Izvor: N1 | Subota, 19.03.2016.| 12:29
Izdvojite članak Odštampajte vest

I FAO angažovan na brendiranju srpske hrane

(Foto: Nitr/shutterstock.com)
Homoljski med, leskovački ajvar ili bermet s Fruške Gore - srpski prozvodi sa zaštićenim geografskim poreklom i jedini koji su dobili međunarodnu oznaku kvaliteta. Takvi brendovi moćno su sredstvo u konkurentskoj borbil i mogu da obezbede veću cenu proizvoda, da budu dobra reklama za zemlju i jedan region.

O tome je za Infobiz (N1) govorio menadžer projekta Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri UN-u, Emanuel Hidijer.

- Mislim da je Srbija napravila veliki pomak ka EU standardima u toj oblasti, a to nije važno samo za potrošače, to je važno i da bi srpski proizvodi bili konkruentnijij na stranim tržištima. Srpski proizvodi nisu konkurentni kada je reč o troškovima proizvodnje i krajnjoj ceni, i jedino visokokvalitentim proizvodima mogu da se izbore sa jakom konkurencijom - ocenjuje on.

U skladu s tim, Hidijer najavljuje uvođenje oznake kvaliteta:

- U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede radimo na stvaranju javnu oznake kvaliteta u oblasti mesnih prerađievina. To će biti oznaka na proizvodima poput šunke ili kobasice, koja će označiti koji su proizvodi kvalitetniji od druguih u istoj kategoriji. U tome su konsultovani i najveći proizvođači.

- Setite se francuskog šampanjca, sira kamamber, ili italijanskog parmezana, onda je jasno da su to proizvodi koji su spajanjem brenda sa mestom porekla, postigli veliki komercijalni uspeh. Suština je da u Srbiji imate brojne kvalitetne tradicionalne proizvode ali u ovom trneutku njihova imena nisu zaštićena, niti promovisana u dovoljnoj meri.

On naglašava da Srbija mora doneti i neophodne propise koji će regulisati obeležavanje proizvoda s visokim kvalitetom:

- Srbija nema prateće propise, i Organizacija za hranu i poljoprirvedu u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj rade na razvoju koncepta preciznih deklaracija kvaliteta na mesnim prerađevinama. Da bi se taj koncept primenio u praksi potreban je odgovorajaući zakon, koji treba da predloži ministarstvo poljoprivrede.

Hidijerova procena je da će se o tome razgovarati s novom vladom nakon izbora.

Kad se govori o poljoprivredi, ne moeže se zaobići tema finansiranja proizvođača, subvencije su nedovoljne i farmeri teško dolaze do potrebnih sredstava. Na pitanje koja su rešenja koja FAO predlaže za Srbiju, Hidijer kaže da to nije problem samo u Srbiji:

- Obično banke ne vide male farmere kao atraktivne i klijente banaka, ne samo u okviru našeg projekta već i uopšte, mi se okrećemo kompanijama koje su u agrobiznisu i koje mogu da obezbede ta sredstva za proizvođače, svojim dobavljačima. Druga oblast jesu ipravo proizvodi samih farmera koiji se mogu upotrebiti kao zalog za kredite.

Za Srbiju Hidijer predlaže model tzv. predžetvenog finansiranja, naime da farmer koristi letinu koju uzgaja kao zalog za uzimanje kredita.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.