Više investicija, zaštita domaćih preduzetnika i nova radna mesta - Pogledajte kako političke stranke planiraju da promene privredni ambijent nakon izbora

Izborna trka u Srbiji ušla je u svoju poslednju nedelju i u samom finišu kampanje borba političkih stranaka za glasove građana sve se više zahuktava. Vladajuće stranke veličaju rezultate iz predhodnog perioda, opozicione ih napadaju zbog neispunjenih ciljeva, na sve strane otvaraju se gradilišta, obećavaju nova radna mesta, novi zakoni, bolji život...

Ekonomija je, kao i svakog izbornog ciklusa, jedna od najvažnijih tema iako se čini da i ovoga puta u ekonomskim programima stranaka nedostaje konkretnih planova na osnovu kojih bi se proklamovani ciljevi ostvarivali.

Kada je o ciljevima reč može se zaključiti da većina političkih stranaka svoje programe bazira na identičnim osnovama. Naime, privlačenje investicija (stranih i/ili domaćih), veća ulaganja u poljoprivredu, reindustrijalizacija, otvaranje novih radnih mesta... teze su oko kojih se, čini se, gotovo svi slažu. Odgovor na pitanje kako ostvariti te ciljeve, međutim, otkriva prilično različite pristupe.

Tako, na primer, predstavnici vladajućih stranaka stoje na stanovištu da su dosadašnje ekonomske mere dale dobre rezultate i da sa njima treba nastaviti, dok predstavnici opozicije predlažu radikalan otklon od takve politike.

Kako bismo vam dali detaljan prikaz ekonomskog programa stranka, predloga i rešenje kojima bi one nakon izbora promenile privredni ambijent u Srbiji, portal "eKapija" anketirao je SVE učesnike predstojeće izborne trke. Fokusirali smo se na glavne tačke ekonomske politike svake stranke ponaosobom, konkretne mere za pospešivanje privrednog ambijenta za domaće kompanije i vremenski okvir za njihovo sprovođenje, izmenu poreske politike i način privlačenja stranih investicija.

Na ista pitanja, poslata istovremeno, odgovore su poslali Zelena stranka, pokret Dosta je bilo, Dijalog-Mladi sa stavom i Levica Srbije.

Kako bismo vam pomogli da imate i širi pregled obećanja o ekonomskim pitanjima stranaka koje, prema istraživanjima tržišta, imaju šansu da osvoje veći broj glasova, samo dva dana ranije, na okruglom stolu "Ekonomski programi stranaka za parlamentarne izbore 2016" u organizaciji magazina "NIN", saznali smo i šta planiraju Srpska napredna stranka (SNS), Srpski pokret Dveri, Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija i Treća Srbija.

LEVICA SRBIJE: Smanjiti poreze za zarade, vratiti plate i penzije, ograničiti kamate

Za Pokret Levica Srbije ključne tačke ekonomskog programa su pokretanje proizvodnje u delovima Srbije gde nije moguće dovesti investitore, profesionalizacija upravljanja državnom imovinom i javnim preduzećima, vraćanje plata i penzija na nivo pre umanjenja.

Takođe, u tom pokretu se zalažu i za to da se zakonski onemogući stranačko zapošljavanje, kao i da se razvlasti bankarska i politička oligarhiju i zakonski ograniče bankarske kamate.

Država treba da stimuliše otvaranje i razvoj preduzeća u sektoru bazične industrije, obrade hrane, novih i informacionih tehnologija, smatraju u Levici Srbije.

Konkretno, u Levici Srbije kažu da treba smanjiti poreze i doprinose malim i srednjim preduzećima i predlažu smanjenje opterećenja na zarade na 50% u roku od godinu dana.

Cilj tog pokreta je i potpuna transparentnost i efikasnost javnih nabavki u Srbiji, uređenje "skraćenog carinskog postupka" i subvencionisanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Kada je u pitanju privlačenje investicija, u Levici Srbije kažu da treba izjednačiti strane i domaće ulagače u svakom smislu i stvoriti najpovoljnije privredne uslove tako da "naša prednost ne bude samo jeftina radna snaga". To nameravaju da obezbede uprošćavanjem zakonskih procedura, smanjenjem korupcije, efikasnim i nezavisnim pravosudnim sistemom, ali i investiranjem u infrastrukturu.

Levica Srbije zalaže se i za povećanje poreza na dohodak i imovinu za one poreske obveznike koji najviše zarađuju, kao i za progresivno povećanje poreza. Uz usvajanje zakona o proveri porekla imovine, obećavaju i ukidanje parafiskalnih nameta.

