(Ekonomist) Guča - Biznis od 30 miliona evra

Međunardoni poslovni klub iz Pariza proglasio je Guču i njen Sabor trubača kao najveći srpski brend. Istovremeno, srpski premijer Vojislav Koštunica dodelio je Guči status prestonice Srbije “zasnovane na autentičnim vrednostima, gde se spajaju tradicija i moderno”.

Sabor je bio i prošao, ostaci od “ića i pića” besprekorno su uklonjeni, počišćene su i patriotske emocije, pa je meštanima i rukovodstvu te varoši preostalo da ovih dana izbroje novce koje je 600.000 posetilaca (tvrdnja policije) ostavilo za pet dana prolaženja kroz Guču.

Da li je “truba” isplativ biznis, bar onoliko koliko i novosadski EXIT, jer po tvrdnjama mnogih marketinških stručnjaka i poslovnih ljudi oba festivala postali su unosni poslovi, male industrije i u svetskim razmerama poznati brend “made in Serbia”. Dakle, ako je nešto brend, iza toga odmah sledi i pitanje - kolika je od njega zarada. Pre nego što se oglasila ovogodišnja dragačevska truba, objavljeni su neki podaci o prošlogodišnjem poslovanju Guče kako bi se vajda lakše uporedila ovogodišnja zarada. Tako je, na primer, saopšteno da je profit organizatora bio 40 miliona dinara, da su kafedžije na pečenju zaradile 15 miliona dinara, a da je prodato piva za milion evra.

Ovogodišnja računica još je “u obradi”, ali je već izvesno da će se laičke procene razlikovati od zvanične verzije. “Gruba” računica kaže da je u Guči bilo 600.000 ljudi (od toga, 35.000 stranih gostiju) i da su ankete pokazivale da je svako od njih dnevno trošio (smeštaj, pečenje, svadbarski kupus, pivo, “kićenje” trube, parking mesto) u proseku 6.000 dinara (malo više od 100 dolara), što bi na kraju trebalo da rezultira sumom od 60 miliona dolara, ili 45 miliona evra. Ako se i uvaži sugestija da je u anketama bilo i malo preterivanja oko potrošenih para (a ne mora da znači), ne može se osporiti činjenica da se u Guči i okolini za pet dana Sabora trubača “obrnulo” najmanje 30 miliona evra. U tu sumu, pored zarade organizatora uračunati su prihodi koje su ostvarili izdavaoci soba, stanova i kuća, kafedžije, trgovci, pivari i ostala domaća radinost. Posle svega, iz Guče, međutim, nema ni naznake poslovnog zadovoljstva. Pošto su se pogasili reflektori i spakovale šatre svi učesnici u tom biznisu počinju da “kukaju” – organizatori su nezadovoljni prihodom, ugostitelji ekstremno visokim cenama zakupa javnih površina koje direktno smanjuju profit, posetioci se žale da su “odrani” višestruko uvećanim cenama... Na osnovu za sada još neobrađenih i poluzvaničnih podataka iz ugla organizatora Slobodan Jolović, predsednik Organizacionog odbora 47. Sabora trubača i prvi čovek opštine Lučani u izjavi za Ekonomist magazin tvrdi da je prihod koji je ostvario organizator manji od prošlogodišnjeg.

“Sabor ne sme da predstavlja populističku jeftinu zabavu za narod, već mora da bude zasnovan na strogim tržišnim principima. Kao ekonomista nikako ne mogu da budem zadovoljan finansijskom računicom ovogodišnjeg Sabora. Organizacija, kako je to bio slučaj svih ovih godina, ne sme da se zasniva na donacijama, pokroviteljstvima i sponzorstvima već na čisto tržišnim principima. Ukoliko Vlada Srbije kao generalni pokrovitelj 47. Sabora trubača bude uplatila na račun Organizacionog odbora obećanih 20 miliona dinara, ukupan prihod ovogodišnjeg Sabora će iznositi 40 miliona dinara (pet miliona evra, primedba novinara). Od komunalnih taksi na ime izdavanja javnih površina za šatre, prodajne objekte, parkirališta i kampove ostvarili smo prihod od 20 miliona dinara. Na rashodnoj strani troškovi smeštaja, hrane učesnika takmičenja, angažovanih lica, policije, obezbeđenja i ostali iznose 15 miliona dinara. Istovremeno lokalna samouprava je u obavezi da izvođačima radova na izgradnji, adaptaciji i rekonstrukciji objekata koji su u funkciji Sabora, kao što su pozornica, zgrada Doma kulture, bazen... plati 25 miliona dinara”, objašnjava Jolović. Opaska predsednika opštine Lučani da ubuduće organizacija Sabora ne sme da se zasniva na donacijama, pokroviteljstvima i sponzorstvima ponovo je otvorila pitanje državne pomoći Guči. Naime, i pre Sabora u poslovnim krugovima moglo se čuti da se Vlada Srbije, kao strateški partner Sabora, na neobičan način prihvatila “pokroviteljstva”, tako što je bukvalno reketirala neke poznate biznismene i kompanije da uplate novac za “prestonicu Srbije i njene autentične vrednosti”. Iako je ove godine počela izgradnja heliodroma, Jolović kaže da ima utisak da su izbori, period formiranja vlade i usvajanja budžeta, zakočili neke dogovorene projekte: “Nadam se da ćemo sledeće godine u Guči otvoriti Narodnu biblioteku, Muzej trube i Fakultet za ekologiju i turizam i da završimo neke infrastrukturne objekte”, rekao je Jolović i dodao da je lokalna samouprava u komunalno uređenje pred ovogodišnji Sabor trubača investirala 100 miliona dinara. To su sve rashodi.

Nedoumice i cene
Ali, ni prihodi nisu zanemarljivi. Značajan priliv u opštinski budžet donela je, na primer, naplata parkiranja koja je za automobile iznosila 500, a za autobuse čak 3.000 dinara. Koliko je to novca, može da objasni podatak saopšten pre početka Sabora da se očekuje dolazak 150 autobusa, što je u novčanom izrazu suma od oko pola miliona dinara. Ako se kao tačna uzme procena da je za pet saborskih dana kroz Guču prošlo najmanje 50.000 automobila (x 500 dinara), onda se može izvesti računica da je samo naplata parkinga za automobile i autobuse (25,5 miliona dinara) donela znatno veći prihod od ukupno procenjenog.

I ove godine, kao i godinama unazad, dežurnu temu Sabora trubača u Guči predstavljaju cene zakupa javnih površina namenjenih šatrama, prodaji roštilja ili točenju piva. Nekoliko meseci pre početka Sabora trajala je “tuča” pred licitaciju na kojoj je ponuđeno nekoliko lokacija za postavljanje šatri. Najveću početnu cenu od neverovatnih milion dinara za površinu od 400 kvadrata imala je lokacija ispred zgrade Poreske uprave, dok je za površinu od 500 kvadrata pored novog mosta na Belici čačanski ugostitelj Aco Popović platio 550.000 dinara. Nešto niže početne aukcijske cene od 350.000 do 521.000 samo prividno bile su za mesta namenjena prodaji roštilja, budući da se radilo o površinama od osam do deset kvadrata. Tako je “lokacija” ispred hotela Zlatna truba (20 kvadrata) plaćena neverovatnih 821.000 dinara.

Da li se nekome isplatilo da toliko plati plac za biznis i da još obezbedi plate zaposlenima? Na prvi pogled, kafedžije u Guči su ove godine radili u korist svoje štete. Ali da li je baš tako.

Da bi se, ipak, obezbedili od mogućih gubitaka, ugostitelji na Saboru su već drugog dana podigli cene 15 do 20 odsto u odnosu na prethodne dane, pa je, na primer, parče hleba postalo skuplje od čitave vekne (25 dinara). Sto grama sira naplaćivano je 150 dinara, dimljene vešalice za poneti su se prodavale između 400 i 600, za piletinu na žaru trebalo je odbrojati 300 ili 400, dok se kilogram volujskog mesa sa ražnja prodavao po 1.500 dinara. Kada se u obzir uzme činjenica da se ove godine čaša točenog piva prodavala po 100, flaša od 0,3 litara 200, boca “Smederevke” 600, a buteljka “Vranca” po 1.500, sokovi od 100 do 150, a flašica kisele i negazirane vode po 80 do 150 dinara - ne čudi što su gučanski dućani i ove godine doživljavali pravu opsadu, a dvolitarska (takozvana teretna) flaša piva bila nezamenjiv rekvizit najvećeg broja saboraša.

Prema nekim grubim procenama pojedeno je hiljadu jagnjića i prasića i dva vagona kiselog (svadbarskog) kupusa. Ako se računa da se kilogram prasećeg pečenja kretao od 700 do 800 a jagnjećeg između 1.200 i 1.300 dinara (što je duplo više nego u čačanskim pečenjarama) i kad se uzme u obzir cena žive stoke, onda je zaista teško poverovati u žalopojke ugostitelja. Pre bi se moglo poverovati u njihovo (nepisano) pravilo da je moguće za pet dana Sabora ostvariti profit dovoljan da se bezbrižno živi ostalih 360 dana.

Na sve to treba dodati u Guči odomaćenu praksu koja je važila i ove godine da je neizdavanje fiskalnog računa nešto što se jednostavno podrazumeva. Čak i u šatrama u kojima su uz trubu, kiseli kupus, proju i pečenje gustirali ministri Vlade Srbije.

Unapred rasprodati hoteli
Od Sabora trubača ne profitira samo lokalna samouprava koju su privredni novinari proglasili opštinom budućnosti. Pored toga zaradu su i ove godine imali privatni preduzetnici “raznih boja”, ali i građani. I ove godine Centar za kulturu, sport i turizam sklopio je pre Sabora ugovor sa privatnim rentijerima soba, stanova i kuća za prenoćište tako da je u 700 domaćinstava u Guči i okolini boravilo između 4.000 i 5.000 gostiju koji su za krevet morali da izdvoje između 10 i 30 evra (od čega je 120 dinara na ime boravišne takse išlo na račun Centra). Kada je reč o hotelskom smeštaju zahvaljujući, pre svega, činjenici da je Zlatna truba još jedini hotel u Guči, prihod su i ove godine ostvarili hoteli, moteli i prenoćišta u Čačku i okolini.

“Naši objekti hotel Beograd u Čačku i motel Livade u Preljini bili su puni svih dana Sabora, a cena smeštaja po osobi iznosila 1.842 dinara”, kaže Slobodan Veljović, direktor čačanskog ugostiteljskog preduzeća Morava. U ostalim smeštajnim objektima u Čačku i Ovčar Banji cene su bile saborske, pa je prenoćište u Velnes centru u Ovčar Banji koštalo 2.850 dinara po osobi, bezmalo koliko i dvokrevetna soba običnim danima, dok je za smeštaj u hotelu Prezident bilo potrebno izdvojiti 30 ili 40 evra, u zavisnosti da li se soba iznajmljuje na dva tri ili više dana.

Na opasku da su smeštajni kapaciteti u Guči akutni problem, Slobodan Jolović kaže su svi smeštajni kapaciteti u zapadnoj Srbiji u funkciji ove manifestacije: “Na žalost ili na sreću, od Guče do Beograda je dva i po sata vožnje, do Kragujevca sat, Kruševca sat i po, do Užica sat, a tu su i bliže destinacije, Kraljevo, Ivanjica, Požega, Arilje, Čačak, Gornji Milanovac. Dakle, sve su to smeštajni kapaciteti u dane Sabora. Veliki broj posetilaca i dalje će biti u privatnom smeštaju, a predviđena je i lokacija za kamp naselje”.

(Foto: lična arhiva)

Korist od toaleta

Guča je definitivno brend od velikog potencijala za Srbiju. Šta će sa njim biti i u kom pravcu će se razvijati, zavisi od mnogo čega, prvenstveno od globalne strategije Srbije. Bez obzira gde će se i kako postaviti ta strategija, za sada je Guča nešto što je prepoznatljivo i izvan Srbije. Ako izuzmemo Mladića i Miloševića, a sada i tenisere, moramo priznati da je to jedna od retkih stvari po kojoj nas prepoznaju. Jeste da je pozitivna, ali nobody is perfect. Vrednost zavisi od mnogo toga, na prvom mestu, koliko se para može (više) izvući na osnovu tog brenda. Za sada se bojim da najveću korist imaju brojni vlasnici javnih toaleta, koji basnoslovno naplaćuju olakšavanje od preterane upotrebe sponzora. Iskreno se nadam da će dobrim gazdovanjem ovaj brend postati jedan od globalnih događaja, koji će ljudi po lepom vezivati za Srbiju. Do tada, živela privatna inicijativa. (Ivan Stanković, Communis)

Gubitak Crkve

Ove godine Perper nije imao šatre u Guči, zato što opština nije dozvolila izdavanje lokacija, kaže Slobodan Janković, vlasnik Perpera iz Beograda. Dakle, došlo je do sukoga između Crkvene opštine i mesne zajednice oko izdavanja prostora u porti. „Predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović samovoljno je doneo odluku da se porta ne izdaje, iako je pre toga obavljena regularna licitacija. Lokacije u porti su vlasništvo Crkve, koja je dala oglas za licitaciju u lokalnom čačanskom časopisu na koji sam se prijavio i izlicitirao to mesto za dva miliona i 700 dinara. Međutim, opština je u istim tim novinama dala obaveštenje da niko neće moći da radi na zemljištu koje nije izdala mesna zajednica i da će na tom mestu ukinuti vodu i struju”. Na kraju sam dobio rešenje o zabrani rada uz obrazloženje da je moj Ugovor raskinut. To su laži“, kaže Janković i dodaje da je “već osam godina radio u porti i da je prošle godine u Guči ostvario profit od oko pet miliona dinara”.

Pivatski rat

Razlog za najveće nezadovoljstvo ovogodišnjim Saborom trubača u Guči ipak ima MB pivara koja je sa organizatorima sklopila ugovor o sponzorstvu Sabora vredan pola miliona evra i tako postala oficijelni snadbevač piva dragačevskih saboraša. Izgleda, međutim, da je to bio uggovor samo na papiru, budući da se uprkos klauzuli ugovora koja predviđa da se na javnim površinama može točiti samo pivo ovog proizvođača, i ove godine na ulicama Guče točilo i pivo drugih pivara.

“Mi sa Opštinom nismo sklopili ugovor koji se odnosi na ugostiteljske objekte već na javne površine, kako se uostalom u ovakvim situacijama i kod ovakvih ugovora radi u celom svetu, ali na žalost organizator Sabora se toga nije pridržavao. Svesni smo da je borba za tržište beskompromisna i ne krivimo naše konkurente već opštinske inspekcijske službe koje su se i u dane Sabora strogo držale svog radnog vremena od sedam do petnaest sati. Svesni smo činjenice da je reč o maloj i siromašnoj opštini koja nije imuna na pritiske raznih lobija, pa čak i grupa sa ivice zakona, zbog čega smo primorani da iduće godine promenimo strategiju kako bi zaštitili interese naše pivare”, najavljuju predstavnici MB pivare, ne precizirajući o kakvim se konkretnim potezima radi.

poziv na pretplatu na