"Crowdfunding" kao novi izvor kapitala - Umesto traganja za velikim investitorima i kreditima do novca moguće stići putem masovnog finansiranja

Ovakav model finansiranja sve češće koriste preduzetnici širom sveta kako bi došli do početnog kapitala za pokretanje posla i realizaciju dobrih poslovnih ideja. Na taj način zaobilaze klasične investitore i izbegavaju korišćenje nepovoljnih bankarskih kredita.

"Crowdfunding" - u prevodu "masovno finansiranje" - funkcioniše u nekoliko koraka. Svako ko ima dobru ideju za posao može da pokrene kampanju za prikupljanje sredstava na sajtovima poput "Kickstarter" ili "Indiegogo" koji su trenutno najpopularniji, a tu su i "Gofundme", "RocketHub", "Onevest" i mnogi drugi. Potrebno je jasno i detaljno prezentovati projekat, svoju ideju i ciljeve, a "Kickstarter", na primer, savetuje vlasnicima ideje i da se svojim donatorima svakako zahvale, najčešće u vidu simboličnih poklona (nagrada).

Kampanja traje ograničen vremenski rok koji određuju sami autori projekta, uglavnom oko mesec dana. Oni takođe moraju postaviti finansijski cilj, odnosno sumu koju bi trebalo dostići u predviđenom periodu kroz manje donacije većeg broja posetilaca sajta. Princip je "sve ili ništa", pa tako kandidati koji uspešno stignu do navedene cifre (ili veće) dobijaju prikupljeni iznos za realizaciju projekta. Ukoliko kampanja ne bude uspešna sav novac se vraća donatorima.

Sama usluga je besplatna, ali "crowdfunding" platforme najčešće zadržavaju oko 5% prikupljene sume ukoliko se projekat na kraju realizuje.

Milan Marinković, partner u konsultantskoj kući "WM Equity Partners", kaže za "eKapiju" da je platformi koje funkcionišu na principu dobrovoljnih donacija sve više, ali da se u poslednje vreme razvijaju i one zasnovane na profitu. Reč je o takozvanom pozajmljivanju kapitala ili emitovanju obveznica, odnosno učešću u vlasništvu.

- Kod nas je regulativa prilično komplikovana kada je reč o primanju poklona iz inostranstva, a to je upravo slučaj kod platformi koje su zasnovane na dobrovoljnim donacijama većeg broja ljudi. Porez na poklon ili PDV na donacije su prilično obeshrabrujući, iako postoje određeni pravilnici kojima se dozvoljava oslobađanje od ovih dažbina. Mislim da je to previše birokratije - zaključuje Marinković.

Srpski preduzetnici aktivni uprkos komplikovanim procedurama

"Crowdfunding" kao model finansiranja sve više koriste i preduzetnici iz Srbije, pa je tako nedavno (29. avgusta 2015. godine) lansirana ambiciozna "Kickstarter" kampanja mlade neprofitne organizacije SEE ICT za izgradnju "Startit Centra" u Beogradu. Autori ideje planiraju da ovo bude centar okupljanja i daljeg razvoja domaće IT scene koji će koristiti sve IT organizacije i pojedinci sa dobrim inicijativama. U okviru kampanje žele na najbolji način da predstave najširoj svetskoj IT zajednici talente, potencijal i uspehe domaćih programera, dizajnera i preduzetnika i da tako naprave prvi veći korak ka afirmaciji srpskih profesionalaca na globalnom tržištu.

- Još jedna važna stvar je probijanje leda — do sada nijedan projekat iz Srbije nije dobio značajno finansiranje preko ove "crowdfunding" platforme i želimo da to promenimo i, nadamo se, pokrenemo talas jer verujemo da postoji dosta kvalitetnih projekata koji to zaslužuju. Sav prihod od ove kampanje biće uložen u projekte koji će razvijati domaće kapacitete, počev od samog Centra - ističu iz SEE ICT-a.

Beogradska kompanija "MikroElektronika" takođe je u oktobru 2014. godine, u saradnji sa britanskom sofverskom firmom "DSP Robotics", pokrenula "KickStarter" kampanju podrške novom proizvodu "Flow Paw" koji je u potpunosti razvijen i proizveden u Srbiji. Samo nekoliko sati nakon početka kampanje ovaj inovativni proizvod proglašen je za jedan od najinteresantnijih projekata, takozvani "KickStarter Staff Pick".

Još nekoliko mladih ljudi iz Srbije učestvovalo je u međunarodnim timovima preduzetnika koji su uspešno realizovali svoje projekte finansirajući ih preko "KickStartera". Najčešće se kandiduju tehnološke inovacije, ali nije retkost ni finansiranje razvoja video igara.

Od umetnosti do tehnologije

Jednu od vodećih "crowdfunding" platformi - "KickStarter" trenutno vodi 116 entuzijasta koji rade u Bruklinu i konstantno su u potrazi za novim originalnim i izvodljivim idejama, proizvodima ili gedžetima. Prihvataju se projekti iz oblasti umetnosti, zabave, plesa, dizajna, mode, filma, muzike, hrane, video igara, novinarstva, izdavaštva, fotografije, tehnologije, plesa i pozorišta, a donatori navode različite motive zbog kojih podržavaju određene ideje. Neki se jednostavno odlučuju da pomognu prijateljima, dok drugi samo žele da podrže ljude kojima se dive. Mnogi su bili inspirisani predstavljenom idejom, a ima i onih čiji je glavni motiv nagrada koju nudi određena kampanja - gedžet, proizvod, suvenir, pretplata...

Za razliku od takozvanih "biznis anđela", većina "crowdfunding" platformi garantuje da su vlasnici ideja i 100% vlasnici onoga što se iz njih realizuje, tako da ljudi koji podrže neku ideju neće postati i njeni delimični ili potpuni vlasnici.

Veliki potencijal crowdfundinga

U "KickStarteru" nisu bili raspoloženi da odgovore na pitanja "eKapije" o detaljima njihovog funkcionisanja u Srbiji i regulativi u vezi sa eventualnim transferom sredstava za projekte sa uspešnim kampanjama. Umesto toga uputili su nas na podatke sa njihovog zvaničnog sajta (Kickstarter.com) koji kažu da je od osnivanja 2009. godine do danas putem ove platforme prikupljeno više od 1,9 mlrd USD. Ukupno je među donatorima bilo više od 9,4 miliona ljudi, a finansirano je više od 91.000 kreativnih projekata.

Ovaj način finansiranja pokazao se isplativim i za velike igrače, pa je tako Institut Smitsonijan nedavno prikupio 700.000 USD za rekonstrukciju svemirskog odela Nila Armstronga, a pojedini mediji navode da i kompanije poput "Coca Cole", "Nike" i "Chryslera" koriste crowdfunding platforme za brendiranje i prikupljanje informacija o stavu potrošača.

Istraživanje firme "Massolution" iz 2014. godine pokazalo je da je vrednost projekata finansiranih putem "crowdfundinga" dostigla cifru od 16,2 mlrd USD i zabeležila godišnji rast od 167%, a stručnjaci smatraju da u narednih pet godina ovaj vid finansiranja ima potencijal od 300 mlrd USD.

Marko Andrejić