DIJALOG: Zaštititi domaće proizvođače, uvesti dualni PDV, vratiti penzije na staro

Lista "DIJALOG - Mladi sa stavom - Stanko Debeljaković" kao ključne tačke svog ekonomskog programa ističe reviziju SSP-a, borbu protiv korupcije po rumunskom modelu, kao i povećavanje potrošnje.

U toj listi smatraju, naime, da je za ozdravljenje domaće privrede potrebna revizija SSP-a u smislu zaštite domaćih proizvođača porezom na uvoz. Sa druge strane, kažu, potrebna je specijalizacija u oblasti poljoprivrede po uzoru na vijetnamski model. Potrebno je, takođe, i uvođenje dualnog poreza, gde bi stopa PDV-a za domaće proizvođače bila 8%, a za strane 24%, uz oslobađanje od PDV-a, svih osnovnih prehrambenih i medicinskih proizvoda i bebi-opreme.

Od velikog je značaja i donošenje efikasnog zakona protiv korupcije, po modelu zakona protiv korupcije koji je donet u Rumuniji.

Fokus liste "DIJALOG - mladi sa stavom" jeste na jačanju domaće privrede, a prioritet su biti banjski, sportski, seoski, verski i istorijski turizam i brendiranje lepota Srbije, kao i zaštita naših nacionalnih dragocenosti preko međunarodnih institucija.

Sa druge strane, navode da strane investicije nisu imperativ a najviše investitora očekuju iz Kine.

U toj listi smatraju da je reforma poreske politike neophodna, dok penzije moraju biti vraćene na pređašnji iznos. Štednju bi, po njima, trebalo razmotriti suzbijanjem luksuza državnih službenika.

ZELENA STRANKA: Porodična preduzeća, zelena ekonomija, poljoprivreda, ali i progresivno oporezivanje

Osnovne tačke ekonomskog programa Zelene stranke su podsticaj porodičnih preduzeća, podsticaj zelene ekonomije i reciklažne industrije i poljoprivrede. Podsticaj izvoza je pogrešan korak, kažu i navode da se Zelena stranka zalažeza domaću proizvodnju i substituisanje uvoza. Zalažu se i za vladavinu prava kako krupni biznisi i strani investitori ne bi bili privilegovani u odnosu na domaće male kompanije.

U toj stranci predlažu u najkraćem roku izmene propisa u oblasti osnivanja i pokretanja porodičnih firmi tako da se sva administrativna papirologija završi besplatno i u najkraćem roku elektronskim putem. Druga mera koju predlažu bila bi oslobođenje od poreza na imovinu preduzeća i uvođenje fleksibilnijih poreskih stopa poreza na dobit, koje će odlikovati progresija, a u nekim slučajevima čak i ukidanje poreza na dobit, u trajanju od 6 do 24 meseca.

Ukidanje parafiskalnih nameta i podsticanje mladih ka preduzetništvu, mere su za koje se zalaže Zelena stranka.

U toj stranci umesto novčanih subvencijama za investitore predlažu podsticajnu poresku politiku i podsticanje investicija u proizvodne delatnosti, zelenu ekonomiju i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Osnivanje Razvojne banke i uspostavljanje kreditno-štednih zadruga omogućilo bi izvore finansiranja za domaća preduzeća.

Osnove poreskog sistema moraju da budu promenjene, kažu u Zelenoj stranci i to uvođenjem progresivnih poreskih stopa. Takođe, "solidarni" porez, koji je u prethodnom periodu uziman iz iznosa neto penzija, treba ukinuti, a oporezovano vratiti u ratama u narednih godinu i po.

DOSTA JE BILO: Sa 65 godina svima socijalna penzija, kraj za subvencije, smanjenje poreza

Pokret Dosta je bilo na izbore izlazi sa planom od 20 tačaka, a ključne ekonomske tačke su potpuna transparentnost rada javnog sektora i zabrana potpisivanja tajnih ugovora, usvajanje Zakona o poreklu imovine, ukidanje subvencija stranim investitorima i fokusiranje na domaću privredu.

Takođe, u tom pokretu zalažu se za uvođenje reda u javna preduzeća i stavljanje van snage štetnih zakona kao što su Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o konverziji zemljišta, Zakon o ulaganjima.

Smanjenje poreza i doprinosa na plate za trećinu i uvođenje progresivnog sintetičkog poreza, predlozi su pokreta Dosta je bilo.

Povezivanje radnog staža svim zaposlenima u firmama u restrukturiranju, privatizaciji i stečaju, kao i agrarna reforma i vraćanje sistema zadruga mere su koje taj pokret predlaže.

