Izvor: EVROPA | Nedelja, 19.08.2007.| 15:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Evropa) One će čuvati nebo Srbije

Na vojnom aerodrom Batajnica vlada neuobičajena gužva, i na pisti i u vazduhu. Svakodnevno, iznad aerodroma je pet-šest motornih Utvi za čijim komandama se smenjuju budući piloti srpskog ratnog vazduhoplovstva, koji će za četiri godine, po završetku studija, leteti na novim savremenim vazduhoplovima.

Ono što u višedecenijskoj istoriji ovog i drugih vojnih aerodroma u Srbiji nije viđeno su devojke u plavim letačkim kombinezonima u kabinama aviona, za pilotskim palicama.

Prvi put, u vek i po dugoj istoriji srpskog vojnog školstva, ove godine pružena je mogućnost i devojkama da konkurišu za poziv vojnog pilota.

Pet devojaka kandidata za studente pilote 132. klase Vojne akademije nalazi se na jednomesečnoj selektivnoj obuci u 252. mešovitoj avijacijskoj eskadrili, tokom koje će, pored svakodnevne teorijske nastave i upoznavanja s tehničkim i letačkim karakteristikama školskog dvoseda UTVA-75, izvesti zajedno s instruktorom 67 letova u ukupnom trajanju od oko 12 sati.

Zajedno s njima je i 12 mladića, takođe budućih pilota.
Na kraju obuke očekuje ih ispitni let, a konačnu ocenu o tome da li su sposobni da budu piloti daće komisija.

Da bi 1. oktobra sele u klupe Vojne akademije, Anja Krneta, Marija Milosavljević, Nevena Maričić, Sandra Radovanović i Ana Tadić su morale poslednjih nekoliko meseci svojski da se potrude.

Morale su prvo da prođu rigorozne zdravstvene preglede na VMA, reše psiho testove i testove iz matematike i opšte obaveštenosti, prođu kurs preživljavanja u prirodi, izvedu padobranski skok i samostalno izvedu let.

Jedinu privilegiju u odnosu na muškarce imale su kod provere fizičkih sposobnosti, gde su norme prilagođene nežnijem polu. Za maksimalan broj bodova morale su da urade, na primer, najmanje 25 sklekova za dva minuta i skoče u dalj iz mesta najmanje 2,1 metar.

Načelnik Vojne akademike general-potpukovnik Vidosav Kovačević za Evropu napominje da su postojala najmanje tri razloga da Vojna akademija prvi put u svojoj istoriji, od 1850. godine, otvori vrata i devojkama.

Pored pozitivnog iskustva drugih armija i ustavnih odredbi o jednakosti polova i slobodi izbora zanimanja i zaposlenja, tu su i obaveze koje proističu iz Bolonjske deklaracije koje važe i za Vojnu akademiju kao deo srpskog obrazovnog sistema.

Kovačević naglašava da će zakonska regulativa koja je u pripremi, uključujući i Zakon o vojsci, otkloniti postojeća ograničenja i ženama učiniti dostupne sve tajne vojnog poziva, nekada čisto muškog posla.

Dodatan motiv za veću zastupljenost žena u vojsci je mogućnost da s Vojne akademije izađu sa dve diplome – vojnom i civilnom.

Vojna akademija je na smerovima pešadija, oklopno-mehanizovane jedinice, avijacija, artiljerijsko-raketne jedinice protivvazduhoplovne odbrane, vazduhoplovno tehničke i tehničke službe kopnene vojske započela zajedničke studijske programe s Fakultetom bezbednosti, Fakultetom organizacionih nauka i Mašinskim, Saobraćajnim i Elektrotehničkim fakultetom.

Tako će pešadijski oficiri istovremeno biti i civilni menadžeri bezbednosti ili organizacionih nauka, tenkisti – mašinski inženjeri, piloti – saobraćajni inženjeri, a oficiri vazduhoplovno-tehničke službe i inženjeri elektrotehnike.

Na Vojnoj akademiji ne strahuju da će dodatna, civilna, diploma pospešiti odliv mladih kadrova iz Vojske, jer su Vojsku i dosad napuštali mladi, ali i iskusni kadrovi, a glavni uzrok bio je loša materijalna situacija. Kada se dugoročno poboljšaju status i materijalna situacija pripadnika Vojske, prirodno je da će se smanjiti i odliv kadrova.

Civilna diploma je značajna i kao rezerva u situaciji kada se zbog reforme vojske, ali i selekcije tokom profesionalne karijere, javlja višak kadra.
Na VA očekuju da do kraja godine postanu član Konzorcijuma odbrambenih akademija i instituta bezbednosti zemalja članica programa Partnerstvo za mir, čime će vrata VA biti otvorena i za studente drugih zemalja i obrnuto, jer će studijski programi biti usaglašeni.

U Vojsci Srbije u profesionalnoj službi lani je bila zaposlena 181 žena, odnosno 0,3 odsto od ukupnog broja profesionalnih vojnih lica. Bilo je 18 oficira, 37 podoficira. Od 126 žena najviše je bilo vojnika (104) u kopnenoj vojsci.

U Mađarskoj armiji je 17,6 odsto žena, Letoniji 16,2, Poljskoj 0,52, SAD 10,5, Francuskoj 13, Britaniji 9,6 odsto.

Dostupna su im skoro sva vojnička zanimanja, a najčešće su u administraciji, sanitetu i logistici, vezi. U Australiji su i podmorničarke. Prvi put u istoriji Velike Britanije ženama vojnicima povereno je obezbeđivanje zamka Vindzor kada u njemu povremeno borave krunisane glave.

Zamak kraljevske porodice posle 900 godina čuva jedinica u kojoj je 40 odsto žena i na čijem čelu je žena – major Erika Bridž. Reč je o ceremonijalnoj, a ne borbenoj jedinici.


ANJA KRNETA Pre do pilotske nego do vozačke dozvole

Jedna od pet kandidatkinja za studenta pilota je i Anja Krneta, čiji otac Dušan je potpukovnik srpskog ratnog vazduhoplovstva s više od 1.000 sati naleta na Orlu, Super Galebu i Utvi.

Za Evropu kaže da je letenje zavolela pored oca, ali da se nije zbog njega opredelila za letača.

– Nebo mi je ovde – kaže Anja i pokazuje na srce.
Od kada znam za sebe, svaki raspust i slobodno vreme sam s tatom na aerodromu. Posebno su mi upečatljive bile proslave Nove godine. Privilegija nas, dece pilota, jeste što nam je Deda mraz poklone donosio avionom. U Banjaluci sam se i vozila helikopterom s Deda Mrazom.

Početkom godine, pred konkurs, tata me je provozao Utvom i tada sam prelomila. Upozorio me je na sve teškoće, ali i lepote koje nosi pilotska karijera. Njega je zakačio i rat, mene, nadam se, neće, iako se spremam da letim na borbenom avionu.

Nije me pokolebalo ni to što je tata prošle godine zbog otkaza motora na Utvi prinudno sleteo na livadu. Odmah se javio da je sve u redu. Dosadašnja obuka i provere bili su veoma naporni: padobranski skok nije mi najteže pao, jer čovek nema vremena ni da se uplaši, već kurs preživljavanja.

Bili smo nedelju dana na Suvoj planini s instruktorima diverzantima iz 63. padobranskog bataljona. Iako volim životinje, na kursu sam, nažalost, morala da ulovim kornjaču jer smo se hranili onim što pronađemo.

Koprivu sam jela svaki dan, i kao čorbu i kao pljeskavicu, skakavci su ukusni, poskok takođe. Dosad sam s instruktorom imala četiri leta i sve ide kao podmazano. Sigurna sam da ću do pilotske dozvole doći pre nego do vozačke – kaže za Evropu Anja Krneta.

Gospođice potporučnice

Osim za pet pilotskih mesta, buduće gospođice potporučnice, kako će im se, po završetku studija, obraćati vojnici i kolege starešine, konkurisale su za jedno od 20 mesta koja su za njih rezervisana na smeru pešadija, veza, atomsko-biološko-hemijska odbrana i logistika.

Za ukupno 25 mesta prijavilo se 67 kandidatkinja. Za pet pilotskih mesta konkurisalo je 14 devojaka. Trećina svih kandidatkinja je iz vojničkih porodica.

Vojna akademija u školskoj 2007/08. godini prima 160 каndidata. Оd prijavljenih kandidata 27 odsto završilo je srednju školu s odličnim uspehom, 41 odsto s vrlo dobrim, a 32 odsto s dobrim uspehom. Оko 70 odsto njih završilo je gimnaziju.

U zavisnosti od smera, do prvih stilizovanih zvezdica rozeta i potporučničke plate, koja sada iznosi oko 500 evra, doći će za četiri-pet godina.

poziv na pretplatu na nedeljnik

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.