Izvor: Novosti | Ponedeljak, 14.03.2016.| 10:44
Izdvojite članak Odštampajte vest

Sindikat trgovaca traži zakonsku zabranu rada prodavnica nedeljom

(Foto: Robert Kneschke/shutterstock.com)
Nedelja bi za sve srpske trgovce mogla da postane neradni dan ukoliko nadležni prihvate inicijativu Samostalnog sindikata trgovine da se zakonom reguliše zabrana rada na ovaj dan u sedmici. Iako bi mnogi zaposleni odahnuli, ekonomske računice govore da bi ovakav potez smanjio broj radnika u ovom sektoru za oko osam odsto, a država bi izgubila dobar deo finansijkog kolača zvanog PDV.

Prema podacima sindikata, u srpskim trgovinama radi od 190.000 do 200.000 zaposlenih, a ovim poslom se uglavnom bave žene. Njihove plate niže su od republičkog proseka i iznose oko 29.000, dok kasiri, magacioneri i izlagači robe u ozbiljnim trgovinskim lancima jedva prihoduju oko 23.000 dinara. Oni zaposleni u privatnim piljarnicama prime daleko manje, a uz to mnogi nisu ni prijavljeni.

- Većina ne zna šta znači praznik, a kamoli uvećana dnevnica za rad na taj dan. Samo gde su sindikalno organizovani, za rad nedeljom i državnim praznikom dobiju uvećanje od 26%. Iako je radna nedelja u Srbiji 40 sati, mnogi rade i više, vikend ne postoji, a onda dobiju, recimo, slobodan utorak - kaže Radoslav Topalović, predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije.

Po njegovom mišljenju, ako želimo u Evropsku uniju, onda bi trebalo da ukinemo rad nedeljom i uvedemo da tada rade samo specijalizovane trgovine.
- Ovaj predlog nije nikakav atak na poslodavce. Mislim da ne bi trgovci trpeli zbog toga i promet ne bi opao. U većini trgovina praksa je da se umesto uvećane dnevnice dobija slobodan dan - kaže Topalović.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da rad nedeljom nije potpuno isplativ ni trgovcima, jer za to treba da angažuju dodatnu radnu snagu, moraju da izdvoje više novca za račune za struju, održavanje objekata.

(Foto: Aleph Studio/shutterstock.com)
- Problem je, međutim, što smo mi siromašna privreda koja ima visoke dažbine, a građani mogu da kupe sve manje robe. To je dovelo do takmičenja između firmi kako bi privukli što više kupaca. Takvih predloga bilo je i ranije između trgovinskih lanaca koji su pokušali da se dogovore da ne rade nedeljom, ali nisu uspeli. Ovo bi moglo da se sprovede kada bi prosek zarade u Srbiji bio od 800 do 900 EUR i tek tada bismo mogli da računamo na to da se vrati vreme osamdesetih - da se nedeljom svi odmaraju - kaže Rajić.

Rajić naglašava da je situacija u trgovini toliko loša da je u 2014. godini čak 45% trgovaca poslovalo sa gubitkom. On smatra da bi i vlasnici malih trgovina bili srećni kada ne bi radili nedeljom.

- Činjenica je da se subotom i nedeljom kupuje više, a dani sa najvišim prometima su oni kada se isplaćuju penzije. Mislim da mi sebi još ne možemo da priuštimo da imamo neradnu nedelju, kao što to ne mogu ni mnogo bogatije zemlje od nas. Treba naći sredinu, ali zbog ekonomskog i poreskog sistema, to će u Srbiji biti veoma teško - kaže Rajić.

U Evropskoj uniji nema posebnih propisa koji uređuju oblast rada nedeljom i državnim praznicima. Direktiva o radnom vremenu iz 1993. je utvrdila da minimalni period nedeljnog odmora treba da uključi i nedelju. Međutim, Evropski sud pravde je 1996. poništio takvu odredbu, jer je smatrao da je Savet propustio da objasni zašto je nedelja kao dan za nedeljni odmor bliže povezana sa zdravljem i bezbednošću radnika u odnosu na neki drugi dan u sedmici.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.