sama po sebi nije bolest, već simptom nekog drugog oboljenja.

Ako je anemija izazvana nedostatkom gvožđa, u krvnoj slici biće istovremeno sniženi ukupni eritrociti, hemoglobin, hematokrit, snižen ili normalan MCV, a povećan RDW.

Da bi se dobila kompletna slika, potrebno je uraditi dodatne laboratorijske testove koji će pokazati zalihe gvožđa u organizmu i obaviti detaljan pregled da se pronađe uzrok niskog gvožđa.

Eritrociti mogu biti sniženi i zbog krvarenja, trudnoće, neuhranjenosti, hroničnih oboljenja, autoimunih bolesti, uzimanja lekova, leukemije i drugih malignih oboljenja.

TROMBOCITI

Skaču zbog anemije

Trombociti su krvne pločice i učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja. Povećan broj trombocita sreće se kod krvarenja nakon povreda, nedostatka gvožđa, hemoliznih anemija, tumora i malignih obolenja kostne srži.

Padaju usled bolesti krvi

Sniženi broj trombocita javlja se kod stanja koja utiču na smanjano stvaranje trombocita (neki tipovi anemija, virusne infekcije, uzimanje lekova i, na kraju, leukemija) ili povećanu potrošnju trombocita (trudnoća, autoimuna oboljenja, sepsa, uzimanje lekova).

Napomena: autori teksta BelMedic tim