Izvor: Biznis&Finansije | Ponedeljak, 29.02.2016.| 10:38
Izdvojite članak Odštampajte vest

Frilenseri u Srbiji: Traženi po celom svetu

(Foto: Ivana Vuksa)
Biti frilenser znači imati posao, ali ne i zaposlenje, jer u takvoj vrsti angažovanja nema "sigurnosti" stalnog radnog odnosa. Koliko je efektivnog rada, toliko je i novca. Penzija? Samo ako uplaćujete u privatne fondove. Zarada? I do nekoliko hiljada evra mesečno. Samo preko UpWork platforme svoje usluge nudi 13.600 frilensera iz Srbije.

Kako stvari stoje, u Evropi će se na tržištu rada u narednih nekoliko godina izjednačiti broj stalno zaposlenih i frilensera, a procenjuje se da će do 2020. u ovakvoj vrsti angažmana biti oko 50% radne snage i u Evropi i u SAD. "Slobodnjaci" prodiru i u Srbiju, pa je i kod nas sve duži spisak profesija koje svoje usluge nude na sat ili ih naplaćuju po završenom poslu.

Na pitanje ko su srpski frilenseri, odgovor bi ukratko mogao da bude: prevodioci, IT stručnjaci, računovođe, pravnici, montažeri, veb dizajneri, stručnjaci za digitalni marketing. Potencijalni slobodnjak je, zapravo, svako ko ima veštinu koju može da ponudi i proda na otvorenom tržištu. Najisplativije i najpopularnije je angažovanje frilensera preko interneta, gde potencijalni poslodavac može biti iz bilo kog dela sveta.

Dostupna "online" statistika pokazuje da su se srpski honorarci na virtuelnom tržištu dobro pokazali, pa su na listi najplaćenijih prema podacima globalnog servisa za online transfer novca Payoneer. Ta analiza pokazala je da svetski prosek, kada je reč o honorarima, iznosi 20,97 USD po satu, dok je u Srbiji prosečna zarada iznosila 20 USD po satu. Koliko su frilenseri iz Srbije zainteresovani za ovakvu vrstu angažovanja, najbolje govori i to što se naša zemlja, u istom istraživanju, sa prosečnim brojem od 37,9 radnih sati u mesecu, našla na trećem mestu, iza Kenije (42,6) i Egipta (38,5). Pouzdanih procena o tome koliko naših državljana nudi svoje frilens usluge nema, ali dobar putokaz može da bude pretraga na popularnoj platformi Up Work, gde se trenutno vodi 13.600 ponuda za frilens usluge iz Srbije.

Dok je mlađoj populaciji frilensing, bez sumnje, ključni izvor prihoda i način života, takav angažman odgovara i onima koji već imaju posao, ali žele u slobodno vreme da dopune budžet. Nebojša V. je, primera radi, montažer na televiziji, a u slobodno vreme radi i za strane firme, najčešće američke, koje ga angažuju preko portala UpWork.

- Neki poslodavci me plaćaju po satu, a neki po urađenom poslu. Sve zavisi kako se dogovorim, jer svaki dogovor je moguć. Radim onda kad sam slobodan i prilično dobro zarađujem. Počelo je tako što sam napravio svoj portfolio i ostavio ga na Elance portalu. Sada po istom principu nalazim klijente i oni mene.

Sagovornik magazina "Biznis&Finansije" priznaje da se ponekad dogodi i da ne može da se dogovori s klijentom, pa on angažuje nekog drugog.

- Glavni razlozi za neuspeh ponude obično su nemogućnost usklađivanja cena i rokova za završetak posla, ali su takve situacije relativno retke - priča Nebojša V.

Ima posla, nema zaposlenja

Dragan Varagić, bloger i autor knjige "Kako do posla u 21. veku", kaže da frilenseri koji svoje usluge prodaju preko interneta već čine 42% radne snage u Americi.

- Taj broj će rasti, a posle 2020. godine činiće i većinu na tržištu rada. To je logičan sled događaja, jer firme smanjuju troškove, pa se dešava i da cela firma radi po tom principu – angažuju frilensere da obave čitav posao - objašnjava Varagić.

