Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Način lepog i dobrog života - Mediteranska ishrana produžava život

Izvor: eKapija Sreda, 13.07.2016. 10:32
Komentari
Podeli
(Foto: Samot/shutterstock.com)
Mediteranska ishrana produžava život. Daje osećaj blagostanja i povećava nivo sreće. Ona nije samo model ishrane zasnovan na sezonskim i tipičnim namirnicima podneblja koje karakteriše biodiverzitet... Ona je način lepog i dobrog života, koji dovodi u ravnotežu životnu sredinu i privredni razvoj. Tako, ukratko, počinje "Bela knjiga mediteranske ishrane", koju je početkom maja ove godine predstavilo italijansko Ministarstvo za poljoprivredu, zajedno sa Savetom za istraživanja u poljoprivredi (CREA). To je ujedno i uvod u inicijativu koju je Italija, završavajući svoj jednogodišnji mandat predsedavajućeg, predočila ostalim članicama grupacije "Mediteranska dijeta" koja je okrenuta promovisanju mediteranske ishrane koju je UNESCO uvrstio na svoju listu nematerijalnih kulturnih dobara.

U vremenu u kome su dijete postale naša opsesija – bez obzira na pol, uzrast, geografsku dužinu i širinu, i kad razne "jedine", "najbolje", "garantovane", "holivudske" i razne druge dijete nisu donele trajne rezultate, Zapad je krajem prošlog veka "otkrio" Mediteransku dijetu koja je, kao i mnoge pre nje, postala pravi hit. Posebno je isticano da je zdrava, kao njen najvažniji aspekt. Ipak, dugo su se brkali razni lončići dok oni željni skidanja kilograma nisu shvatili da je reč o zdravom načinu ishrane a ne o dijeti koja će im za par dana otopiti neželjen kilograme. U pitanju je dakle mediteranski način ishrane, i više od toga – način života.

Nije na odmet znati i da reč dijeta (slično na svom jezicima) potiče od grče reči "diaita", imenice koja upravo znači "način života". U Srednjem veku, sama reč je dobila značenje dijetetskog režima koji preporučuje doktor, a u pitanju je najčešće bio post zbog bolesti, pa je tako i reč bila sve više vezivana za propisan režim ishrane, koji je u 20. veku dogurao do značenja gubitka kilograma.

Mediteranska ishrana je, pre svega, zdrava i izbalansirana, i brojne naučne studije su dokazale da pomaže u prevenciji hroničnih oboljenja kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost i anoreksija, i da može igrati važnu ulogu u prevenciji raka. Ali to nije sve, ponoviće Italijani koliko god puta bude potrebno. Oni su 2008. godine, duboko uvereni u kulturološku i socio-ekonomsku vrednost svoje kuhinje i tradicije okupljanja oko stola, zajedno sa Grcima, Špancima i Marokancima pokrenuli kandidaturu kod UNESCO-a da se njihov mediteranski način ishrane i života zaštiti kao kulturno dobro. Tri godine kasnije su im se pridružili Portugal, Kipar i Hrvatska, i zajednički predlog ove mediteranske sedmorke prihvaćen je 2013. godine.

Predstavljajući Belu knjigu, Italijani smatraju da je potrebno uložiti dodatne napore da se taj "pobednički model" ishrane i modus vivendi dodatno promoviše: kroz istraživački rad i aktivnosti koje bi multiplikovale socijalne i ekonomske vrednosti mediteranske kuhinje i načina života - kao kulturnog nasleđa, a sve u cilju pospešivanja održivog ekonomskog razvoja – od razvoja poljoprivrede fokusirane na biodiverzitetu, preko tehnoloških inovacija koje garantuju potrošačima kvalitet i raspoloživost zdravih proizvoda, do turizma u kom će mediteranska hrana biti glavni adut.

(Foto: Kichigin/shutterstock.com)

Osećaj pripadnosti

Glavne prednosti i perspektivnost Mediteranske ishrane su, kako se navodi u Beloj knjizi, to što je održiva, inovativna i garantuje ruralni razvoj. Održiva jer garantuje očuvanje čitavih zajednica i teritorija, kao i biodiverziteta; inovativna jer, zahvaljujući razvoju tehnologije i inovacija može doprineti istinskom očuvanju i širenju tradicije kao svesnog izbora konzumenata i proizvođača; i konačno, ona podstiče i ruralni razvoj (poljoprivredna proizvodnja, konzervacija zemljišta, agri-biodiverzitet, vitalnost sela, kulturno-istorijska zaštita,...), a za nju vezani i međunarodni projekti saradnje na planu promocije mediteranskog načina života.

Ova inicijativa Italijana ne čudi, jer za njih, mediteranska ishrana je zaista modus vivendi, koji u sebi nosi jak element identiteta. Još konkretnije, kako je zapisano u Beloj knjizi, "jesti zajedno" ne znači samo obedovati u društvu, već jačati osećaj pripadnosti dok su porodica ili prijatelji okupljeni za istim stolom; razvijati osećaj deljenja, jačati temelje međuljudskih odnosa, promovisati dijalog i kreativnost, prenositi osećaj identiteta i vrednosti zajednice sa generacije na generaciju.

Hleb, testenina, povrće, mahunarke, sveže i sušeno voće, ali i bela mesa, riba, mlečni proizvodi, jaja, maslinovo ulje i vino - to su namirnice koje čine osnovu mediteranske ishrane. Svežina i sezonski karakter njihovi su osnovni kvaliteti, a izbalansiranost unosa ono što Mediteransku kuhinju čini zdravom.

