Plate direktorima u Srbiji (ne)zavise od poslovnih rezultata - Direktoru kompanije "Burberry" plata srezana za 75%

Kada je početkom juna 2016. objavljena vest da će plata generalnog direktora britanske luksuzne modne kuće "Burberry", Kristofera Bejlija (Christopher Bailey) biti srezana za 75%, pošto kompanija nije uspela da ostvari ciljani profit, stručna javnost je bila iznenađena, jer se u maju 2014. godine prognoziralo da će biti jedan od najviše plaćenih direktora u Velikoj Britaniji. S druge strane, to što će Bejliju biti isplaćeno 1,9 miliona funti, znatno manje u odnosu na 7,5 miliona funti iz finansijske 2014/2015. godine, nije iznenađenje, jer je ovakva praksa uobičajena na zapadu.

U Srbiji međutim, uprkos izuzetno lošim finansijskim rezultatima, i još lošijim uslovima za radnike, pojedini direktori, naročito državnih preduzeća, nemaju "problem" sa umanjenjem zarada. Većina čak izbegava i da komentariše ovakvu praksu.

Jedan od malobrojnih iz državnih preduzeća spremnih da pričaju na ovu temu, direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević, smatra da menadžment svake kompanije ima odgovornost prema vlasniku ili osnivaču, bilo da su to akcionari ili država, i da je ovakva praksa opravdana, jer predstavlja samo jedan od načina za realno sagledavanje odgovornosti koje imaju direktori kompanija. Naš sagovornik, ipak, dodaje da u javnom sektoru Republike Srbije postoje zakonska ograničenja, poput Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru i Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, zbog čega u ovom trenutku nije moguće primeniti model utvrđivanja zarada menadžmenta u skladu sa ostvarenim rezultatima.

- I AD Aerodrom "Nikola Tesla Beograd" usled pomenutih zakonskih ograničenja, kao i internih akata, poput Kolektivnog ugovora, uprkos odličnim finansijskim rezultatima ostvarenim u prethodne dve godine, sa kojima nastavlja i u 2016. godini, nije u mogućnosti da primeni ovaj model vrednovanja ostvarenih rezultata, kao što to čine vodeće globalne kompanije, poput "Burberry"-ja – kaže Vlaisavljević.

Nalazeći da je ovakva praksa opravdana u svim slučajevima, jer predstavlja mehanizam za utvrđivanje odgovornosti uprave prema kapitalu, Branislav Grujić predsednik kompanije "PSP Farman", podvlači razliku između javnog i privatnog sektora, ističući da direktori privatnih kompanija imaju fiksnu platu i premije koje su vezane za rezultat, i koje su ekstremno visoke.

- Zadatak generalnih direktora je da stvaraju dobit akcionarima, a da sa onim što ulaže, a to je njegova zarada, odgovara. To je apsolutno opravdano i jedini način da imate najkvalitetnije kadrove. U slučaju umanjena zarada u velikim akcionarskim društvima radi se o gubitku bonusa, pri čemu plate i dalje ostaju na visokom nivou, jer nijedan direktor ne bi pristao da obavlja tu fiunkciju za "male pare". Da bi ovo zaživelo i u Srbiji, potrebno je da direktori državnih preduzeća imaju bar trećinu plate koje imaju njihove kolege na sličnim pozicijama u Evropi, ali bi to izazvalo veliko negodovanje koliko zarađuju.

Ipak, bez obzira da li je u pitanju državni ili privatni sektor, visina zarade i isplata bonusa, naši sagovornici saglasni su da čelni ljudi kompanija moraju da odgovaraju za svoje rezultate.

Kako ističe Petrašin Jakovljević, generalni direktor kompanije "Metalac", u ozbiljnom poslovnom svetu i ozbiljnim ekonomijama, ovakva pitanja se i ne postavljaju.

- Sasvim je normalno da se umanje plate direktorima koji prave guibitke. I više od toga, ako se tako šta ponovi logično je da više ne obavljaju tu funkciju. Ovakva praksa je opravdana u svim slučajevima, ali ne mogu reći koliko je primenjiva u Srbiji, koja još uvek obiluje brojnim nelogičnostima – kaže Jakovljević.

Generalni direktor kompanije "Hemofarm" u Srbiji, Ronald Seeliger, smatra da nije reč samo o odgovornosti prvog čoveka neke kompanije, već i o vertikalnoj odgovornosti ostalih menadžera.

- Timski rad je važan za bilo koje preduzeće na svetu, i to podjednako, i u najboljim i u najgorim trenucima za biznis. Moj je stav da, ako kompanija beleži gubitke, prevashodno treba ispitati njihove uzroke, a onda ih timski rešavati. Istovremeno, ključne odluke koje imaju svoje efekte i posledice donosi prvi čovek kompanije. Da li će plata direktora biti umanjena stvar je isključivo interne odluke, i ona nema nikakve veze sa geografskom pozicijom kompanije – ističe Seeliger.

Da je tako potvrđuje i primer banaka, koje su od početka svetske ekonomske krize 2008. godine među prvima prestale sa isplatom bonusa, ne nalazeći za njih uporište u ostvarenim rezultatima. U Srbiji je na kraju 2015. godine, od ukupno 30 banka njih 13 ostvarilo negativan finansijski rezultat. Ni one međutim, poput drugih gubitaša, ne žele da komentarišu praksu smanjenja zarada.

I.B.