Izvor: e Magazin | Petak, 24.06.2005.| 14:06

(E Magazin) Elektronski zdravstveni karton i u Srbiji

Savezna administracija SAD, na čelu sa predsednikom Džordžom Bušom Mlađim, 2004. godine je zahtevala od nacionalne zdravstvene službe i zdravstvenog sektora uopšte da u roku od sledećih deset godina u potpunosti pređu na elektronske zdravstvene kartone. Te 2004. godine je samo za promovisanje elektronskih zdravstvenih kartona iz budžeta izdvojeno 125 miliona dolara. Trenutno je manje od trećine zdravstvenih institucija u Americi u procesu potpunog prelaska na elektronski zdravstveni karton. EU takođe poklanja mnogo pažnje ovoj problematici i u toku je priprema i usaglašavanje zakonskih regulativa koje obuhvataju elektronski zdravstveni karton i uopšte elektronsko zdravstvo. Već pet godina unazad se u više zdravstvenih centara širom Evrope eksperimentiše sa elektronskom zdravstvenom knjižicom, zasnovanom na tzv. smart card tehnologiji.

Stanje e-zdravstva u Srbiji

U Srbiji relativno veliki broj zdravstvenih ustanova, u saradnji i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija, planira ili već razvija različite modele elektronskog zdravstvenog kartona. Pored Doma zdravlja Savski venac, centri koji su najdalje odmakli su Dom zdravlja Mladenovac, Dom zdravlja Zemun, Klinički centar Srbije, KBC Kraljevo i dr. Ono što se izdvaja kao neophodno iz dosadašnjih iskustava je konsenzus, svima prihvatljivo rešenje oko toga šta će svaki elektronski zdravstveni karton morati da sadrži, kao i razvoj tehničkih standarda koji će elektronski zdravstveni karton učiniti lako dostupnim i bezbednim.

Opšte je prihvaćeno i u praksi dokazano da se, samim prelaskom sa administracije zasnovane na papiru na kompjutersku obradu podataka, postižu najmanje trostruki porast efikasnosti i ogromne materijalne uštede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja. Na ovoj ideji je zasnovana postepena transformacija Doma zdravlja Savski venac u jedan moderni zdravstveni centar, koji svoje poslovanje zasniva na svakodnevnoj upotrebi računara i razvoju elektronskog zdravstvenog kartona, kao novog sistema beleženja informacija u zdravstvu.

Beogradska opština Savski venac je po mnogo čemu posebna i sa stanovišta primarne zdravstvene zaštite posebno interesantna, jer se, u odnosu na druge gradske opštine, prostire na velikoj površini, sa relativno malim brojem stanovnika i nesrazmerno velikim brojem zaposlenih koji svoje radno vreme provode na teritoriji ove opštine. Samim tim je i organizacija zdravstvene službe na ovoj opštini specifična i svojevrstan je izazov. Rešenje za probleme koji proizilaze iz ovakvih preduslova Upravni odbor Doma zdravlja Savski venac, na čelu sa direktorkom dr Mirjanom Velimirović, poslednjih par godina uspešno pronalazi upotrebom računara i implementacijom modernih informacionih tehnologija.

Kako to praktično izgleda?

Jedan ovako ambiciozan poduhvat postao je moguć zahvaljujući zajedničkim naporima pre svega Ministarstva zdravlja Srbije, Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i pod pokroviteljstvom EU. Jako bitan preduslov za uspostavljanje informacionog sistema (u daljem tekstu IS) – mrežnu infrastrukturu je finansirao sam dom zdravlja. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je donacijom obezbedila sve neophodne računare i prateću opremu. Link ka internetu je obezbedio internet provajder Beotel, koji domu zdravlja pruža i konstantnu besplatnu tehničku podršku.

