Izvor: eKapija | Ponedeljak, 11.04.2016.| 19:37
Izdvojite članak Odštampajte vest

Industrija troši 27% ukupne energije u Srbiji - Efikasnija proizvodnja moguća i bez većih ulaganja

(Foto: NicoElNino/shutterstock.com)
Domaća industrija bi boljom organizacijom, uvođenjem kontrole svih inputa i ulaskom u sistem efikasnije i sirovinski čistije proizvodnje i bez većih investicija, mogla da ostvari značajne uštede čak i za trećinu u troškovima proizvodnje, najviše u oblasti potrošnje energije, ocenjeno je u Privrednoj komori Beograda.

Na okruglom stolu "Mogućnosti smanjenja troškova energenata u industriji Beograda" koji su organizovali Udruženje industrije, Udruženje poljoprivrede i prehrambene industrije i Centar za ekologiju Privredne komore Beograda rečeno je da se na uštedama u privredi radi, ali da bi trebalo preduzeti konkretnije, dugoročnije i organizovanije mere uz odgovarajuća ulaganja kako bi se postigli vidljiviji rezultati.

- To je problem koji moraju rešavati sve kompanije i njihov mendžmanet, jer se radi o izuzetno visokim troškovima koji značajno utiču na poslovanje - rekao je sekretar Udruženja industrije Velimir Radojević.

On je naveo da najnovija istraživanja pokazuju da 27% ukupne energije u Srbiji troši industrija što je rezultat zastarelih tehnologija, starijih i od dvadeset godina zbog čega je većina kompanija energetski neefikasna.

To je izuzetno veliki resurs gde se ostvaruju uštede od 10 do 15% uvođenjem energetskog i industrijskog menadžmenta , dok bi kod nas kako se procenjuje ovi troškovi mogli da se smanje i do 30% i da tako postanemo manje zavisni od uvoza energije, smatra Radojević.

On je ukazao da je problem što domaće kompanije nemaju dovoljno stručnjaka da mogu da implementiraju energetski menadžment, iako je to investicija koja se može isplatiti u roku od tri godine.

Predsednik Grupacije za obnovljive izvore energije, Zoran Mojić podsetio je da su obnovljivi izvori nezaobilazni kada se govori o uštedama energije i da je ova oblast referentna i za investitore. Zakonska regulativa je dosta dobro urađena u odnosu na okruženje, ali je sama primena izuzetno problematična zbog nestručnosti, nedovoljno znanja, iskustva i kapaciteta onih koji su zaduženi da je implementiraju, upozorio je Mojić.

Direktor Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, Branko Dunjić, rekao je da ovaj centar postoji od 2007. godine i da je u početku bio finansijski potpomognut od Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) sa ciljem da postane referentna ustanova za pomaganje kompanijama, pre svega malim i srednjim preduzećima , da smanje potrošnju sirovina, energije, vode i drugih elemenata koji ulaze u troškove proizvodnje i poslovanja.

- Na startu smo koristili usluge stranih eksperata, danas mnogo više domaćih, a naša pomoć kompanijama se odnosi na identifikaciju mogućnosti za smanjenje potrošnje energije, vode, hemikalija i drugih potrošnih elemenata - rekao je Dunjić i naveo da se do sada radilo na ovom projektu sa preko sto domaćih preduzeća.

On je ocenio da su rezultati prilično dobri jer kompanije koja ulaze u sistem efikasnije i sirovinski čistije proizvodnje mogu da ostvare uštede i do 100.000 EUR bez nekih velikih investicija.

- Ukoliko investiraju od 50.000 do 100.000 EUR na primer u proizvodni sistem ili neki novi proces onda te uštede mogu da budu mnogo veće. Dakle investicija u uvođenje efikasnije i sirovinski čistije proizvodnje je veoma isplativa i takve investicije se vraćaju u proseku za dve godine - naveo je Dunjić.

On je upozorio da i pored toga u našoj zemlji još uvek postoji veliko nerazumevanje i neznanje o ovim rezultatima pre svega zato što je domaća privreda od 1990. do 2000. veoma zaostala i sada se nalazi pred velikim zadatkom da napravi veliki skok i investira u nove tehnologije koje su realno skupe.

Kako je istakao, od uloga Centra je povezivanje klijenata sa finansijskim institucijama kao što je Međunarodna finasijska korporacija, zatim EBRD i neke druge banke koje daju kredite pod povoljnim uslovima.

Dunjić je kao primer za ugled istakao kompaniju "Kartonval" u Šapcu koja je posle samo šest meseci uštedela preko 100.000 EUR prostom inspekcijom svojih energetskih tokova, boljim domaćinskim poslovanjem, uvođenjem nekih malih organizacionih mera i kupovinom nekoliko ne mnogo skupih delova opreme.

- Pozitivan primer je i "Metalac" u Gornjem Milanovcu koji je već u prvoj godini uštedeo 127.000 EUR što je oko 7% njihovog profita u toj godini, bez nekih velikih investicija. Radili smo i sa manjim kompanijama i lokalnim samoupravama kao što je Pančevo i Čačak - rekao je Dunjić i dodao da se posle zajedničke intervencije u desetak firmi sa lokalnom samoupravom i zagađenje vazduha u Pančevu značajno smanjilo.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.