Izvor: Novosti | Utorak, 19.07.2016.| 09:40
Izdvojite članak Odštampajte vest

Siva ekonomija u Srbiji vredna najmanje 802 milijarde dinara godišnje

(Foto: CandyBox Images/shutterstock.com)
Mimo evidencije srpskih poreznika godišnje se obrne najmanje 802 milijarde dinara. Podaci istraživanja konsultantske kuće Ernst & Young, na zahtev kompanije MasterCard, pokazuje da udeo sive ekonomije prilikom novačanih transakcija dostiže 20,8% bruto domaćeg proizvoda. U najvećem broju slučajeva, kupci nesvesno učestvuju u izbegavanju poreza.

Ispitivanje razlikuje aktivnu i pasivnu sivu ekonomiju. U prvoj, dogovorno učestvuju prodavac i kupac, dok u pasivnoj mušterija plaća robu mimo poreske evidencije, ali to ne zna. Tako 15,6% BDP se obrne, a da zakonski deo ne stigne do srpskog budžeta.

Uz dogovor, svesno, mimo poreskih evidencija prođu transakcije vredne 5,2% BDP. Istraživanje pokazuje da iz malih radnji, u prodaji hrane, pića, duvana, potiče čak 43,2% pasivne sive ekonomije. U prodaji goriva se krije 8,6%, a u restoranima i kafićima oko 8% neevidentiranih transakcija.

- Aktivna siva ekonomija je najzastupljenija u građevinarstvu. Ljudi pristaju da nabave materijal "ispod ruke" da bi uštedeli. U sektorima kao što su trgovina, restorani, frizerski i kozmetički saloni, najveći je izvor pasivne sive ekonomije. Jedan od načina borbe protiv nje je uvođenje elektronskog plaćanja. Tada bi država imala uvid u sve transkacije. Ne bi bilo moguće sakriti promet - rekla je Katarina Kakalikov, potpredsednica sektora za odnose sa javnim institucijama za region Centralne i Istočne Evrope MasterCarda.

Država bi, smatraju u MasterCardu, trebalo da bude prva koja će sve svoje transakcije obavljati - elektronski. Sledeći korak bi bila obaveza isplate plata elektronski, ali i držanja terminala u svim objektima gde građani nešto plaćaju.

- Evropa polako razmišlja, i neke zemlje su već uvele, limitiranje iznosa preko koga je obavezno elektronsko plaćanje. Neke države su uvele limit od 1.000 EUR. Bilo šta skuplje od toga mora da se plaća karticom. Na Evropskoj uniji je da izglasa nivo obavezujući za sve države. Razmišlja se o iznosu od 5.000 EUR. Države koje imaju stroža pravila, pridržavale bi se njih. Ovo bi važilo za zemlje koje to još nisu ograničile - dodao je Katarina Kaklikov.

Podaci iz istraživanja pokazuju da je udeo sive ekonomije sve manji. U 2011. godini ona je odnosila 23,2% domaćeg proizvoda, godinu kansije čak - 24,2% BDP. U 2013. udeo je pao na 22,8%, a u 2014. - 20,8%.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.