Pokret Dosta je bilo zalaže se i da ukidanje protivustavnog smanjenja penzija i pretvaranje duga prema penzionerima u državne obveznice sa kamatom. Takođe, penzioni sistem treba reformisati tako da po penzionisanju sa navršenih 65 godina svi primaju socijalnu penziju iz budžeta, a ekonomsku u zavisnosti od dobrovoljnih uplata u penzione fondove.

Jedan od predloga ovog pokreta je i univerzalna socijalna zaštita za sva domaćinstva bez primanja, po kojim bi, na primer, četvoročlana domaćinstva primala 30.000 dinara.

SNS: Nastaviti dosadašnju ekonomsku politiku

Član Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke Milenko Dželetović tako je, na okrugom stolu "Ekonomski programi stranaka za parlamentarne izbore 2016" u organizaciji magazina "NIN", kazao da je vlada premijera Aleksandra Vučića uložila maksimalne napore u poslednje dve godine, kao i da SNS namerava, ako dobije poverenje građana, da nastavi sa daljom realizacijom svog ekonomskog programa.

Dželetović je kao bitne tačke tog programa naveo bolju naplatu poreza, borbu protiv sive ekonomije i brže izdavanje građevinskih dozvola, kao i privlačenje investicija.

On smatra i da će bilo koja buduća vlada, ukoliko želi ekonomsku stabilnost, morati da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom. Dželetović kaže da su ti "bolni i nepopularni rezovi" omogućili ekonomsku stabilnost i prepolovljavanje budžetskog deficita u prethodnom periodu.

Naveo je i da su u centru ekonomskog programa SNS-a razvoj infrastrukture, kao i povećanje ulaganja u poljoprivredu i energetski sektor. Takođe, dodao je, Vlada je 2016. u proglasila Godinom preduzetništva i opredelila 16 milijardi dinara za one koji se odluče na pokretanje sopstvenog posla.

Kada je reč i investitorima, Dželetović je rekao da zakoni ne prave razliku između domaćih i stranih investitora i dodao da su subvencije koje se daju za ulaganje i zapošljavanje u ovom trenutku neophodna mera kako bi se obezbedio dolazak investitora u Srbiju i da će, kada se za to steknu uslovi, Vlada prestati da ih daje.

SRPSKI POKRET DVERI: Ukinuti subvencije stranim investitorima, vratiti carine, razvijati domaću proizvodnju

Sa druge strane, potpuno suprotno viđenje do sada urađenog imaju u Srpskom pokretu Dveri. Boško Obradović, predsednik tog pokreta, smatra da je neoliberalni koncept, za koji kaže da je prisutan u Srbiji od 5. oktobra 2000. naovamo, "otrov za srpsku ekonomiju".

Obradović kao posebno lošu stvar apostrofira subvencije za strane investitore, dodajući da "neke od tih kompanija izbegavaju da saopšte prave podatke o poslovanju da bi uzeli još državne podrške, a profit iznose u inostranstvo".

- Mi nemamo ništa protiv stranog investitora koji donosi savremene tehnologije, ali subvencionisanje države smatramo pogrešnom i katastrofalnom ekonomskom politikom - kaže Obradović.

Stoga, Srpski pokret Dveri predlaže osnivanje državne razvojne investicione banke koja bi ulagala u domaću proizvodnju, reindustrijalizaciju, poljoprivredu… Ta bi banka posebnu pažnju usmerila na pomaganje onim domaćim proizvođačima čiji bi proizvodi zamenili one koje danas uvozimo.

Takođe, Dveri predlažu veće podsticaje za poljoprivrednike i 10.000 EUR bespovratnih sredstava za sve porodice koji odluče da se vrate na selo i bave poljoprivredom.

Deo ekonomskog programa Dveri su i veći porezi za banke, kao i progresivni sistem oporezivanja. Srpski pokret Dveri zalaže se i za završetak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i prekid daljeg zaduživanja, raskid sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, vraćanje carine na uvoz robe iz EU...

SPS: U fokusu agrar i reindustrijalizacija, od banaka zahtevati više kredita za privredu

Dušan Bajatović, predsednik Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije, kaže da ta stranka podržava mere fiskalne konsolidacije i štednje ali i dodaje da je problem to što "u Srbiji i dalje više trošimo nego što proizvodimo".