U Srbiji je, objašnjava, broj frilensera krenuo drastično da raste pre 6-7 godina. Dok u javnosti vlada uverenje da najveći broj frilensera dolazi iz IT sektora, Varagić kaže da je takav utisak pogrešan. Iako je, kaže, tražnja za IT-jevcima velika, na virtuelnom tržištu, dobro se kotiraju i prevodioci, administrativni radnici kao i finansijski analitičari. Predviđa i da će od sledeće godine pravi hit biti posao iwriter-a odnosno na kreiranju onlajn sadržaja, što znači da za angažman neće morati da brinu frilenseri koji znaju da pišu dobre informativne ili promotivne sadržaje.

(Foto: Rawpixel/shutterstock.com)
Pored sve tražnje za talentovanim, kvalitetnim slobodnjacima, biti frilenser ipak znači živeti bez stalnog radnog odnosa i sigurne mesečne zarade što u perspektivi "garantuje" nikakvu ili minimalnu državnu penziju. Fleksibilnost i sloboda nesumnjivo su prednosti, ali druga strana medalje u frilensingu je i to što je u najvećem broju slučajeva reč o radu na crno.

- Država u svojim propisima ne vidi ovu kategoriju jer i ne može da prati razvoj interneta na takav način - primećuje Varagić.

Status frilensera je ostao nedefinisan, dodaje on, jer uobičajeni ugovor o delu ili autorskom honoraru važi za poslove koji se obavljaju u Srbiji. Tako, ukoliko obavljate posao u zemlji, dužni ste da imate ugovor na koji se obračunava pripadajući porez. Takođe, porez je predviđen i na primanje novca iz inostranstva.

- Porezi se plaćaju ako im je honorar uplaćen preko računa u banci, ali većina frilensera se naplaćuje drugačije – elektronskim putem. Često, na primer, koriste kartice iz SAD-a, pa ih sistem ne vidi. I ti se ljudi neće legalizovati sve dok i oni sami ne budu imali interes. Ovako, interes ima samo država - objašnjava Varagić.

U Ministarstvu za rad potvrdili su nam da u nadležnosti Zakona o radu nisu ugovorno-poslovni odnosi kojima se ugovara obavljanje posla ako je sedište, prebivalište ili boravište jedne ugovorne strane na teritoriji Srbije a druge u inostranstvu. Upozoravaju, takođe, da se ugovorni odnos za obavljanje posla za stranu firmu ili građane koji nemaju predstavništvo ni ogranak na teritoriji Srbije ne može regulisati samo propisima u oblasti rada. Kako ističu, ova oblast bi morala da se reguliše i propisima u oblasti osiguranja i poreza.

Najplaćeniji pravnici, ekonomisti "jeftiniji" za trećinu

Payoneer je anketirao više od 23.000 frilensera iz celog sveta kako bi utvrdili prosečnu satnicu, a rezultat je da slobodnjak sat vremena posla naplati u proseku 21 USD. Najplaćeniji su pravnici, koji zarađuju 31 USD na sat, dok su usluge kompjuterskog inženjeringa 26 USD na sat. Anketa je pokazala da usluge u oblasti telekomunikacija koštaju 25 USD na sat, isto koliko i multimedijalna produkcija, dok je na primer cena finansijske analitike po satu 22 USD. Anketiranje i testiranje se u proseku "ceni" 20 USD na sat, dok je prosečna tarifa za prevodilačke usluge 18 USD.

- U ovom svetu, možete biti sigurni jedino u svoje znanje i ponuditi ga na otvorenom virtuelnom tržištu. Posla i para ima - zaključuje Varagić. Prema njegovoj proceni, u Srbiji po principu frilensinga može da se zaradi od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra mesečno.

- Neko voli da radi po principu "sam svoj gazda", tako što će raditi kad mu se radi i koliko mu se radi. Tražnje ima, ali je nekima dovoljno 500- 600 EUR mesečno, dok drugi rade dok ne zarade dve do tri hiljade evra - dodaje naš sagovornik.

Pravnici, ekonomisti, anketari najtraženiji u Srbiji

Frilenseri ne moraju da rade isključivo za strance, mada je to najpopularniji vid angažmana. Mnogi od njih rade honorarno i u Srbiji, gde ih država još kako vidi. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je u 2015. od ukupno traženih 72.717 radika, "van radnog odnosa" angažovana petina, odnosno njih 13.225.

Prema evidenciji NSZ, najčešće tražena zanimanja na privremeno-povremenim poslovima su u prošloj godini bili profesori razredne nastave, vaspitači predškolske dece, defektolozi, regionalni menadžeri prodaje, informatičari, ekonomisti, pravnici, administrativni tehničari, anketari, medicinski tehničari, sakupljači sekundarnih sirovina.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.