Rezultati internog istraživanja u Domu zdravlja Savski venac su pokazali da se veliki deo efektivnog radnog vremena utroši na ispunjavanje raznih obrazaca, dnevnih i mesečnih izveštaja (lekari oko 30%, a medicinske sestre čak do 70% radnog vremena). Pacijent koji dođe na pregled šeta se od prijemnog šaltera i preko sestre na odeljenju ili službi gde je upućen konačno stiže do lekara. Lekari za vreme pregleda upisuju u pacijentov zdravstveni karton sve zakonom predviđene elemente, ispisuju razne upute, recepte i naloge itd. Medicinske sestre popunjavaju recepte i upute opštim podacima, a iz kartona i protokola, nakon završetka pregleda, unose podatke u obrasce za dnevnu evidenciju. Na kraju meseca sumiraju sve dnevne evidencije i zbirni izveštaj dostavljaju odgovornoj sestri odeljenja, koja takođe "ručno" popunjava izveštaje iz svoje organizacione jedinice. Služba statistike preuzima izveštaje, unosi ih u unapred štampane obrasce za zbirnu evidenciju i prosleđuje ih odvojeno Gradskom i Republičkom zavodu za zaštitu zdravlja.

Po novom sistemu, već po prijavljivanju pacijenta na prijemnom šalteru, njegovi podaci se prosleđuju na računar lekara, koji u svakom trenutku ima pred sobom dnevni spisak i raspored pregleda. Novi pristup koji donosi informacioni sistem nije zasnovan samo na upotrebi računara, već su, shodno savremenim preporukama EU, stvoreni timovi lekar – medicinska sestra. Tako npr. dok lekar intervjuiše i pregleda pacijenta, medicinska sestra unosi opšte podatke, a dok lekar prepisuje terapiju ili upute za dalje specijalističke preglede, sestra priprema pacijenta za dodatne radnje u okviru pregleda, npr. EKG ili ultrazvuk. Simultano se koristi isti računar i na ovaj način se samo jednom evidentiraju potrebni podaci od strane lekara i medicinske sestre u timu, i to na mestu gde se odvija sam pregled. Ovako uneti podaci su posle toga lako dostupni statističkoj službi i računovodstvu, koji ih sa mnogo manje obrade mogu dalje da proslede višim instancama.
Ovakvim pristupom se pacijentima skraćuje čekanje i šetanje od šaltera do šaltera i poboljšava se kvalitet zdravstvene usluge koja im se pruža. Primena elektronskog zdravstvenog kartona ne menja trajanje pregleda, već menja odnos u korist efektivnog vremena koje lekar posvećuje svom pacijentu.

Prednosti koje donosi zdravstveni IS

Po rečima Zorana Simonovića, vođe tima koji se bavi implementacijom i razvojem informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, jedan od razloga postepenog i prividno sporijeg razvoja sistema je to što se mnogo pažnje posvećuje bezbednosti i insistira se na nepovredivosti i apsolutnoj poverljivosti prikupljenih podataka. Već samim skladištenjem podataka iz zdravstvenog kartona u bazu podataka se smanjuje verovatnoća da će im neprimećeno pristupiti ili ih zloupotrebiti neko neovlašćen, čime je mnogostruko povećana bezbednost u odnosu na papirne kopije.

Elektronska evidencija o propisanim lekovima i indikovanim dijagnozama za dati recept preventira mahinacije lekovima - jedinstveni elektronski karton apsolutno onemogućava dupliranje recepata. Pacijenti često odlaze kod više lekara koji im prepisuju iste lekove i po nekoliko puta. Izbegava se i mogućnost medicinske greške, npr. elektronski zdravstveni kartoni mogu pomoći lekarima da izbegnu opasnosti koje se dešavaju propisivanjem nekompatibilnih lekova ili onih na koje su pacijenti alergični, tako što će automatski upozoriti na ovakvu kombinaciju.

Kao čest problem u dosadašnjoj praksi pokazalo se pisanje i kontrola uputa za laboratorijske analize. Sada se uputi elektronskim putem šalju laboratoriji, sa naznačenim vrstama analiza, kao i uputnom dijagnozom i isti se po obradi popunjeni vraćaju lekaru. Ako je potrebno, laboratorijski nalaz se uvek može odštampati na lokalnom štampaču. Ovakvom organizacijom izbegava se vrlo često dopisivanje analiza od strane samih pacijenata, a evidencijom uputa i uputnih dijagnoza po lekarima značajno je smanjeno pisanje neindikovanih i dupliranih analiza. Svi laboratorijski rezultati se arhiviraju u elektronski karton, a u planu je da se isto omogući i za rendgenske snimke, EKG zapise i ultrazvuk.

