Tradicija odoleva savremenim izazovima - Sajamska industrija će i u budućnosti imati veoma važnu ulogu u poslovnom svetu

Sajam je mesto gde jedan kontakt može promeniti život. Iako se stiče utisak da je zlatno vreme sajmova iza nas, sajamska industrija ipak odoleva promenama u načinu poslovanja, modernim tehnologijama, ekonomskoj krizi. Svi su izgledi da očekivani "crni dani" nit su stigli, niti će stići.

Jedan od najznačajnijih sajmova u regionu, "Novosadski sajam" je svoje zlatno doba imao u periodu od početka sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka, zahvaljujući vrtoglavom razvoju Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Naime, u tom periodu "Novosadski sajam" je imao snažnu podršku države, a pored nastupa domaćih kompanija, na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovane su izložbe zemalja u razvoju, te su u pojedinim godinama na toj manifestaciji učestvovali izlagači iz više od 80 zemalja. Istovremeno, priređivane su i izložbe zemalja iz oba tadašnja politička bloka – Zapadnog i Istočnog, pa je Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, a time i "Novosadski sajam", stekao reputaciju, jer su se na njemu predstavljali svetski noviteti u proizvodnji hrane, opremi za prehrambenu industriju i poljoprivrednoj mehanizaciji.

I danas, u 2015. godini, poljoprivredni sajam je najznačajnija manifestacija u Novom Sadu.

- Poslovni aranžmani koji se sklapaju tokom Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu vredni su više stotina miliona evra, što tu manifestaciju čini jednom od najznačajnijih u agrobiznisu u ovom delu Evrope. Poljoprivredni sajam pruža dodatnu dobit za sve koji su direktno ili indirektno uključeni, od različitih privrednih delatnosti, pa do grada domaćina. Naime, prema statističkim podacima, na jedan dinar koji zaradi organizator događaja, sedam do petnaest dinara ostvare različite privredne delatnosti u gradu domaćinu. Ta manifestacija, iz godine u godinu beleži značajne poslovne rezultate, i ključni je činilac u poslovanju "Novosadskog sajma". Uz to, dobre rezultate poslednjih godina beleže i sajmovi lova, ribolova i sporta LORIST, kao i sajmovi turizma i obrazovanja – kažu nam u "Novosadskom sajmu".

Izazovi sajamske industrije

Trendovi sajamske industrije poslednjih godina upućuju na nekoliko značajnih pravaca razvoja: specijalizaciju sajamskih manifestacija, ubrzan razvoj modernih izlagačkih strategija i stilova nastupa – kako dizajnom izložbenog prostora tako i specifičnim aspektima marketinškog izlagačkog nastupa.

- Uz to, kongresne aktivnosti, nekad su bile prisutne kao prateći segment izložbi, a sada su sve izraženije i prerastaju u značajnu samostalnu aktivnost. Velike kompanije prate ove trendove i sve više se opredeljuju za događaje u sopstvenoj organizaciji, na kojima okupljaju sve zainteresovane javnosti, i na taj način predstavljaju nove proizvode i usluge. Pored toga, nastup na sajmovima prilagođavaju i uglavnom smanjenim budžetima – objašnjavaju nam u "Novosadskom sajmu".

I dugogodišnja savetnica generalnog direktora "Novosadskog sajma" Maja Timotijević, koja se već tri decenije bavi organizacijom sajamskih manifestacija, kaže da se sa godinama menjaju uslovi izlaganja, izlagači dobijaju puni komfor na sajamskim manifestacijama, počev od opreme štandova, preko interneta, kodiranih ulaznica, virtuelnih sajmova, dodatnih usluga koje sajamske kuće obezbeđuju izlagačima...

Vlastimir Stojanović, kordinator zastupništva "Minhenskog sajma" za Srbiju, Crnu Goru i zemlje Zapadnog Balkana, nam kaže da se savremeni koncept sajamskih usluga bitno promenio, tj. transformisao u odnosu na tradicionalan.

