Izvor: Tanjug | Nedelja, 18.10.2015.| 16:32
Izdvojite članak Odštampajte vest

Supermarketi u Srbiji nisu doneli niže cene, već monopolske pozicije

(Foto: hxdyl/shutterstock.com)
Srbiji "supermarket revolucija" nije donela korist ni potrošačima, ni malim poljoprivrednim proizvođačima, već je pojedinicima obezbedila monopolske pozicije, rečeno je u subotu, 17. oktobra 2015, drugog dana poljoprivrednog foruma "Hrana za Evropu" u Subotici.

Kako je predstavljeno, analiza uticaja trgovinske revolucije na cene hrane u Srbiji, u periodu od 2000. do 2012. godine pokazala je značajan rast maloprodajnih cena svih proizvoda.

Za 60% uvećana je maloprodajna cena svinjskog mesa, za 83% jabuka i pilećeg mesa, krompira za 87%, pasulja za 106%, a mleka za čak 119% , dok su za to vreme domaći poljoprivredni proizvodi dodatno su izgubili na vrednosti.

Direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović kaže da "hipermarket revolucija" u Srbiji primarnim proizvođačima nije donela dostupnost potrošača i tržišta, niti je zbog veće koncentracije hipermerketa na tržištu maloprodaje došlo do smanjenja cena u prehrani.

- Došli smo u situaciju da su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda niže nego u regionu, dok su cene na polici više nego u regionu. Ono što je poseban problem to je malo prisustvo naših proizvoda na policama - rekao je on.

Zbog navedene situacije, Ekonomski institut je predložio Ministarstvu trgovine projekat uspostavljanja sistema praćenja cena poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u Srbiji.

Goran Tadić, generalni direktor kompanije "Silbo", smatra da je ekspanzija trgovinskih lanaca u Srbiji, između ostalog, dovela i do disproporcije između srpskih cena i cena u regionu. Kao razlog za takvo stanje Tadić je naveo nerazvijen maloprodajni sistem u Srbiji u smislu zdrave konkurencije.

- Mi se svakako nadamo da će kroz dolaske novih trgovinskih lanaca u Srbiju, posebno možda diskauntera, doći do određene promene u politici cena prehrambenih proizvoda. Ali svakako treba sagledati efekte toga u smislu gde će se u odnosu na tu novonastalu situaciju pozicionirati naš prerađivački sektor, naš agropoljoprivredni kompleks - dodao je Tadić.

(Foto: Lisa S./shutterstock.com)
Upitan ima li na tržištu Srbije kartelskog dogovaranja i monopola u trgovini, Tadić kaže da u Srbiji nije izražen kartelski nastup trgovinskih lanaca jer ne postoji zdrava konkurencija.

- Ako postoje anomalije u njihovom poslovanju, one su više situacija stanja na tržištu, nepostojanja određene zakonske regulative i suština se svodi na nepostojanje zdrave konkurencije - smatra on.

Vesna Kovač, državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, tvrdi da se cene u Srbiji slobodno formiraju, da ih određuje tržište, te da država ne može da interveniše, jer bi svaka intervencija izazvala kontra efekat.

- Samo trgovački partneri formiraju konkurenciju, a država sa svoje strane treba da kontrolište da ne postoji zloupotreba ili dominantnog položaja ili ostvarih stvari koje su zabranjene zakonom o zaštiti konkurencije - rekla je Kovač i dodala da je Komisija za zaštitu konkurencije ta koja prati zloupotrebu konkurencije.

Ona je ocenila da postoji prostor za napredak u smislu konkurentnosti zbog toga što je Srbija, kako je rekla, zemlja u fazi umerene konkurencije.

- Svi oni koji planiraju da investiraju u Srbiju, svi trgovački lanci koji planiraju da otvore svoje objekte, mogu da poboljšaju taj stepen konkurencije. I dobrodošli su, naravno - dodala je ona.

Organizator ovog dvodnevnog foruma u Subotici je Ekonomski institut uz podršku Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.