Socijalistička partija Srbije nastavak ekonomskih mera fokusira na tri polja - poljoprivreda, bankarski sektor i industrijalizacija. Kao glavne ideje ekonomskog programa SPS-a ističu se subvencionisanje i razvoj poljoprivrede, kao i reindustrijalizacija, koja srpsku privredu treba da osposobi za veći izvoz.

Za SPS subvencije investitorima nisu sporne, a zalažu se za to da se jednako tretira i inostrani i domaći kapital. Takođe, smatraju i da je neophodno da banke više pažnje usmere na kreditiranje privrede, naročito sektora malih i srednjih preduzeća.

U tom cilju, Dušan Bajatović je, predstavljajući ekonomski program SPS-a, predložio da bi trebalo razmisliti o ograničavanju visine kamatnih stopa za bankarske kredite i insistiranju na većem udelu dinarskih kredita. Istovremeno, Bajatović je predložio i smanjenje obaveznih rezervi banaka što bi, po njegovim rečima, trebalo da omogući više novca na raspolaganju bankama za pozajmice privredi.

JEDINSTVENA SRBIJA: Reformisati sistem obrazovanja, zadržati stanovništvo u ruralnim sredinama

Ekonomski program SPS-a i njenog koalicionog partnera, po rečima zamenik predsednika Jedinstvene Srbije Petra Petrovića, ne razlikuju se mnogo. Jedinstvena Srbija svoj ekonomski program zasniva na otvaranju radnih mesta, kvalitetnijem školovanju mladih i razvoju ruralnih sredina.

Razvoj ruralnih sredina, stav je Jedinstvene Srbije, omogučio bi da se spreči iseljavanje stanovništva s kojim je Srbija suočena iz godine u godinu. Predlog JS je da treba podstaći proizvodnju zdrave hrane, "jer za to imamo potrebne resurse".

Reforma sistema obrazovanja jedan je od značajnijih elemenata programa Jedinstvene Srbije. Njihov predlog je da obrazovnje treba usmeriti prema potrebama privrede i industrije koja, kažu u ovoj stranci, "vapi za određenim profilima kojih nema na tržištu rada".

Takođe, u toj stranci smatraju i da lokalne samouprave ne treba da čekaju da vlada traži ulagače koji će otvarati nova radna mesta, već da moraju same da koriste svoje pozicije kako bi doveli investitore.

TREĆA SRBIJA: Pretvoriti Srbiju u evropski Hong Kong

Treća Srbija, deo liste "U inat – Složno za Srbiju – Narodni savez" zalaže se za Srbiju kao slobodnu poslovnu zonu Evrope i vezu između zapada, Turske, Kine i Rusije.

Miroslav Parović, predsednik Treće Srbije, tu ključnu tačku ekonomskog programa obrazlaže činjenicom da samo u našoj zemlji, Belorusiji, Moldaviji i Kazahstanu mogu nesmetano da sarađuju privrede zapadnih država i Rusije.

- Možemo Srbiju u ovom momentu ponuditi zapadnim investitorima koji želi da izmeste svoju proizvodnju ne zbog nas, već potrebe da imaju izlaz na rusko tržište. Potrebno je prilagoditi zakonski okvir da takvi ljudi dolaze - rekao je Parović dodajući da zahvaljujući tome "Srbija može da postane nešto poput Hong Konga u Kini".

U Trećoj Srbiji se zalažu i za promenu definicije "domaćeg proizvoda" za koju kažu da je trenutno najrigidnija u Evropi i da obeshrabruje strane investitore da izmeštaju svoju proizvodnju u našu zemlju.

U Trećoj Srbiji smatraju i da naša zemlja treba da teži neutralnosti, u svakom, pa i ekonomskom smislu, kao i da ne treba naglo presecati odnose Srbije i EU, kao ni odnose sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Vlada Republike Srbije

Pokret DOSTA JE BILO - RESTART

Srpska Napredna stranka - SNS

Socijalistička partija Srbije - SPS

Stranka Jedinstvena Srbija

Međunarodni monetarni fond - MMF Beograd

Zelena Stranka Srbije

Mladi sa stavom Dijalog

Pokret Levica Srbije Borko Stefanović

Dosta je bilo

parlamentarni izbori 2016

SNS

SPS

Boško Obradović

Srpska napredna stranka

Pokret Dosta je bilo

Saša Radulović

MMF

Treća Srbija

industralizacija

privlačenje stranih investicija

poreska politika

izmene poreskih zakona

U inat Složno za Srbiju Narodni savez

Zelena stranka

Levica Srbije

Borko Stefanović

DIJALOG Mladi sa stavom

Stanko Debeljaković

Milenko Dželetović

Dušan Bajatović