- Tu pre svega mislim na sajamske kuće – organizatore, koji su svoje klasično delovanje bazirali na konceptu i tematici sajma, kao i ponudi i prodaji izlagačkih površina, a sada su ga dopunili modernim pristupom orijentisanom ka potrebama njihovih klijenata. Veliki akcenat se stavlja na prepoznavanje individualnih potreba klijenata, njihovih pojedinačnih i specifičnih zahteva. Težnja je da se klijent stavi u središte interesovanja i potom u plan svojih budućih aktivnosti, a sve to kako bi se klijent što bolje upoznao i zadovoljio. U tu svrhu sve više se koriste i moderne informacione i mobilne tehnologije, a ujedno se i ulaganja u sajamsku infrastrukturu permanentno povećavaju.

Još jedan veliki izazov pred kojim se susreće sajamska industrija su moderne tehnologije, a naši sagovornici su saglasni da upotreba pametnh telefona, veb prezentacija, skajpa i slično i odmaže i pomaže u sajamskoj delatnosti.

- Iz mog ugla, moderne tehnologije na sajamsku industriju utiču pretežno pozitivno. Naravno, javljaju se i određeni koncepti virtuelnih sajmova, ali mislim da oni ne predstavljaju ozbiljnu konkurenciju ili zamenu za prave sajamske manifestacije. Moderne tehnologije, a s tim i moderni oblici predstavljanja nude sajamskim akterima mogućnost inovativnijeg i interesantnijeg organizovanja manifastacija i prikazivanja proizvoda i usluga. Pametna upotreba modernih tehnologije će, po mom mišljenju, samo podspešiti, unaprediti i dopuniti savremenu servisnu ulogu i uslugu sajamske industrije – kaže Stojanović.

Maja Timotijević dodaje da se pojavom interneta, pojavilo i mišljenje da će sajmovi biti prevaziđeni, da više niko neće ići na sajmove i da će internet prezentacija zameniti sajamsku manifestaciju.

- Međutim, to se nije desilo, jer ljudi vole da uživo vide uzorke koje žele da kupe, opipaju odmere i uvere se lično u kvalitet proizvoda. Današnjim visokim tehnologijama snimanja, gde je moguće prikriti mane, a istaći vrline proizvoda ("photoshop") na slikama, fotografijama kupci postaju nepoverljivi i žele da se lično uvere u kvalitet i originalnost proizvoda. Osim toga i lični kontakt između prodavca i kupca puno znači za dalju saradnju. Tako da ove tehnologije doprinose kvalitetu sajamskih manifestacija, ali ih ne mogu zameniti.

Opšti sajmovi gube trku, specijalizovani sve interesantniji

Prema mišljenju Vlastimira Stojanovića, sajmovi koji beleže rast su prvenstveno stručni sajmovi, oni koji imaju dobar koncept i čije su branše jake, propulzivne ili u trendu.

- To su ona sajamska događanja kod kojih je i dalje od prednosti da se proizvodi opipaju, dožive, a stručna javnost sastane efikasno na jednom mestu i lično razmeni znanje, iskustvo i napravi kontakt. Mislim da je takvih i dalje prilično dosta i da kod mnogih nije dovoljno samo postavljanje proizvoda i usluga na internet. To su dakle one sajamske manifestacije koje omogućavanju snažnu interakciju stručnih posetilaca i izlagača, a potkrepljeni su dobrim pratećim programom u vidu stručnih konferecija, tribina, radionica i slično.

Maja Timotijević, takođe, smatra da su specijalizovani sajmovi sve popularniji.

- Razdaljine između zemalja su postale zanemarljive, danas poslovni ljudi putuju širom sveta i predstavljaju se na sajmovima i baš zbog jako velikog broja konkurentskih firmi sajmovi su postali visoko specijalizovani. Naprimer, umesto sajma nameštaja sada imamo sajmove kuhinja, sajmove tapaciranog namestaja, sajam kupatila i opreme za kupatila, itd...

Kada je reč o srpskim preduzećima, kako nam kažu u Privrednoj komori Srbije, ona se opredeljuju za sajmove gde će moći da ostvare izvoz.

- Specijalizovani međunarodni sajmovi u inostranstvu od posebnog su interesa za izvozno orijentisana privredna društva koja raspolažu potencijalima, kapacitetima i kvalitetom proizvoda/usluga koji mogu da zadovolje visoke zahteve međunarodnog tržišta, kao i sajmovi koji se organizuju u zemljama sa kojima Srbija ima potpisan sporazum o trgovinskim olakšicama – kažu u PKS i dodaju da specijalizovani - granski sajmovi sa velikom međunarodnom tradicijom kao što su "Prodexpo" i "World Food" u Moskvi, "Anuga" u Kelnu, "Sial" u Parizu i PLMA u Amsterdamu, i dalje imaju veliko interesovanje srpskih firmi.

Kada su nemački sajmovi u pitanju, Vlastimir Stojanović nam kaže da s obzirom na naše privredne okolnosti interesovanje je manje više, očekivano, ali da svakako postoji dosta prostora za povećanje.

- Generalno, pobornik sam ideje da budućnost naše privrede leži upravo u izvoznoj orijentisanosti i fleksibilnosti naših malih i srednjih preduzeća u što većem broju. Relativnu blizinu, snagu i značaj nemačkih sajmišta smatram sjajnom prilikom za naša preduzeća, posebno ona koja imaju dobar i konkurentan proizvod ili uslugu da izađu i predstave se Evropi i svetu. Uz malo odvažnosti, pravovremene pripreme i dobre organizacije, nemački sajmovi mogu da posluže kao odlična "odskočna daska" tj. prva stepenica u proboju na inostrana tržišta.

Budućnost sajmova

Naša sagovornica Maja Timotijević smatra da se u budućnosti sajmovi neće mnogo menjati.

- Mislim da se i u budućnosti osnovni kocept sajmova i izlaganja neće menjati, jer je odoleo svih ovih godina novim tehnološkim izazovima. Osavremenjavaće se sam izložbeni prostor, vrste prezentacija, ali ono najvrednije, što sam više puta naglasila, lični kontakt je nezamenjiv i to je glavna vrednost svake sajamske priredbe.

U prilog tome da sajmovi imaju budućnost, Vlastimir Stojanović, kordinator zastupništva "Minhenskog sajma" za Srbiju, Crnu Goru i zemlje Zapadnog Balkana, predstavio nam je interesantne statističke podatke iz Nemačke:

- Aktuelni trend u Nemačkoj pokazuje da oko 59.000 tamošnjih firmi jesu izlagači koji aktivno koriste sajmove kao marketinški instrument. U proseku preduzeća godišnje prisustvuju na 5-6 sajamskih manifestacija. Prema aktuelnim anketama 81% nemačkih izlagača je mišljenja da sajamski nastup za njih predstavlja veoma važan marketinški instrument tj. nalazi se na drugom mestu u njihovim marketing miks konceptima, odmah posle sopstvene veb stranice. Dakle, smatra se da će sajamska učešća u narednih tri do pet godina igrati i dalje veoma važnu ulogu u marketing miksu preduzeća, šta više, dobiće još više na značaju.

Marija Kambić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Poslovna putovanja - dobra organizacija štedi vreme i novac" možete pročitati OVDE.

Novosadski sajam a.d. Novi Sad

Privredna komora Srbije

Novosadski sajam

Tematski bilten eKapija

Tematski bilten eKapije

Tematski bilteni eKapija

Tematski bilteni eKapije

Tematski bilten Poslovna putovanja

Poslovna putovanja dobra organizacija štedi vreme i novac

poslovno putovanje

poslovni put

kongresni turizam

kongresni turisti

poslovni turisti

poslovni događaji

poslovni skupovi

konferencije

banketi

seminari

radionice

Međunarodni poljoprivredni sajam Novi Sad

Maja Timotijević

Vlastimir Stojanović

Minhenski sajam

Privredna komora Srbije

PKS

granski sajmovi

specijalizovani sajmovi

Prodexpo

World Food

Anuga

Sial

PLMA