Izvor: Glas javnosti | Utorak, 14.06.2005.| 13:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

Savet stranih investitora traga za uzrocima nedovoljnog priliva stranog kapitala u SCG

Poslednji izveštaj Saveta stranih investitora u SCG pokazao je da su među ključnim razlozima za nedovoljan priliv stranog kapitala, visoki troškovi gradnje, neregulisani imovinsko-pravni odnosi i monopol države nad građevinskim zemljištem, koji ne pogoduje tržištu, već posrednicima i podiže prekomerno cenu ulaganja.

Teško je objasniti predstavnicima velikih kompanija da mogu biti samo vlasnici čardaka ni na nebu ni na zemlji, prostora, objekata i fabrika koje lebde na površini zemlje, ali ne i njihovih temelja koji se prema zakonima fizike, matematike i obične ljudske logike nalaze ispod državnog građevinskog zemljišta.

Pravno gledano, prema ovde i dalje važećim zakonima, oni mogu biti samo korisnici, tačnije imati samo pravo korišćenja, a ne i vlasništvo nad placevima za koje su zainteresovani. Mnogi slučajevi privatizacije i tenderi bili su sumnjivi, a izveštaji Saveta za borbu protiv korupcije bili su puni činjenica o raznim sumnjivim rabotama.

Advokat Branko Pavlović, koji je mnogima svojevremeno zasmetao kao prvi čovek Republičke agencije za privatizaciju, uvažavajući interese starih vlasnika i zalagao se za poštovanje procedura i zakona, izjavio je da korupcija čak i pogoduje mnogim razvijenim zapadnim zemljama, ali kada nije u njihovom dvorištu.

Ono što je zabranjeno kod kuće, dozvoljeno je u zemljama u tranziciji. Naravno da će oni težiti da kupe ispod cene fabriku koja vredi 240 miliona, ako se za to ukaže prilika. Ali, razlozi što Srbiji ne pristižu strane investicije su drugačiji. To su izuzetno visoki troškovi gradnje, predugačke, neefikasne i skupe procedure za dobijanje građevinskih dozvola i takse. Cena gradnje kod u Srbiji je daleko veća nego što je, na primer, u Poljskoj, Mađarskoj i nekim drugim zemljama u tranziciji.

Naravno, tu se ne misli na cenu cigle ili cementa. Druga stvar koju stranci ne mogu da shvate je da ne mogu postati vlasnici, već samo korisnici zemljišta koje poseduje država. Njima, naročito onim veliki i ozbiljnim investitorima, smeta monopol države nad građevinskim zemljištem. Investitori zapravo nemaju sigurnost i razmišljaju ko će se sutra pojaviti, da li opština, grad ili neko treći kao vlasnik da im naplati što koriste taj plac. Pored toga, nije izvesno ni koliko će ih to koštati.

Strani investitori smatraju i da su tenderi, iako javni, ipak nedovoljno jasni. Kako kaže Pavlović, to jeste jedna od osnovnih zamerki, koja je potpuno tačna, i ističe da je toliko spornih tendera, pa i javnih nabavki, da je daleko lakše nabrojati one koji su sprovedeni kako valja i bez sumnji u korupciju.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.