Izvor: RTS | Ponedeljak, 03.10.2016.| 15:40

Bolji privredni ambijent uslov za veći izvoz - Najveći suficit Srbija beleži u trgovini sa zemljama regiona

(Foto: Ralf Kleemann/shutterstock.com)
Dobra vest za našu ekonomiju jeste rast izvoza ove godine i to za 10%, odnosno za pola godine izvoz je premašio 6,5 mlrd EUR. Srpski proizvodi tradicionalno najviše odlaze u Evropsku uniju i u region, a više izvozimo nego što uvozimo iz zemalja regiona.

Aleksandar Kemiveš iz Privredne komora Srbije ističe da je reč o granama iz sektora poljoprivrede kao i o metalskoj industriji.
- Ono što u poslednje vreme predstavlja izvozni potencijal Srbije su usluge. Tu pre svega mislimo na IT usluge i na određene biznis usluge - kaže Kemiveš.

I pored boljih izvoznih rezultata, mali i srednji privrednici često ne uspevaju da svoju robu više puta plasiraju na isto tržište.

- Treba preispitati pre svega proizvod sa kojim se izlazi, da li on zadovoljava sve standarde, da li je konkurentan sa cenom i da li može da se unapredi u tom smislu - kaže Katarina Obradović Jovanović iz Ministarstva privrede.

Fabrika u Šumadiji zaštitnim ogradama oprema Švajcarske, Nemačke, Ruske, ali i puteve zemalja u regionu.
- Izvozimo blizu 70% svoje proizvodnje. Ono što je u ovom trenutku u pripremi to je veći izvoz u Rusiju i mi smo obezbedili izvoz do kraja godine da bi smo izvozili do 5 mil EUR - kaže Zoran Bojović iz čačanskog Uniprometa.

Čačanska fabrika uspeva da zadrži kvalitet i da proizvede dovoljnu količinu, ali skup transport sprečava je da izveze i više svojih proizvoda.

- Značilo bi nam kada bi se na našem tržištu tu nešto promenilo. Transformacija srpskih železnica traje predugo i nemamo rešenje za trasport do Rusije, do Kazahstana, tamo imamo zainteresovane kupce ali nažalost transport toliko utiče da naš proizvod tamo ne može da prođe - kaže Zoran Bojović.

(Foto: Ververidis Vasilis/shutterstock.com )
Najveći suficit Srbija beleži u trgovini sa zemljama regiona, čemu je doprineo sporazum CEFTA. Taj sporazum, kažu stručnjaci, treba da se iskoristi bolje nego do sada, pre nego što se ode korak dalje i eventualno napravi carinska unija po ugledu na tržište EU. Najpre, otkloniti administrativne blokade.

- U smislu mi vama zabranimo ovo, vi nama ono, kamioni čekaju nekoliko dana na granici, trebaju razne sanitarne dozvole, to su sve instrumenti vancarineske zaštite ali to se ne bi rešilo ovim pitanjem. Ne treba očekivati neke spektakularne rezultate sa vancarinskom unijom ali potrebno je imati pre svega tržišne viškove, sesti sa tim zemljama i sa njima dogovoriti da taj protok na granci bude mnogo brži - kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dragoljub Savić.

Domaće kompanije i dalje pretežno izvoze proizvode niske faze prerade ili one za čiju se proizvodnju uglavnom koriste uvozni delovi. Bruto domaći proizvod, smatraju stručnjaci, povećao bi se ukoliko bi se napori usmerili na industrijalizaciju oblasti gde su prednosti naše zemlje jasne.

- Na prvom mestu je da obezbedimo onom primarnom proizvođaču mnogo veću stabilnost nego što ima danas. Imamo situaciju da ljudi koji se bave malinama ostavre popriličnu zaradu jedne godine, a sledeće godine ti ljudi jedva prežive. Mora država da stvori ambijent u kojem postoji neki rezervni fond - kaže profesor Savić.

Prošle godine, Srbija je izvezla robu u vrednosti većoj od 12 mlrd EUR. To je svrstava na četvrto mesto među zemljama regiona. Ispred su bile Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.