Izvor: Novosti | Ponedeljak, 07.03.2016.| 18:29
Izdvojite članak Odštampajte vest

Školujemo "nepotreban" kadar - U Srbiji veliki jaz između ponude na tržištu rada i zahteva poslodavaca

(Foto: aslysun/shutterstock.com)
Nekoliko desetina hiljada fakultetskih diplomaca prijavi se tržištu rada, a mnogi od njih, umesto na radnom mestu, godine provedu na birou. Liste nezaposlenih umnožavaju iste, nedeficitarne kadrove, a godinama se ne čini ništa da bi se ponuda profesija uskladila sa potrebama tržišta. Logika našeg obrazovnog sistema nije da obrazuje kadrove koji će biti potrebni tržištu, već da se odeljenja i obrazovni profili formiraju tako da nastavnici koji su već zaposleni u školama ne ostanu bez posla.

Prethodnih godina Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) nije stigla nijedna ili gotovo nijedna prijava za veterinarskog laboranta, kinooperatera, agroekonomskog tehničara, povrtara, pčelara, šumara, rudara, gravera, avio-limara. Niko više ne traži ni nekad veoma popularne zanatlije poput jorgandžije, kišobrandžije, abadžije, bižutera, bačvara, snovača, sarača ili ćilimara. Problem je, međutim, što u suficitarna zanimanja spadaju, recimo, i arhitektonski tehničar, maturant gimnazije, nastavnik razredne nastave, a školske klupe su pune đaka koji se školuju za ove profile.

Najtraženija zanimanja u 2015. godini, na osnovu podataka NSZ-a, jesu visokoobrazovni profili sa najvećim šansama za zapošljavanje na tržištu rada - IT stručnjaci, diplomirani mašinski inženjeri, inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, pravnici, farmaceuti i lekari opšte medicine. Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, do radne knjižice lakše dolaze knjigovođe, računovođe, elektrotehničari, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju, medicinske sestre, kuvari, vozači... Kod njih je u najvećem broju slučajeva prvenstveni uslov za zapošljavanje odgovarajuće radno iskustvo.

- Postoje poslovi za koje je veoma teško obezbediti kandidate kada nam se obrati poslodavac, ne zbog toga što konkretnih profila nema na evidenciji NSZ-a, već zbog neodgovarajućih posebnih znanja i veština kandidata ili neprihvatanja ponude od strane nezaposlenih - kaže Tanja Budimir, načelnica Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere.

Ona navodi da praksa pokazuje da ljudi najčešće izbegavaju poslove koji su u vezi sa terenskom komercijalom, odnosno teže fizičke poslove iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i rudarstva. To mogu biti i oni na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja ili utiču na život i zdravlje ljudi.

NSZ od 2009. godine, kada je zvanično prestala da važi obaveza prijavljivanja svakog slobodnog radnog mesta od strane poslodavaca, ne raspolaže podacima o ukupnoj potražnji na tržištu rada.

- Da bismo govorili o mogućnostima zapošljavanja moraju se uzeti u obzir minimum dva osnovna parametra, potražnja poslodavaca i broj osoba konkretnih profila. Na primer, podatak o tome da nekoliko godina unazad beležimo veliku potražnju za zanimanjem kao što je prodavac, ne znači i velike šanse za zapošljavanje, pošto je njihov broj na evidenciji NSZ-a čak deset puta veći. Slična je situacija i sa diplomiranim ekonomistima, jer i pored činjenice da su iskazane potrebe poslodavaca za ovim zanimanjem najveće i da je broj zaposlenih sa evidencije takođe najveći, zbog velikog broja osoba sa ovim profilom, najviše je i nezaposlenih- objašnjava Budimir.

Tatjana Vidaković iz "Ifostuda" kaže za "Novosti" da se za posao preko oglasa na njihovom sajtu u proseku javi 129 osoba, što znači da jedan kandidat konkuriše, u proseku, 11 puta. Vrh liste najtraženijih zanimanja, po njima, drže komercijalisti, prodavci, administrativni radnici, diplomirani mašinski inženjeri...

- Ne može se tačno govoriti o tome koji diplomci odmah po sticanju zvanja mogu da računaju na siguran posao. Međutim, to se može zaključiti prema odnosu ponude poslova od strane poslodavaca i interesovanja kandidata. Ako govorimo o deficitarnim zanimanjima, prema našoj statistici, najlakše do radne knjižice dolaze JAVA i PHP programeri, zatim NET, IOS i "Android" developeri. To su relativno mlada zanimanja, a poslodavci su u potrazi za iskusnim stručnjacima koji poznaju rad u različitim tehnologijama i imaju višegodišnje iskustvo, što je danas teško naći. Kada su u pitanju pozicije van IT sektora, tu mašinski i inženjeri elektrotehnike, frizeri, auto-mehaničari i kuvari drže vrh liste- ističe Vidaković.

Niko neće na procenat


Rad za platu na procenat, bez fiksnog dela, isplate nakon naplate proizvoda i do nekoliko meseci posle same prodaje, najnepoželjniji su poslovi za radnike u Srbiji. Slično je i kada je u pitanju težak fizički rad, rad pod zemljom (rudari), pod vodom ili na velikoj visini (građevinski radnici u izgradnji mostova), poslovi koji uključuju izlaganje štetnom zračenju (radiolozi), sredstvima koja su otrovna, kancerogena (rad u štamparijama, hemijskoj industriji, proizvodnji hemikalija). Izbegavaju se poslovi bez radnog vremena, kada zaposleni ne zna koliko vremena će da provede na poslu, bez slobodne subote, nedelje, praznika..
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.