Spoljni faktori idu na ruku srpskoj ekonomiji

- S obzirom na strukturu srpske privrede i regionalne privrede, zatim na promene stanja stvari u Evropi u SAD-u, ovaj period bi trebalo da bude povoljniji za Srbiju nego, što je to bio prethodni, koji je bio rđav zbog finansijske krize i zbog nedoumica u Evropskoj uniji u ekonomskom smislu - rekao je Gligorov u intervjuu za Tanjug.

Kako ukazuje, postepeni oporavak ekonomije EU, oporavak privreda u regionu i napredak susednih zemalja, kao što su Rumunija i Mađarska, predstavlja pozitivan podsticaj, jer su to sve izvozno važna tržišta za Srbiju.

Drugi pozitivan faktor je, prema rečima Gligorova, povećan interes generalno za ulaganja u region, ne samo iz Evrope, već i iz zemalja koje bi da koriste Balkan kao tranzit, kao što je slučaj sa Kinom, zemljama Persijskog zaliva, i Rusije.

- S druge strane, ovo što se događa u SAD, gde je verovatno da će se nastaviti s monetarnim stezanjem, to ustvari ima posebno pozitivan efekat na evropsku privredu, jer će jačati dolar što Evropi odgovara, a pošto je ovaj region i Srbija evroiziran...to je jako dobro. To je podsticaj i izvozu i svemu ostalom - kaže on.

Pad cena sirovina i energije, kako primećuje, delimično je dobar za Srbiju, u smislu kad je ona potrošač, ali ne u onom delu gde je izvoznik sirovina.

- To su sve povoljne okolnosti. Izuzetak je kriza sa izbeglicama, koja će možda otežati određene elemente poslovanja, zapravo više neke elemente komunikacije sa EU nego samo poslovanje. Ali, to jeste problem koji može da ima ozbiljne posledice ukoliko se sama Unija ne snađe i zato to jeste rizik koji je negativan - dodaje Gligorov.

Prema njegovim rečima, takođe je izuzetno važno da se potpuno skine sa dnevnog reda sve što opterećuje regionalnu saradnju, svi sukobi koji i dalje postoje, jer to nije nešto što pomaže.

- Ako bi se ceo ovaj region pokrenuo, Srbija ima ogromne prednosti i koristi u tome. Srbija je izvoznik na celom tom tržištu, ima ogromne komparativne prednosti i sa stanovišta ljudskog kapitala, menadžerskog kapitala, sa stanovišta geografskog položaja, sve su to stvari koje se mogu iskoristiti. Ne možete živeti u sukobu sa okruženjem ako želite da napredujete, tako da su to glavne stvari - da se zatvori pitanje odnosa sa susedima i da se gleda kako da se u suštini zemlja podigne na nivo jedne evropske srednje industrijalizovane zemlje, jer to je nabolje za Srbiju - zaključio je Gligorov.

Ipak, Gligorov ocenjuje da bi svaki rast srpske privrede iznad 1,0% u ovoj godini bio uspeh, iako Svetska banka prognoizira 1,5 a MMF 1,8% rasta.

On objašnjava da "nije izvesno šta će se događati sa javnim ulaganjima, koja uglavnom stalno podbacuju", da li se može očekivati nešto mnogo u pogledu privatnih ulaganja, kojih je bilo 2015. zbog niske baze i obnavljanja infrastrukture posle katastrofalnih poplava.

Gligorov dodaje da na početku godine "nije bilo ni nekih ozbiljnijih najava ulaganja u samu prerađivačku industriju, koja bi bila najvažnija", sa aspekta uticaja na bruto društveni proizvod.

- Što se izvoza tiče, mislim da će on nastaviti da radi dobro zbog efekta povećanja spoljne tražnje, ali se postavlja pitanje šta se događa sa privatnom potrošnjom, koja je najvažnija, jer predstavlja negde oko 80 BDP-a. Ako se ona ne bi smanjila onda bi verovatno taj faktor privatne potrošnje ostao neutralan. Kada izmerite sve rizike, mislim da je svaki rast preko 1,0% dobar rezultat - kazao je on.