Analizom prikupljenih demografskih podataka o pacijentima i njihovim unakrsnim poređenjem sa podacima o nađenim stanjima i oboljenjima tokom pregleda, dobija se pregršt informacija koje se mogu upotrebiti u korist podizanja kvaliteta rada zdravstvene službe. Lekarima i drugim zaposlenima u domu zdravlja se kroz stalan pristup internetu pruža prilika za pristup najnovijim informacijama u oblasti medicine i kontinuirano profesionalno usavršavanje. U svakom trenutku je dostupna kompletna evidencija o pruženim uslugama i mnogo bolja kontrola utošenog materijala. Na ovaj način dom zdravlja može da efikasnije raspolaže svojim finansijama i resursima, kao i da planira unapred troškove i potrebna materijalna sredstva.

Planovi za budućnost

Veb sajt doma zdravlja je zamišljen kao dodatni interfejs za pacijente, koji će im kao krajnjim korisnicima pružiti dodatne informacije i čak omogućiti određene usluge. Oni će tako moći da dođu do informacija o rasporedu rada svojih lekara, a u planu je i razvoj sistema zakazivanja poseta preko intereneta i još mnogo toga. Primena prenosnih računara mogla bi da omogući lekarima patronažne službe da na terenu, pored uzglavlja pacijenta, imaju kompletnu istoriju bolesti i terapije. Napredak tehnologije u oblasti medicinske informatike već sada pruža mogućnosti koje deluju kao da su izvučene iz scenarija za naučnofantastične filmove.

Uopšte, budućnost projekta zavisi i od promena u domaćem pravnom sistemu; čeka se početak sprovođenja Zakona o elektronskom potpisu, koji bi rešio sve dosadašnje nedoumice i potrebe u smislu bezbednosti. Po trenutno važećim zakonskim propisima domovi zdravlja su obavezni da vode papirnu dokumentaciju, što u slučaju Doma zdravlja Savski venac praktično znači da se isti posao radi dva puta.

Šta se nalazi "ispod haube"?

Softverska kuća Concept, koja je zadužena za razvoj baze podataka i implementaciju projekta informacionog sistema u Domu zdravlja Savski venac, odlučila se za kombinaciju više različitih pristupa. Informacioni sistem je od samog početka zasnovan na komunikaciji lokalnih računara sa centralnim serverom putem veb tehnologije. Način rada je potpuno identičan bez obzira na to da li se podacima pristupa iz lokalne mreže – Intraneta ili spolja, putem interneta. Prednost ovakvog sistema je u jednostavnosti razmene informacija sa isturenim stanicama i drugim udaljenim ustanovama koje su povezane na internet, kao i jednostavna komunikacija sa krajnjim korisnicima – pacijentima. Svi podaci o pacijentima se slivaju u jedinstvenu bazu podataka, kojoj se pristupa kroz veb aplikaciju kreiranu u PHP programskom jeziku. Upravo ovo je i ključna vrednost ovakvog sistema - za korišćenje veb aplikacije nema potrebe za instaliranjem i korišćenjem dodatnih programa, neophodan je samo internet brauzer. Nivo poznavanja rada na kompjuterima koji je neophodan je sveden na minimum, jer je u potpunosti identičan surfovanju po internetu, čime se unapred smanjuje potreba za dugotrajnom i skupom obukom ljudstva. Najveći deo zaposlenih u Domu zdravlja Savski venac je završio kurs obuke i uspešno svakodnevno koristi računare. Sve izdvojene zdravstvene stanice su opremljene računarima i komunikacija sa serverima u matičnoj ustanovi, kao i unos podataka i njihova sinhronizacija, odvijaće se preko interneta

www.emagazin.co.yu

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.