Skladištenje elektronskog otpada u Srbiji-kancerogeni toneri u rekama

Uključivanje Srbije u savremene informacione tehnologije i hvatanje priključka s razvijenim svetom ima i drugu, tamniju stranu medalje o kojoj se do sada nije razmišljalo.

Elektronski otpad predstavlja novi, veliki izazov za ekologe u Srbiji. Stara kućišta od računara, procesori, ploče, ketridži, toneri... mogu da budu izuzetno opasni po životnu sredinu ako se nepravilno ili, kao što je najčešći slučaj u Srbiji, uopšte ne skladište na određeni način.

Budući da ketridži imaju status opasnog otpada nametnulo se pitanje šta raditi sa ovim potrošnim materijalom. Svet se opredelio za razvoj reciklažne industrije, kojom se štiti životna sredina i zdravlje ljudi, a istovremeno produžava životni vek ketridža. Pod reciklažom se ne podrazumeva samo dopuna mastila, već i zamena određenih delova. Najvažnije da ketridži i toner kasete ne završavaju u kontejnerima, deponijama ili u rekama već da se sakupe na određenim mestima i u industrijskim uslovima dekomponuju. Ono što je sačuvano od starih ketridža može da se ugradi u nove, a svi ostali delovi – od metalnih noževa i valjaka do plastike – mogu da se recikliraju i postanu sirovina za druge proizvode. Na ovaj način se u velikoj meri smanjuje količina elektronskog otpada u životnoj sredini.

Reciklirani ketridži imaju iste tehničke performanse kao i originalni fabrički, ali su znatno jeftiniji, što u krajnjoj liniji odgovara svakom korisniku. Evropa je odavno prešla na ovaj sistem i koristi reciklirane ketridže.

Donošenjem Strategije upravljanja otpadom, Zakona o zaštiti životne sredine i drugih podzakonskih akata, odlaganje i sakupljanje elektronskog otpada je za sve nas je postalo zakonska obaveza. Razvoj reciklerskih industrija, posebno elektronskog otpada, ide u prilog zaštite životne sredine, korisnika i domaće ekonomije. S druge strane, smanjuje se uvoz i otvaraju nova radna mesta.

Osim toga korišćenjem recikliranih ketridža smanjuje se potreba za upotrebom aluminijum-bikarbonata, nafte i drveta, što znači da se između ostalog čuvaju i prirodna bogatstva.

Treba znati da toner kasete po svojoj hemijskoj strukturi nisu biološki razgradljiv otpad. Pošto se sastoje od polietilena čije je vreme poluraspada 2000 godina, metalnih foto-valjaka sa nanesenim slojem selena koji spadaju u opasan otpad i kancerogenog toner praha, svako nepropisno odlaganje i neprofesionalno otvaranje kaseta u neindustrijskim uslovima može da ugrozi zdravlje kako osoba koji taj proces rade tako i vodu, tlo i vazduh.

Budući da su čestice toner praha granulacije šest mikrona, oni koji ne poseduju adekvatnu opreme i tehnološke uslove za ovaj proces mogu da obole od sindroma „cementnih pluća”. Dakle, iza tog neophodnog potrošnog materijala kriju se velike opasnosti.

Zato svi korisnici ketridža treba da se upitaju, da li će stare istrošene toner kasete baciti u kontejner, u svoju WC šolju, ili će ih odložiti na propisan način? Postoji nekoliko mogućnosti da korisnik dobije ispravnu toner kasetu. Može se obratiti u prodavnicama kompjuterske opreme ili je može predati reciklažnom preduzeću u kome će stručnjaci utvrditi da li je ketridž potpuno uništen ili ga napuniti. Ukoliko je toner kaseta potpuno uništena, kupcu će biti isporučena nova kvalitetna reciklirana, po znatno nižoj ceni od originalne fabričke cene.