Izvor: eKapija | Utorak, 12.07.2016.| 11:24
Izdvojite članak Odštampajte vest

Biobašte kao najintenzivniji oblik organske proizvodnje hrane - Izvor zdravlja i prilika za zapošljavanje

(Foto: Alexander Raths/shutterstock.com)
Organska poljoprivreda je sve prisutnija u Srbiji, a za proizvodnju zdrave hrane za jednu porodicu nije potrebna velika površina zemljišta - dovoljno je tek nekoliko kvadratnih metara, pa da izgled i kvalitet plodova budu veoma dobri. Najintenzivniji oblik organskog uzgajanja povrća je, takozvana, biobašta koja može da bude izvor zdravlja, ali i prilika za mnogo veću robnu proizvodnju.

- Najbolji primer organske poljoprivrede je intenzivni bio-baštenski način proizvodnje, koji uključuje i obavezno baštensko kompostiranje, korišćenje plodoreda, nastiranje zemljišta, međuuseve, obilje biljaka, a potom i insekata prijatelja, glavnih pomagača u organskoj zaštiti. Tu je preventiva i predostrožnost osnova višegodišnjeg sistema upravljanja proizvodnjom povrća – objašnjava u razgovoru za "eKapiju" prof. dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Lazić navodi da se biobašta često formira za potrebe domaćinstva i tada je to tradicionalna bašta na organskim principima, bez sertifikacije. Ipak, ako proizvod ide na tržište on mora da bude sertifikovan. Zakon opredeljuje dužinu perioda konverzije u organsku, kao period učenja i prilagođavanja sveta biobašte ili neke druge proizvodnje.

Ovaj vid gajenja povrća odomaćio se u mnogim urbanim prostorima, ali biobašta je odlična prilika i za zapošljavanje ljudi na selu. Tako je 600 žena u Vojvodini edukovano da, udružene u ženske zadruge, proizvode u biobaštama.

- Naš put učenja, zasnivanja proizvodnje i sertifikacije trajao je tri godine, okupljajući ukupno oko 1.700 žena, pre svega iz ruralnih sredina Vojvodine. Aktivnim radom Sekretarijata za ravnopravnost žena i Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost žena bilo je moguće okupiti već za prvu fazu - Tribine o osnovama organske poljoprivrede i biobaštovanstva, oko 600 žena iz svih regiona Vojvodine. U njihovim sredinama, moji saradnici i ja, imali smo nesvakidašnje susrete, edukaciju i razgovor uz mnogo neobičnih događanja – navodi profesorka Lazić.

(Foto: pilipphoto/shutterstock.com)
Od tribine "Organska proizvodnja-šansa za sve" Vlade Vojvodine, odnosno Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost i Pokrajinskog Zavoda za rodnu ravnopravnost (2013-2014) sa udruženjima žena iz ruralnih sredina Vojvodine i stručnim timom iz poljoprivrednih stručnih službi, zatim Instituta i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, NVO Zelene mreže Vojvodine i Centrom za organsku proizvodnju Selenča, na bazi programa koje je osmislila i realizovala profesorka Branka Lazić, došlo se do "Otvorenih škola organske poljoprivrede" po sistemu FAO otvorenih škola (škole bez zidova) u 2015. godini.

- Tada su postavljeni i prvi temelji i prva znanja o organskoj poljoprivredi i, ono što je veoma važno, učvrstila su se stara i stvorila nova prijateljstva na bazi organske poljoprivrede. Sledeće godine, druga faza, program edukacija žena u okviru njihovih udruženja bio je takozvana edukacija sa predavanjima iz različitih oblasti organske proizvodnje u zavisnosti od opredeljenja udruženja žena i dominantne poljoprivredne proizvodnje, odnosno, zanimanja koja po tradiciji pripadaju ženama – kaže sagovornica "eKapije".

Već 2013. i 2014. godine podignute su prve bio bašte i prvi plastenici i voćnjaci po organskim principima. Zahvaljujući uspešno realizovanom FAO projektu otvorenih organskih škola u okviru Centra za organsku proizvodnju u Selenči stečeno je korisno iskustvo o kombinaciji predavanja i praktičnog učenja.

- Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova 2015. godine je postavio projekat ekonomskog osnaživanja žena u okviru aktivnosti ženskih udruženja i drugih organizacija koje se bave edukacijom žena, sa osam centara otvorenih škola kao primera dobre organske prakse. Rad se odvijao u centrima udruženja i imao je dva dela: predavanja eksperata za željenu oblast organske proizvodnje i - najznačajnije - škole praktičnog rada, diskusija i druženja, u biobaštama i plastenicima, koje su vodile žene organski proizvođači.

Profesorka Lazić ističe da su načinjeni prvi, veoma značajni i neuobičajeni koraci edukacija u biobaštama i plastenicima Ženske otvorene škole organske poljoprivrede doneli mnogo novina, a udruženja žena su ojačala uspešno otvorivši puteve razvoja ženskih centara organske poljoprivrede i njihovih funkcija u ekonomskom osnaživanju žena.

M. Andrejić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.