Izvor: eKapija | Utorak, 02.06.2015.| 11:01
Izdvojite članak Odštampajte vest

Plovidba po Tisi i Begeju - U pripremi prekogranična saradnja sa Rumunijom vredna 12 mil EUR

Regata (Foto: zrenjanin.rs)
U organizaciji Grada Zrenjanina, Nautičkog kluba "Begej" i Unije poslodavaca grada Zrenjanina, u subotu (30. maja 2015. godine) je održana mini regata, s ciljem promocije nautike, nautičkog turizma, a pre svega, ukazivanja na potrebu revitalizacije kanala Begej, navodi se na sajtu Grada Zrenjanina.

Od marine na Tisi kod Aradca, preko ušća Begeja u Tisu, prevodnice "Stajićevo", do krajnjeg odredišta, obale Begeja u centru Zrenjanina, plovilo se oko osam časova. U regati su učestvovala četiri plovila, različita po formi i veličini, a gosti regate bili su Bogdan Momirov, iz Slivne uprave voda Banata i Aleksandru Brboj, kapetan marine u Temišvaru i predsednik Kraljevskog nautičkog kluba Rumunije, inače partneri Grada Zrenjanina na prethodno realizovanom i budućem projektu prekogranične saradnje Srbije i Rumunije.

Kapetan Aleksandru Brboj koji se preko 35 godina bavi profesionalno nautikom, istakao je da je u toku priprema projekta prekogranične saradnje vrednosti 12 mil EUR od kog će i Srbija i Rumunija imati velike koristi.

- Kada projekat počne da se sprovodi beneficije će se osetiti u obe države, jer nam je Banat zajednički. Verujem da neće proći puno vremena kada će se uspostaviti putnički saobraćaj Begejom na relaciji Zrenjanin-Temišvar, ali i teretni rečni saobraćaj koji je najjeftiniji, najbezbedniji, uz minimalno zagađivanje okoline - izjavio je Brboj.

On se takođe osvrnuo i na istoriju Begeja i period kada se iz Temišvara za Zrenjanin moglo doći vodenim putem.

- Ono što želimo da uradimo jeste da se vratimo na stanje koje je bilo pre 40-50 godina kada je reka Begej bila plovna, kada se supa kuvala sa vodom iz reke i kada smo mogli da dođemo brodom iz Temišvara u Zrenjanin i iz Zrenjanin u Temišvar. Nažalost, 1958. godine plovidba između gradova je zaustavljena, brodovi su prestali da saobraćaju, a uz reku su počeli da rastu paprat i trska. Posle 1989. godine jedino pozitivno što se dogodilo u vezi s rekom jeste da su se velike industrije ugasile, čime je sprečeno dalje zagađivanje Begeja.
Devedesetih su pokrenuti projekti s namerom da se utvrdi da li Begej može biti revitalizovan. U tim projektima učestvovali su Grad Temišvar, institucije iz Holandije i Nemačke i "Vode Rumunije" koje su jedino nešto konkretno i uradile tako što su započele projekat izmuljivanja Begeja i koje su ga završile pre četiri godine - rekao je kapetan Aleksandru Brboj.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.