Refundacija PDV-a iz inostranstva umanjuje troškove za petinu - Rok za zahtev za povrat prošlogodišnjeg poreza 30. jun

Porez na dodatu vrednost (PDV) je prvobitno primenjen pre 50 godina u Nemačkoj i Francuskoj, a sada ga primenjuje 120 država sveta. To je takozvani indirektni porez, to jest porez koji ne zavisi od ekonomske moći nego od nivoa potrošnje. U pitanju je najizdašniji budžetski prihod pre svega za države nižeg nivoa razvijenosti, pošto u razvijenim državama glavni budžetski prihod predstavljaju direktni porezi, odnosno porezi koji zavise od ekonomske moći (porez na dobit, na imovinu itd.), kaže u razgovoru za "eKapiju" Mirko Vincetić iz beogradske firme "Cash Back IMO".

Malo firmi u Srbiji zna da može da refundira porez na dodatnu vrednost naplaćen u inostranstvu. Za sada, domaće kompanije mogu računati na povrat PDV-a iz više od 20 zemalja. Povratom inostranog PDV-a pravna lica iz Srbije mogu uštedeti čak petinu inostranih troškova, s obzirom na to da većina stopa PDV-a u evropskim državama iznosi oko 20% ( kreću se u rasponu od 17 do 27%).

Pravni osnov za povrat inostranog poreza u okviru država EU je Direktiva 8 EU, a za povrat poreza državama van EU je Direktiva 13 EU.

- Pravna lica iz Srbije mogu vratiti PDV na osnovu raznih troškova, a najznačajniji su hotelski smeštaj, troškovi sajmova i seminara, obuke i edukacije, reklamne usluge, gorivo, putarina, servisne usluge, advokatske usluge… - objašnjava direktor firme "Cash Back IMO".

"Cash Back IMO" je deo švajcarske kompanije "Cash Back", koja se 25 godina bavi isključivo refundacijom inostranog PDV-a (tax refund) za pravna lica i ima svoje kancelarije u 35 država Evrope, Amerike i sveta. Centrala "Cash Back"-a ima ekonomske i pravne eksperte za sve oblasti PDV-a i institucionalnu saradnju sa Odborom za PDV pri Evropskoj komisiji.

Mreža kancelarija "Cash Back" kojoj pripada i beogradska kancelarija poseduje certifikat IVA a to je najviši međunarodni standard za ovu vrstu usluga.

- Zahvaljujući razgranatoj mreži, znanju i iskustvu lokalnih kancelarija, u mogućnosti smo da profesionalno i blagovremeno izvršimo usluge refundacije PDV-a za svoje klijente u zemljama gde je to moguće – kaže Vincetić.

Kako nam objašnjava, naše procedure nisu previše komplikovane, a za početak je neophodno da je firma u Srbiji u sistemu PDV i naravno da ima račune iz inostranstva u kojima je obračunat inostrani porez.

Zahtevi za povrat inostranog PDV-a u većini država EU i regiona bivše Jugoslavije se podnose najkasnije po isteku šest meseci od prethodne godine. Dakle, krajnji rok za podnošenje zahteva po svim fakturama iz prethodne godine u većini država je, 30. juni tekuće godine. Izuzetak su Velika Britanija i Holandija.

Postupak povraćaja inostranog PDV-a je potpuno legalan, legitiman i transparentan proces, a svi klijenti "Cash Back IMO" po okončanju postupka dobijaju Rešenja domicilnih poreskih uprava koja im služe kao pravni osnov da prihod od vraćenog poreza proknjiže kao zakonit i legalan prihod.

Prvi korak u refundaciji PDV-a je analiza mogućnosti povraćaja PDV na osnovu dokumentacije koju klijent dostavi. Postupak refakcije PDV-a (povrat PDV-a) sastoji se od više različitih procedura koje podrazumevaju: skrining i analizu postojeće dokumentacije, selekciju validnih dokumenata, direktne konsultacije sa klijentom, kreiranje i podnošenje zahteva…

- Imamo dva nivoa provere formalne i suštinske validnosti dokumenata. Prvi nivo je kod nas, a drugi u kancelariji "Cash Back"-a u državi iz koje se traži povrat. Zbog toga je naša uspešnost pozitivno rešenih zahteva gotovo apsolutna i iznosi 99,9%

Zemlje iz kojih se može refundirati PDV

Srpske firme mogu izvršiti refundaciju iz Austrije, Belgije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Danske, Finske, Francuske, Irske, Islanda, Luksemburga, Makedonije, Malte, Monaka, Nemačke, Holandije, Norveške, Slovenije, Švedske, Švajcarske i Velike Britanije.

Za sada, srpske firme i dalje ne mogu izvršiti povrat PDV-a iz svih država EU. Zato je neophodno da Srbija što je moguće pre uspostavi bilateralnu uzajamnost sa svim državama EU koje takođe traže uzajamnost, a srpski prioritetni interes je uspostava uzajamnosti sa Italijom, Mađarskom, Grčkom i Češkom i Poljskom.

Direktiva 13 EU jednako se odnosi i na Švajcarsku (jer nije članica EU) kao i na Srbiju.

- Međutim, mi nismo prepoznali značaj uspostave uzajamnosti, ali Švajcarska svakako jeste pošto već odavno ima uzajamnost sa svim državama Zapadne Evrope koje traže uzajamnost kao i većim brojem država iz Afrike i Azije, i Amerike koje primenjuju sistem PDV-a - navodi naš sagovornik.

Sa druge strane, Srbija je uspostavila uzajamnost povrata PDV-a sa Turskom od 24. februara 2015. godine. Međutim, uspostavljena uzajamnost se ne odnosi na putarinu. Interes naše zemlje je da što pre to ispravimo jer ćemo tako zadržati postojeći broj turskih koji tranzitiraju kroz Srbiju ali ćemo privući i nove.

Vraćanjem PDV-a za putarinu kamionima iz Turske značajno će se povećati budžetski prihodi preko kupovine goriva od strane turskih kamiona ali će se u velikoj meri povećati i prihodi od putarine. Osim toga, još važnije je to da bi se vraćanjem PDV-a na putarinu znatno povećala konkurentnost Koridora 10 u odnosu na Koridor 4 koji ide preko Rumunije i Bugarske.

Značaj vraćanja PDV-a na putarinu za turske kamione, Austrija je prepoznala još pre 20 godina, a Slovenija je taj interes prepoznala još pre 14 godina.

Cash Back Imo Beograd

IMO d.o.o. Beograd

porez na dodatu vrednost

PDV

Mirko Vincetić

Cash Back IMO

povrat PDVa

refundacija PDVa

tax refund

PD u inostranstvu

PDV na gorivo