Skrivalice u novom zakonu o ulaganjima

Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj je Nacrt novog zakona o ulaganjima bio dostavljen, a koja po slovu zakona radi analizu na rizik korupcije, u analizi je utvrdila brojne rizike od korupcije. Između ostalog, preširoka diskreciona ovlašćenja za zaključenje posebnog investicionog ugovora, neusaglašenost sa odredbama važećih zakona, nepostojanje rokova i sankcija, korišćenje nepreciznih formulacija.

Od 52 člana zakona, Agencija je identifikovala rizike od korupcije u 21 članu i preporučila da se nedostaci otklone.

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je da Nacrt zakona o ulaganju, koji je pripremilo Ministarstvo privrede, nosi mnogobrojne rizike od korupcije i ograničavanja pristupa informacijama ili potpunog skrivanja podataka o ekonomskim sporazumima. Kako se navodi u saopštenju, TS je o tome da se zakon o ulaganjima uopšte priprema saznao iz analize koju je objavila Agencija za borbu protiv korupcije.

- Ono što mi posebno ističemo (a na šta je ukazala i Agencija) jeste težnja da se ograniči pristup informacijama. Tako je članom 25. Nacrta predviđeno da se protiv rešenja, kojim se odbija pristup informacijama iz investicionog programa ili posebnog investicionog ugovora, ne može izjaviti žalba, već samo pokrenuti upravni spor - ističe TS.

Podseća se da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa žalbu povereniku, kao pravilo i da su izuzetak samo situacije kada zahtev odbija neki od šest visokih organa koji su posebno imenovani.

Prema TS, unošenje odredbe da se protiv rešenja kojim se odbija pristup informacijama iz investicionog programa ili posebnog investicionog ugovora ne može izjaviti žalba u Nacrt zakona o ulaganju je "pre svega želja da se neki tražioci obeshrabre". "Naime, pokretanje upravnog spora je formalnije, nosi određene troškove, ne može se odmah pokrenuti upravni spor u slučaju "ćutanja uprave". Vođenje upravnog spora obično uzima i više vremena nego postupanje po žalbi. Međutim, za slučaj da ni to ne obeshrabri tražioca, ova odredba će u potpunosti isključiti iz procesa odlučivanja poverenika za informacije", ističe TS.

Kako se navodi, onima koji žele da sakriju neke podatke i to može biti dovoljno, kada se ima u vidu dosadašnja praksa tog nezavisnog organa, u kojoj su brojni primeri nalaganja da se podaci o raspolaganju javnom imovinom i javnim sredstvima moraju obelodaniti.

Ističe se da ne bi trebalo dopustiti da ova odredba postane deo pravnog sistema, imajući u vidu ne samo pravo javnosti da zna, već i očuvanje jedinstva pravnog poretka.

U Ministarstvu privrede kažu da nakon dva meseca javne rasprave, rada u široko formiranoj radnoj grupi i nakon što je nacrt zakona u skladu sa poslovnikom vlade dostavljen na mišljenje ministarstvima i institucijama, član koji uređuje pristup informacija od javnog značaja predviđa u potpunosti primenu Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja u Srbiji. S obzirom da je zakon još uvek u fazi usaglašavanja i sa MMF i Svetskom bankom, zakon će nakon utvrđivanja predloga biti dostupan javnosti

Objaviti Nacrt zakona o ulaganjima

Transparentnost Srbija zatražila je juče (6. septembra 2015. godine) od Ministarstva privrede da objavi Nacrt zakona o ulaganjima, za koji u toj nevladinoj organizaciji sumnjaju da ograničava pristup informacijama ili da potpuno skriva podatke o ekonomskim sporazumima.

Taj zahtev TS je uputila nakon što Ministarstvo privrede u svom odgovoru na tvrdnje TS, kako smatra ta organizacija, nije uspelo da demantuje iznete ocene delova Nacrta zakona o ulaganjima. "Saopštenje Ministarstva privrede gotovo da nema dodirnih tačaka sa našim tvrdnjama i činjenicama na kojima su zasnovane", ističu u TS, koja je deo mreže nacionalnih ogranaka organizacije Transparensi internešnel.

TS ističe da Nacrt zakona o ulaganjima nije moguće naći na sajtu Ministarstva privrede, iako to ministarstvo u svom saopštenju ukazuje da je o Nacrtu zakona o ulaganjima održana javna rasprava u aprilu i maju 2015. "Doduše, postoji trag da je pomenuta javna rasprava iz aprila bila oglašena na Portalu e-uprava. Na naše iznenađenje, utvrdili smo da se u dokumentima sa te javne rasprave uopšte ne pominje sporni član 25, koji je bio predmet kritičkog osvrta TS. To ukazuje da je sporna odredba uneta u Nacrt ovog zakona nakon poslednjeg objavljivanja", ističu iz te nevladine organizacije.

Prema oceni TS, Ministarstvo privrede ima mogućnost da na jednostavan način otkloni sve bojazni u vezi sa odredbama tog nacrta – da objavi njegovu aktuelnu verziju, pa da o njoj svako može da donese argumentovani sud.