(E Magazin) Porno industrija - dobar profit po cenu moralne osude

Poslovna seks revolucija nije značajnije zahvatila Srbiju, za razliku od nekih zemalja u komšiluku. I pored gomile štampe koja najčešće “pozajmljuje” sadržaj iz stranih izdanja, širenja ilegalne prostitucije i velikog broja razgolićenih devojaka na ulicama, ostali smo u osnovi patrijarhalno, zatvoreno društvo. Društvo u kome je i sam razgovor o seksu sramotan, a kamoli bavljenje nekim poslom za njega vezanim. Makar taj posao i bio potpuno u skladu sa zakonom, i makar se na njemu u prebogatoj Americi zarađivalo preko 10 milijardi dolara godišnje.

U ovom tekstu biće reči isključivo o legalnim mogućnostima započinjanja i širenja posla u oblasti erotske i porno industrije. Zloupotrebe poput trgovine belim robljem, pedofilije, nelegalne prostitucije, itd. su teme za policiju i pravosudne organe.

Nema seks industrije, ali ima snimanja...

Među onima koji od seks-biznisa hleb jedu, javnosti je najpoznatiji Slobodan Stanković, fotograf, scenarista i režiser koji je već 20 godina “u igri”, od toga poslednjih osam godina kao vlasnik magazina “Striptiz”. Razlog za stalno provlačenje njegovog imena po medijima nije samo njegov uticaj unutar branše, već i činjenica da je jedan od retkih koji ima dovoljno hrabrosti da se pojavi pred kamerama i, pod punim imenom i prezimenom, stane u odbranu svog zanata od mnogobrojnih kritičara. Većina seks-delatnika krije svoj identitet kao zmija noge, plašeći se moralne osude javnosti. Često ni oni koji su im najbliži ne znaju čime se bave.

Po njemu, seks industrija u pravom značenju te reči ne postoji u Srbiji. Industrija bi podrazumevala određenu infrastrukturu, odnosno određenu seksualnu emancipovanost, kao i razvijeno tržište. Ako se ti preduslovi ispune, može se govoriti o seks industriji, koja ne podrazumeva samo snimanje porno filmova, već i proizvodnju raznih igračaka za seksualnu zabavu, stvaranje časopisa, sajtova, javnih kuća, kabarea, striptiz klubova, itd. Do tada, potencijalni seks-biznismeni će se morati suočiti sa mnoštvom problema, maltene nepoznatih kolegama sa Zapada. Pronalaženje modela je jedan od početnih. „U civilizovanim društvima postoje specijalizovane agencije, u kojima režiseri mogu da izaberu devojke u skladu sa scenarijom snimanja. U Srbiji je situacija potpuno drugačija. Koristim razne načine za pronalaženje modela, uključujući i prilaženje na ulici. Neke devojke neće ni da saslušaju, neke odgovore u stilu `beži, šta bi mi mama rekla`, a neke su i zainteresovane. Jako je teško imati stalne saradnike, jer ovde ljudi nisu ambiciozni. Na primer, kad odem u Budimpeštu, ista lica u tom biznisu viđam da traju po 10–15 godina. Ovde se ljudi time bave jednom, dvaput, mesec, godinu dana... Naročito su prevrtljive naše devojke. Imam poslovna poznanstva sa stranim producentima, koji su izuzetno zainteresovani da dođu ovde, jer žele da slikaju našu lepotu. Na žalost, to ne mogu nikako da iskoristim. Pokušao sam dva-tri puta da realizujem tako nešto. Verujte mi, nakon toga mi je trebala psihoterapija da smirim živce, to je nemoguća misija. Sve svetske produkcije dolaze u Mađarsku i Češku da tamo ostave svoj novac. Jednom prilikom, imao sam organizovano snimanje u Singapuru i na Baliju, u raju na zemlji. Mađarica i Čehinja sa kojima smo se dogovorili su učestvovale, a naša devojka je dan pred polazak isključila telefon.”, priča Slobodan Stanković.

Od ugovora do gotovog snimka

Sa modelom se potpisuje ugovor opšteg tipa, u kome model potvrđuje da je punoletan, uz priloženu fotografiju i fotokopiju lične karte. Ukoliko se radi za strana tržišta, mogu postojati dodatni uslovi. Na primer, Amerikanci zahtevaju da model u kameru izjavi da je dobrovoljno pristao, da nije primoran i da to radi u svesnom stanju. Modeli dolaze iz svih socijalnih grupa. Neko dolazi zato što je finansijski ugrožen, a neko iz pukog egzibicionizma. Cena snimanja pornografskog filma prvenstveno ovisi od scenarija i “kalibra” glumaca. U našim uslovima se kreće od 50 evra do 20.000 dolara. Iole kvalitetnija tehnika neophodna za snimanje (kamera, osvetljenje) košta dodatnih 3.000–4.000 evra.

Visina honorara za glumca se određuje na osnovu tri elementa: kako neko izgleda, šta sve radi i kako to radi. Po Slobodanu Stankoviću, četvrti element je povratna informacija sa tržišta. Sem toga, dobar model mora da poseduje prirodnost – urođenu harizmatičnost koja mu / joj omogućava da prenese energiju na publiku. Honorari se kreću od stotinak evra pa naviše, s tim da je prosek oko 150–350 evra. Ne postoje domaći profesionalni fotomodeli, već se uglavnom radi o “običnim” devojkama, često iz nekog srodnog biznisa (npr. hot-line), koje su u potrazi za dodatnom zaradom, i koje ne uspevaju da dostignu nivo kvaliteta profesionalki. Sem toga, često snimanja uslovljavaju dodatnim ustupcima, kao što su nošenje maske, što je vrlo nepopularno kod većeg dela publike, pa samim tim i kod porno fotografa, ili neobjavljivanje snimaka na domaćem tržištu. Zahvaljujući takvoj situaciji, našim porno nebom haraju Mađarice i Čehinje, a naleti i poneka Moldavka...

Kada je srećni porno producent konačno povezao sve končiće i završio film, ostaje još samo jedno pitanje – kako povratiti uloženi novac i steći željenu dobit. Na žalost, usled opšteg stanja u društvu, ovo uopšte nije lak korak, čak ni za iskusne producente. Tako Slobodan Stanković tvrdi da u proteklih osam godina nijednom nije bio u ovako teškoj situaciji.
„Razlog je malo i siromašno tržište kao što je Srbija i nepravedni uslovi poslovanja – odnos distributera prema izdavačima. To nije odnos između poslovnih partnera, to je jedno razbojništvo koje država gleda i toleriše. Imam osećaj da mi izdavači postojimo samo zato da bi distributeri zaradili na nama. Pri tome oni nemaju nikakav rizik, kasne sa isplatom novca, postavljaju rabate, izmišljaju procente, koji ionako malu zaradu još smanjuju. Jedan od velikih problema je i piraterija. Tu se država kilavo i sporo bori.”, navodi Stanković. U ovom trenutku ima sedam montiranih, neprodatih filmova. Kako bi rešio navedene probleme, odlučio se na pokretanje sajta www.striptizmagazin.com, na kome je pretplatnicima ponudio čitav materijal.

Najveći novac se uzima na internetu

Internet je davno postao najveće leglo pornografije. Postoje procene po kojima se čak 80% internet prometa i 50% protoka novca preko svetske kompjuterske mreže odnosi upravo na pornografske sadržaje. Glavni problem kod funkcionisanja srpske internet pornografije godinama je predstavljalo pitanje – kako naplatiti. Izuzetno mali broj kreditnih kartica po glavi stanovnika u Srbiji, kao i nepostojanje mehanizma za online plaćanje istim, pokrenulo je pionire srpske online porno idustrije da se snalaze. Porno sajtovi na srpskom jeziku su se pre nekoliko godina okrenuli srpskim gastarbajterima kao ciljnoj grupi. Logika je bila jednostavna – oni raspolažu kreditnim karticama, a nostalgija za rodnim krajem će ih usmeriti na strane prepune dobro im poznatih reči našeg jezika i slika naših devojaka. U ovom lancu razmišljanja, kako se kasnije pokazalo, nedostajala je jedna karika – većini srpskih gastarbajtera, naviknutih na razne prevare i smicalice u domovini, ni na kraj pameti nije padalo da ostavljaju brojeve mukom stečenih kreditnih kartica na srpskim porno sajtovima. Morao se pronaći novi mod rada, koji će istovremeno omogućiti naplatu rada kreatora sajta i potpunu sigurnost i anonimnost krajnjeg korisnika.

