Izvor: RTS | Ponedeljak, 09.05.2016.| 15:43
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako rešiti problem nenaplativih kredita u Srbiji?

(Foto: wrangler/shutterstock.com)
U Srbiji je nenaplativo oko 3,5 mlrd EUR kredita. Najveći problem sa otplatom imaju preduzeća, dok su građani redovniji u izmirivanju obaveza. Kako se rešava problem koji se već deceniju uglavnom samo nagomilava?

Od početka godine udeo zajmova koje građani i privreda vraćaju teško ili nikako smanjio se tek neznatno. Za oko 20 miliona dinara ili nešto više od jednog procenta. Srbija je tako regionalni rekorder u neslavnoj statistici. Slovenija ima skoro 10% manje dužnika, Bosna i Hercegovina oko 14%, Hrvatska je blizu sa više od 17%.

Bankare u Srbiji raduju čak i vesti o stagnaciji, posebno dugova u privredi. Da brže dođu do novca koji su pozajmili, kažu, najveća prepreka su propisi.

- Mislim na stečajne procese koji predugo traju i na probleme koji relativno često nalazimo u katastrima i zemljišnim knjigama gde kada banke žele da prodaju nepokretnost koja je bila založena za neki kredit jednostavno imaju probleme - kaže Slavko Carić, bankar.

Građani su bolje platiše od privrednika. U lošim zajmovima učestvuju sa oko 60 milijardi dinara. Bankarima ipak smeta što im zakon ne dozvoljava da posebnim agencijama prodaju kredite onih koji sa ratama ne mogu da izađu na kraj.

Dugove iz privrede mogu da prenesu na fondove koji uz deo profita preuzimaju i rizik naplate. Međutim, od 2014. to su učinile kod nešto više od trećine dužnika. Najveći deo u poslednjih devet meseci.

Stvari se kreću, kažu u NBS, od kada postoji Strategija za rešavanje problematičnih kredita. Neophodna je jer zdravi klijenti u privredi ne mogu da dođu do novih zajmova po povoljnim uslovima, sve dok je novac banaka vezan dugovima posrnulih kompanija, a takvih nije malo.

Petar Sekulić, savetnik guvernera NBS kaže da je problem u tome što je percepcija banaka o riziku stvorena tako da je dostupnost izvora fiannsiranja privrede i građana mnogo manja nego što za to postoji osnova, imajući u vidu da su naše banke izuzetno likvidne, novca ima u bankama i standardi kreditni su izuzetno visoki.

Stručnjaci veruju da bi trebalo olakšati teret starih i ukloniti prepreke pred novim dužnicima.

- Potrebno je naći zakonski okvir kako po pitanju kamatne stope, eventualno nekog fonda gde bi se deo poreza prelivao pa iz tog fonda išlo na subvencioniranje stanovništva što bi na neki srednji rok dovelo do pospešivanja celokupne aktivnosti i u krajnjoj liniji topljenja tog lošeg portfelja u bankama - rekao je Vladimir Medan sa "Beogradske bankarske akademije".

Nijedno rešenje ne može da donese rezultat u kratkom roku. Značajniji pokazatelji očekuju se za pet do deset godina.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE