Mala postrojenja na biogas kao izvor dodatnog prihoda za farme u Srbiji

Uvođenje biogas postrojenja na farmama srednje veličine u Srbiji stvorilo bi dodatne prihode poljoprivrednicima i gazdinstvima, zaključeno je danas na stručnom skupu posvećenom promovisanju upotrebe biogasa za proizvodnju pogonskog goriva, toplotne i električne energije na gazdinstvima, saopšteno je u saopštenju GIZ-a.

Na skupu koji je organizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, svoja iskustva preneli su farmeri iz Nemačke, a domaći poljoprivrednici su pokazali veliko interesovanje za primenu nove tehnologije.

Mala biogas postrojenja na farmama podrazumevaju uvođenje tehnologije koja koristi sirovinu kojom farmeri već raspolažu i koja je besplatna. U pitanju su otpadne organske materije, poput životinjskog stajnjaka iz kojih se može proizvesti biogas. On se može koristiti za proizvodnju toplotne energije za potrebe same farme, ali i za proizvodnju električne energije koja se može prodavati po povlašćenim cenama ("feed in" tarifama koje država definiše) i tako ostvariti dodatni prihod. Takođe, biogas se može koristiti kao zamena za lož ulje uz manje modifikacije. Visina zarade od prodaje struje dobijene na biogas u najvećoj meri zavisi od veličine farme i broja životinja (u pitanju su farme sa oko 500 krava ili 4000 svinja).

- Korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora Srbija se približava ekološkim standardima Evropske unije, ostvaruje se povećanje prihoda na lokalnom nivou, a gazdinstva dobijaju energetsku nezavisnost, što može imati veliku ulogu u poslovanju i planiranju. Domaći farmeri pokazuju veliko interesovanje za nove tehnologije koje kao organizacija promovišemo i nadamo se da ćemo u godinama pred nama imati priliku da sa srpskim farmerima razgovaramo o boljitku koji im biogas donosi - smatra Thomas Mitschke, rukovodilac komponente "Razvoj projekata" u okviru GIZ programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji".

Na skupu su predstavljene mogućnosti investiranja u postrojenja za biomasu, podsticajne mere države u ovoj oblasti i perspektive razvoja tržišta biomase u Srbiji. Predstavnici biogas udruženja iz Srbije i Nemačke razmenile su iskustva u svojim zemljama, a dr Jens Born sa Univerziteta Flensburg govorio je o pristupačnosti malih biogas postrojenja na tečnu agrobiomasu kao razvojni potencijal za srpsko tržište biogasa. Prof. Ivan Radović sa Univerziteta u Novom Sadu predstavio je farmerima karakteristike i potencijale tečnog i čvrstog stajnjaka kojim većina njih raspolaže. Takođe, najavljena je saradnja i dalji razvoj tehnologije između nemačkih i srpskih univerziteta što će kao rezultat imati razmenu znanja i iskustava i njihovo dalje unapređivanje.

Skup je organizovan u okviru programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ pod pokroviteljstvom Vlade Savezne Republike Nemačke. Program se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije. Glavni cilj projekta je jačanje kapaciteta i stvaranje povoljnog okruženja za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji.