(Ekonomist) Novi biznis u Srbiji : Robno-transportni centri

Skupo rentiranje: Intereuropa u Dobanovcima

“Ne spavam baš dobro ovih dana”, kaže u polušali Radivoje Sekulić, generalni direktor Logistic Team Sekulić, robno-transportnog centra koji se za mesec dana otvara na 23 kilometra od Beograda, u Ugrinovcima. Iako će biti vlasnik jednog od najsavremenijih logističkih centara u regionu, već mesecima pati od uobičajenih srpskih investitorskih boljki: birokratija, dobijanje građevinskih dozvola ili vraćanje kredita sa šest nula. Međutim, preko leđa ove domaće firme, baš kao i još nekoliko stranih logističara koje su u ovoj godini ponudili tržištu logistički servis, prelamaju se nepovoljni trendovi državne politike prema saobraćaju, carinama i korupciji.

Ipak, računica ovih investitora je zasad jasna: vreme magacina u vlažnim podrumima i šupama iz kojih roba misteriozno nestaje - predstavlja prošlost. U isto vreme, sve je veći broj kompanija u Srbiji koje traže i žele da plate brzu i kvalitetnu uslugu na jednom mestu: počev od domaćeg i međunarodnog transporta robe, špedicije, preko bezbednog skladištenja i distribucije direktno do vrata prodavaca.

U skladu sa tim strogim zahtevima tržišta, i niču novi robno-transportni centri koji nivoom usluga prevazilaze magacine i skladišta građena sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Prema rečima Nemanje Kačavende, direktora logističkog centra Intereuropa - logističke usluge Beograd, koji je pre mesec dana otvoren u Dobanovcima, Srbija u ovom sektoru kasni i za Zapadnom Evropom, i za zemljama regiona, kao i za objektivnim potrebama privrede. Već nekoliko godina unazad je jasno da adekvatnog prostora za skladištenje i manipulaciju robe praktično nema. Sve što postoji izgrađeno je pre tridesetak godina, što i po kapacitetima i po kvalitetu prostora, apsolutno ne odgovara savremenim zahtevima privrede. Kao rezultat, nedostatak prostora je uslovio relativno skupo skladištenje i manipaliciju robom, a cena je čak veća nego u Evropi, primećuje Kačavenda. “Cena rentiranja prostora je nerealno visoka u ovom momentu. Po kvadratnom metru cena skladištenja dostiže i sedam evra dok je u regionu u proseku 4-5 evra”, objašnjava Kačavenda čija je kompanija deo koncerna Intereuropa koji posluje u 10 zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Skupo rentiranje: Intereuropa u Dobanovcima

Standardi
Generalno posmatrano, osim cene, nekonkurentnosti ovdašnjih skladišta doprinosi slab kvalitet usluge koji je daleko ispod zahteva stranih firmi, neadekvatna mehanizacija, nestručni kadrovi, neoptimalna upotreba ljudstva itd.

“To, kako su se naše firme pre 20 godina bavile tim poslom, sad više niko neće da posluje. Firme danas imaju dobro plaćene menadžere kojima se ne isplati da se sa mnom cenkaju oko transporta za 100 evra. Pa da zove drugu kompaniju za špediciju, a treću da razveze robu. Ceo dan treba da im prođe u cenkanju”, objašnjava Radivoje Sekulić nove tendencije na tržištu. Kako objašnjavaju sagovornici Ekonomist magazina, strane kompanije, a i domaće koje su imale iskustva sa inostranstvom, traže totalnu preciznost u saradnji sa logističkim partnerom, odgovornost, dobar softver u centru, higijenske, bezbednosne i zdravstvene standarde skladištenja robe.

Sekulić kaže da je njegov logistički centar pravljen po uzoru na holandske centre, što znači da će ispratiti i svetske trendove, ali i potrebe ovdašnjih kompanija. Oko 1.500 kvadratnih metara namenjeno je opasnoj i zapaljivoj robi kao što su boje, lakovi, industrijski lepkovi, kozmetika i kućna hemija. Ovaj deo magacina, kao i zaposleni u njemu, u potpunosti je odvojen od drugog dela magacina koji je namenjen skladištenju hrane. U tom delu, oko 5.000 kvadrata je predviđeno za zamrznutu robu koja se čuva na temperaturi do -25 stepeni Celzijusovih. U isto vreme, predviđeno je 480 kvadrata namenjenih za skladištenje robe na temperaturnom režimu od nula do 15 stepeni. Logistic Team Sekulić raspolaže i sa 1.800 kvadrata kancelarijskog prostora gde bi budući zakupci skladišta mogli da rade komercijalu ili primaju kupce i ugovaraju poslove, bez potrebe da gube vreme u saobraćajnim gužvama uobičajenim za centar Beograda.

Skupo rentiranje: Intereuropa u Dobanovcima

Pitanje da li se skladište nalazi pored Beogradskog sajma, u Žarkovu ili Dobanovcima, nije nimalo naivno. Geografska pozicija robnotransportnog centra je dosta važna, jer praktično odlučujuće utiče na brzinu dostavljanja robe. Na osnovu dosadašnjeg trenda otvaranja robnodistributivnih centara jasno je da Beograd ostaje “top tržište”. Kako precizira Nemanja Kačavenda, potez Beograd - Šimanovci će doživeti pravi bum logističkog servisa. Kao potvrdu, on navodi da njegova kompanija već sada radi na projektu izrade jednog “protočnog”, tj. magacina u kome se roba zadržava svega nekoliko dana) u Dobanovcima. Kačavenda smatra da je druga tačka u Srbiji na koju treba ozbiljno računati u budućnosti region Novog Sada. Međutim, blizina Beograda će možda uticati na manji nivo investicija u logistiku nego što to tržište zaista zaslužuje. „Dobar deo Vojvodine može da se pokrije iz Beograda. Kad se pravi mreža logističkih centara, obično se pravi na razdaljini od 150 km između dva centra“, objašnjava on. Jug Srbije zbog skromnih zahteva privrede još ne može da opravda neka veća ulaganja u logističke centre, kao ni centralna Srbija, dodaje on. Zasad, Intereuropa taj deo tržišta pokriva kroz više manjih skladišta, do 500 kvadratnih metara, već pomenutog “protočnog” tipa.

Problemi
Iako se samo na teritoriji Beograda transportom, špedicijom i skladištenjem bavi oko 500 kompanija, taj impresivan broj ne treba da zavara. Čak naprotiv: dozvolu za rad imaju brojni podrumi, šupe i atomska skloništa za koje je teško zamisliti da bi bilo koja ozbiljna kompanija, a pogotovo strana, tu smestila robu u čiju je sigurnu ambalažu uložila milione. U isto vreme, i ponuda kadrova, takva kakva je, doprinosi nezavidnoj slici branše. Drugim rečima, kadrova je izuzetno puno, a stručnjaka malo.

“Ono što se nudi na tržištu rada uglavnom ima loše osobine, kao što su neznanje, neprofesionalnost, loši maniri, nepažnja, korumpiranost. Ideal nule ne može da se postigne, jer ljudi svuda kradu, ali uz obuku i strožu kontrolu u skladištima sve se može kontrolisati”, iskustvo je Nemanje Kačavende. Baš zbog takvog stanja na tržištu rada, Intereuropa je odlučila da svoju kadrovsku politiku bazira na vrlo mladim, najčešće potpuno neobučenim ljudima i da sa njima kreće od nule.

Radivoje Sekulić se nada da neće imati puno problema da nađe stručne ljude za svoj budući logistički centar. Kako kaže, viljuškaristi koje će zaposliti mogu odmah da zaborave na male viljuškare na koje su dosad navikli po domaćim skladištima. Moraće da prođu obuku i dobiju licencu za rad, jer ih očekuju veliki viljuškari koji podižu robu na 10 metara visine, sa kompjuterom i džojstikom. Obuka neće mimoići i zaposlene koji će raditi na novom softveru.

Nesređenost tržišta dovoljno govori zašto je po ponudi kvalitetne logistike, Srbija daleko iza regiona. Kačavenda poluironično primećuje da za utehu može da bude to što je Srbija malo ispred Bugarske, nove članice EU. “Mađarska je od logističkog servisa napravila ozbiljan biznis tako što je napravila ogromne centre za distribuciju robe na prostor Balkana. To je upravo pozicija za koju Srbija treba da se bori - da bude centar za reeksport roba na područja susednih zemalja“, ukazuje Kačavenda. Zasad, kako kaže, dominira mikrodistribucija robe unutar granica Srbije.

Međutim, svi sagovornici Ekonomist magazina ne propuštaju da istaknu na bitnu ulogu države u razvoju ovog biznisa. Uz poznate žalbe o komplikovanom dobijanju dozvola za gradnju i što povoljnijeg kredita, mnogo veći trn u oku logističara su procedure kretanja robe i ljudi koje su suviše komplikovane i skupe. A posledica je skretanje tokove robe sa srpskih puteva. Primera radi, na poslednjem okupljanju špeditera Balkana, održanom pre dva meseca u Beogradu, turske kompanije su se požalile da je trošak prolaska njihovih kamiona u jednom pravcu na liniji Niš - Batrovci 172 evra. Na sve to dođu višesatna zadržavanja na granici, paprene cene parkinga na graničnim prelazima i korupcija, što na kraju plati potrošač, ali i srpska privreda.

“Potpuno se zanemaruju stvari koje bi lakše i jeftinije mogle da se reše, kao što je na primer carina. Carinici u Sloveniji sad popisuju kazane u kojima se peče rakija. Zadržali su sve ljude, ali su im dali nova zaduženja”, navodi Kačavenda. Dobar primer je i Hrvatska gde su procedure za kretanje robe neuporedivo jednostavnije, a rezultati i više nego vidljivi: između Zagreba i slovenačke granice kao pečurke niču najmoderniji logistički centri.

U poređenju sa susedima, potencijal srpskog tržišta je značajno veći, i može se očekivati da će na ovim prostorima biznis logistike tek oživeti kroz ulazak ozbiljnog kapitala svetskih logističara. Recimo, u Srbiji već posluje jedna kompanija svetskog ranga, kao što je Schenker, ali i po prostoru i po broju zaposlenih - daleko ispod svojih mogućnosti. “Zašto bi veliki logističar došao na neuređeno tržište Srbije, kad na primer, može u Hrvatskoj da napravi 100.000 kvadrata i da pokrije tržište sve do Požarevca. Drugi robno-transportni centar može, recimo, da napravi u Temišvaru i treći u Sofiji, i Srbija je time definitivno zaobiđena”, upozorava na kraju Kačavenda.

poziv na pretplatu na

Skupo rentiranje: Intereuropa u Dobanovcima