Ovo se dogodilo pre otprilike godinu dana, ulaskom u posao čoveka koji voli da ga zovu Tokugava. Iza imena čuvenog japanskog šoguna krije se beogradski vebmaster, jedan od ljudi za koje ni mnogi njihovi prijatelji ne znaju da je duboko u vodama porno biznisa. U ovom trenutku, pored nekoliko “običnih” razvija i četiri porno sajta, kao i sistem naplate koji nudi drugim vebmasterima. Sva četiri sajta su koncipirana na različite načine i dnevno beleže, za domaće uslove, fantastičnu posećenost od između 2.500 i 3.000 korisnika! Naravno, svi su domaći korisnici i svi plaćaju za pruženu uslugu. Interesantno je da je Tokugava do pre samo nešto više od godinu dana bio “običan” vebmaster, dok iznenada nije ostao bez posla i odlučio da, uz pomoć dvojice prijatelja, proba nešto novo. „U početku smo mislili da napravimo porno sajt za inostranstvo, a onda smo našli nekoga ko je mogao da nam razvije naplatu putem SMS-a”, kaže Tokugava.

Kada su u pitanju porno veb sajtovi, postoji nekoliko načina naplate. Prvi (i najpoznatiji) je putem kreditnih kartica. Ovaj sistem, iako dobro funkcioniše u Americi, potpuno je neprimenjiv u Srbiji, iz gore navedenih razloga. Sistem naplate wire transferom (čekovi) je takođe nezgrapan za naše uslove, jer ne postoji mogućnost online plaćanja (za razliku od razvijenih zemalja). Slanje uplatnica na kućnu adresu vlasnika sajta (kojim se služe neki domaći sajtovi) je neefikasno, jer nije anonimno i ostavlja veliki prostor za manipulacije. Najčešći način naplate usluga porno sajtova u Srbiji je pomenuta SMS naplata. Korisnik šalje SMS poruku na određeni broj, a kao odgovor dobija šifru, koja mu omogućava vremenski ograničen pristup sadržajima, ili pristup u određeni broj galerija, u zavisnosti od cene poruke.

Na ovaj način pristup sajtovima sa pornografskim sadržajem plaća oko 50% korisnika. Druga polovina koristi tzv. dajlere ili govorne automate. Dajler je naziv za konekciju na internet preko 042 broja, kada se troškovi korišćenja sajta plaćaju preko telefonskog računa. Telefonski račun je način plaćanja i kod govornih automata. Po pozivanju određenog 041 broja, klijent sasluša uputstvo u trajanju 2,5–3 minuta i na kraju mu bude saopštena šifra za pristup. Ovaj sistem je veoma popularan, prvenstveno zato što ga veliki broj korisnika ne koristi od kuće, već sa radnog mesta, tako da telefonski račun za pozivanje 041 broja pada na teret firme. Tokugavini sajtovi koriste sva tri navedena efikasna sistema.

Kada je rešeno pitanje naplate, treba smisliti samo kako privući korisnike i zadržati ih. „Za pokretanje ovog posla prvo što ti je neophodno je znanje. Pored toga, treba da poseduješ dva računara, dobru konekciju na internet (ne može dial-up), dobru ideju, iskustvo u marketingu i, naravno, efikasan sistem naplate. Kada smo krenuli, kupovali smo fotografije od specijalizovanih američkih agencija i `skidali` sa drugih sajtova. Vrlo brzo smo došli u mogućnost da sami organizujemo snimanja. Promocija sajtova se, s obzirom na ograničenost tržišta, sprovodi isključivo putem interneta. Reklama van interneta, bilo putem letaka, radija ili TV-a je nešto što su mnogi probali i bacili pare. Internet je mala ciljna grupa. Srbija je malo tržište – oko 700.000 ljudi ima pristup internetu, a 50% njih koristi samo e-mail. Bitan je redovan update sajtova, kao i mailing lista korisnika kojima se redovno obraćaš. Sem toga, pojavljuješ se na forumima, oglasima, registruješ se na pretraživače – Google, Yahoo, organizuješ kvalitetan support, tj. odgovaraš ljudima na mailove, reaguješ kad nešto nije u redu, održavaš komunikaciju sa klijentima... Takođe je bitno da specijalizovani sajtovi, namenjeni jednoj ciljnoj grupi (npr. gej populaciji) ne mogu opstati u našim uslovima, jer je tržište malo, pa su i ciljne grupe izuzetno male.”, otkriva Tokugava tajne svog uspeha. Što se tiče moralnih dilema vezanih za posao, sa njima je davno raskrstio. „Jedan prijatelj mi je nedavno rekao: `Gorećeš u paklu zbog ovoga što radiš`. Odgovorio sam mu: `Hoću, al` u crvenom Ferariju`.”, zaključuje Tokugava.

Zvezde i pare

Prva prava porno zvezda bila je Linda Lovlejs, glumica u najčuvenijem ostvarenju svih vremena “Duboko grlo”. Žena koja je početkom sedamdesetih postala simbol seksualnih sloboda i san većine američkih muškaraca, nakon kratke porno karijere odrekla se dotadašnjeg života i prihvatila feminizam. Koristila je svaku priliku da drži govore i predavanja protiv pornografije, za honorar od 1.500 dolara po nastupu. Iako su njeni nekadašnji saradnici pričali kako je uživala u snimanjima, ona je tvrdila da je u pitanju iskorišćavanje žena i da se u “Dubokom grlu” može videti njeno silovanje. Poginula je u saobraćajnoj nesreći u aprilu 2002. godine. Putem odricanja od porno prošlosti i pridruživanja militantnim feministkinjama krenule su kasnije druge zvezde, poput Samante Foks i Ejndžel Keli.

Najčuveniji muškarac u istoriji porno filmova bio je Džon Holms. U dvadesetogodišnjoj karijeri imao je seks sa preko 14.000 žena, ispred ili iza kamere. Na vrhuncu karijere bio je plaćen, za muškarca neverovatnih, 3.000 dolara dnevno, ali je stečene milione spiskao na drogu. Umro je od side 1988. godine.

Najslavnija porno starleta današnjice, Džena Džejmson, zarađuje preko milion dolara godišnje. Novac je vrlo bitan faktor za mlade Amerikance pri odlučivanju za ovu profesiju. Potpuno neiskusna devojka, relativno atraktivnog izgleda, može se preselii u Los Anđeles na nedelju dana i bez ikakvih problema biti angažovana na snimanju dva porno filma dnevno. Za to vreme, zaradiće više nego na prosečno plaćenom poslu za šest meseci. Devojke dobijaju između 500 i 2.000 dolara po sceni seksa, a muškarci između 0 i 600 dolara. Debitanti u proseku mogu očekivati 200 do 250 dolara po sceni. Naravno, muškarcima je mnogo teže da dobiju ulogu u filmu.

Amerika, Amerika, zemlja velika...

Seksualno oslobođenje američkog naroda dovelo je proizvodnju porno filmova i seksualnih pomagala na mesto izuzetno snažne industrijske grane, čiju važnost za ekonomiju države više niko ni ne pokušava da ospori. Procene godišnjeg profita seks industrije kreću se između 10 i 13 milijardi dolara, a mnogi njeni poslenici postali su ugledne ličnosti u američkom društvu.

Svetski centar pornografije nalazi se u samom Holivudu, tačnije u dolini San Fernando. Ovaj deo Los Anđelesa dom je nekim od najčuvenijih filmskih kompanija, koje porno komšije često premaše u količini ostvarenog profita. Najmoćnija kompanija, Vivid Entertainment, godišnje ubire preko milijardu dolara. Privlačnost profita je tolika da su se u biznis “ubacile” čak i mnoge renomirane firme, poput General Motors-a, čija kćerka-firma Direct TV godišnje proda porno video izdanja u vrednosti od preko 200 miliona dolara.

Najprofitabilniji film svih vremena, “Titanik”, sa Leonardom di Kapriom u glavnoj ulozi, u američkim je bioskopima zabeležio zaradu od preko 600 miliona dolara. Procenjuje sa da je istu cifru “uzelo” slavno porno ostvarenje “Duboko grlo” iz 1972. godine, ako se uračuna profit u bioskopima i od prodaje video izdanja. Istina, “Titanik” je u svetskim bioskopima zaradio preko 1,8 milijardi dolara, ali treba imati u vidu razliku u ceni snimanja gotovo troiposatne istorijske sage i šezdesetdvominutnog pornića

www.emagazin.co.yu