Mediteranski narodi, a posebno Italijani, napravili su izvanrednu strateški i finansijski uspešnu kampanju i brendirali su svoju ishranu. Osim toga, mnoga njihova jela su na globalnom nivou postala opšte prihvaćena kao pica, špagete ili tiramisu.

Kompletan sadržaj Specijalnog izdanja "Italija-zemlja partner: Kada je hrana životni stil" možete pročitati OVDE.
Tagovi:
mediteranska ishrana
mediteranska hrana
Bela knjiga o Mediteranskoj ishrani
Ministarstvo za poljoprivredu Italija
Savet za istraživanja u poljoprivredi
CREA
UNESCO
Mediteranska dijeta
riba
plodovi mora
hleb
testenina
povrće
mahunarke
sveže i sušeno voće
bela mesa
mlečni proizvodi
jaja
maslinovo ulje i vino Branka Mirković
pizza
pica
špagete
tiramisu
paradajz
ICE
Italijanska agencija za spoljnu trgovinu
ICE Beograd
Specijalna izdanja eKapija
Specijalno izdanje eKapija
Specijalna izdanja Italija zemlja partner
Specijalno izdanje Italija zemlja partner
Specijalno izdanje Italija zemlja partner Kada je hrana životni stil
saradnja Italije i Srbije
italijansko srpska privredna saradnja
Italija zemlja partner
Komentari
Vaš komentar

Top priče

23.04.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Najavljen tender za prvu deonicu brze pruge Beograd-Niš od Velike Plane do Paraćina

Delegacija Evropske unije u Srbiji najavila je raspisivanje tendera za izgradnju jednog dela brze pruge Beograd-Niš za 1. jul ove godine. Naručilac posla je Infrastruktura železnice Srbije, a tender se odnosi na deonicu Velika Plana-Paraćin. Kako je navedeno u prethodnom obaveštenju o raspisivanju tendera, pruga Beograd-Niš dužine 230 km je strateška za državu i njenu povezanost sa evropskim železničkim mrežama, a troškovi

27.02.2024.  |  Zdravstvo

Bolesni smo od posla, ali dijagnozu nemamo - Iako je u vrhu evropskih zemalja po sindromu "sagorevanja" na radnom mestu, Srbija još ne priznaje "burnout"

27.02.2024.  |  Zdravstvo

23.04.2024.  |  Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

Kentkart tuži Grad Beograd i zahteva 17 mil EUR odštete

23.04.2024.  |  Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

24.04.2024.  |  Finansije

Objavljena Mapa Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja

24.04.2024.  |  Finansije

23.04.2024.  |  Građevina

Prihvaćene primedbe iz Topole na trasu puta Vožd Karađorđe

23.04.2024.  |  Građevina

24.04.2024.  |  Građevina, IT, Telekomunikacije

Platforma "Budi deo plana" korak ka formiranju jedinstvenog eProstora - Građani Srbije dobili prva obaveštenja za radove u Kragujevcu

24.04.2024.  |  Građevina, IT, Telekomunikacije

22.04.2024.  |  Saobraćaj

Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR

22.04.2024.  |  Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

24.04.2024.  |  Građevina

Prezentovan rad Centra za rešavanje sporova u građevinarstvu na stručnom skupu

24.04.2024.  |  Građevina

24.04.2024.  |  Finansije

Mobi banka postaje Yettel Bank

24.04.2024.  |  Finansije

23.04.2024.  |  Građevina

Predvodnici dekarbonizacije cementne industrije - Lafarge Srbija na putu karbonske neutralnosti

23.04.2024.  |  Građevina

23.04.2024.  |  Energija

Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions - Prvi zeleni megavati iz vetroparka Pupin već ove godine, u pripremi još mnogo novih projekata

23.04.2024.  |  Energija

23.04.2024.  |  Energija, Građevina

Vladan Komatović, generalni menadžer Green Energy 360 - Solarna elektrana "ključ u ruke" za mesec dana

23.04.2024.  |  Energija, Građevina

23.04.2024.  |  Industrija

Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro: Zašto je investiciono zlato poželjna investicija poslednjih godina?

23.04.2024.  |  Industrija

23.04.2024.  |  Finansije

ProCredit Banka: Nula izgovora za nula emisija

23.04.2024.  |  Finansije

22.04.2024.  |  Vesti

Miodrag Perović, Senior Development Manager, CPI Property Group - STOP SHOP Subotica do kraja godine postaje naš najveći ritejl park

22.04.2024.  |  Vesti

Izdvajamo još...

Finansiranje
Objavljeno 5 javnih poziva za subvencije za beogradske poljoprivrednike
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Investirati u nekretnine?
Trend visokih cena zakupa stanova u Beogradu će se nastaviti
Želite da gradite ekološku montažnu vikendicu? - Ipak se posavetujte sa arhitektom
Garaža kao garsonjera - Na Starom gradu parking mesto prodato za čak 63.000 EUR
Novi Sad lider po trgovanju građevinskim zemljištem - Parcela od 100 m2 košta kao garsonjera
U šta ulagati?
Evo gde 0,001% najbogatijih ulaže svoj novac
Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za paorsku zaradu
Sibirski limun uspeva i u Srbiji - Kako se uzgaja?
Pet pravila za uspešno ulaganje u investiciono zlato
Poslovni saveti
Stručnjak tvrdi: Ovih pet pitanja morate postaviti poslodavcu na razgovoru za posao
Kako zamoliti menadžera da vam bude mentor?
10 pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li na poslu manipulišu vama? - Ovu su znakovi upozorenja

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.