Izvor: eKapija | Utorak, 24.05.2016.| 09:01
Izdvojite članak Odštampajte vest

Senzori za podizanje svesti o neuropatskom bolu i u Srbiji - Čak 500.000 obolelih

(Foto: Stokkete/shutterstock.com)
Kako bi ukazali na važnost ranog prepoznavanja i mogućnosti efikasne kontrole neuropatskih bolova, Srpsko udruženje za periferni nervni sistem od Udruženja dijabetičara Velenje iz Slovenije dobilo je kao donaciju kutije sa senzorima za bol. Ove kutije, opremljene posebnim senzorima omogućavaju da na sopstvenoj koži, barem za trenutak osetimo pet različitih vrsta neuropatskog bola, te na taj način bolje razumemo šta znači svakodnevno živeti sa ovim hroničnim oblikom bola.

Neuropatski bol je vrsta hroničnog bola koji se javlja kao posledica oštećenja i bolesti nervnog sistema. Nema zaštitnu funkciju kao akutni bol, a može biti uzrokovan dijabetesom, oštećenjem nerava ili kičmene moždine, multiplom sklerozom, ili kao posledica moždanog udara i maligniteta. Ubraja se u hronične bolove koji se najteže leče, ali se mogu kontrolisati, i za razliku od akutnog, traje najmanje 3 meseca. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatske i psihosocijalne posledice, što utiče i na bolesnika i one koji žive u njegovom okruženju.

Procene su da u Srbiji čak 500.000 ljudi pati od neuropatskog bola.

- Cilj lečenja neuropatskog bola je olakšanje tegoba i sprečavanje daljeg razvoja patološkog procesa bola, smanjenje osećaja bola i povećanje fizičke sposobnosti za rad, kao i psihološke spremnosti za građenje odnosa sa ljudima u okruženju - pojasnila je dr Zorica Stević, načenik Centra za bol na Odeljenju za neuromišićne bolesti i bolesti kičmene moždine, Klinike za neurologiju KCS na uručenju donacije.

Trenutno se u Srbiji lekovi protiv neuropatskog bola uvode u terapiju na osnovu mišljenja neurologa/neuropsihijatra ili psihijatra što pacijentima otežava put do leka. Zbog toga bi bilo dobro da i onkolozi, endokrinolozi, fizijatri i anesteziolozi koji leče pacijente sa neuropatskim bolom takođe mogu da predlože uvođenje leka protiv neuropatskog bola.

- U Sloveniji direktne troškove lečenja svih oblika hroničnog bola na godišnjem nivou procenjujemo na otprilike 122 mil EUR i više, što uključuje zdravstvene usluge, lekove na recept i nadoknadu za odsustvo sa posla. Zato je podizanje svesti o bolu i informisanje o mogućnostima da ga kontrolišemo od ključnog značaja - ocenio je Aleš Pražnikar, specijalista neurologije sa Neurološke klinike, UKC Ljubljana.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.