Zakon o konverziji će urediti svojinske odnose nad zemljištem

Javna rasprava o nacrtu ovog zakona počela je danas u Privrednoj komori Srbije, a nastavljlja se skupovima u Novom Sadu, Subotici, Valjevu i Nišu, kako bi se dobile najkvalitenije primedbe i sugestije.

- Previđeno je da se završi oko 10. juna kako bi po redovnoj proceduri Vlada Srbije do kraja juna mogla da ga usvoji, a potom i prosledi skupštini na odlučivanje - najavila je potpredsednica vlade, naglasivši da su suština i cilj ovog zakona da se stvari dovedu u normalno, logično i domaćinsko stanje, kako bi ono što postoji u svim drugim državama bilo normalno i u Srbiji.

Ona je podsetila da je prilikom donošenja Zakona o planiranju i izgradnji izuzeta konverzija, da bi to pitanje bilo regulisano posebnim zakonom.

- Nacrtom je predviđeno da umesto prava korišćenja imamo pravo svojine ili pravo zakupa na 99 godina. Do sada, sve je stajalo jer nije pronađen pravi i prihvatljiv način da se to uradi, a i politika je imala puno upliva u pitanje konverzije. Pokazalo se da politika nije dala rešenje, tako da su rešenja u ovom zakonu dale struka i ekonomija, na osnovu ozbiljnih analiza efekata - rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da danas u Srbiji ima 600.000 ha građevinskog zemljišta, a procene ministarstva su da je predmet Zakona o konverziji maksimalno 1% zemljišta.

- Zajedno sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o premeru i katastru, koji je takođe ušao u raspravu, zaokružujemo problematiku i pravimo celinu, kako bi se zemljište privelo urbanističkoj nameni, a lokacije više ne bi stajale prazne - rekla je Mihajlović.

- Ovaj ekonomski zakon treba da razjasni i odnos titulara prava svojine i subjekta nosioca prava korišćenja na građevinskom zemljištu - ukazao je potpredsednik PKS Miroslav Miletić, otvarajući raspravu. Miletić je podsetio da je institut konverzije uz naknadu uveden u pravni život Srbije Zakonom o planiranju i izgradnji pre šest godina, da je konverzija izazvala kontraverze među investitorima i bila predmet spora na Ustavnom sudu.

- Tada su investitori zaustavili svoje interesovanje u sferi investicionih radova, čime je još više devastirano građevinarstvo - rekao je Miletić, naglasivši da je konverzija dovela u neravnopravan položaj investitore iz različitih perioda investiranja.

Zbog toga je Privredna komora Srbije pokrenula inicijativu da se to izmeni. Donet je Zakon o investiranju i izgradnji, ali on ne tretira konverziju, već je ta problematika obrađena Nacrtom zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Miletić je rekao da od donošenja ovog zakona privrednici građevinskog sektora očekuju da će biti pokrenut ciklus ulaganja, veće investiranje, pa time i veće zapošljavanje u stanogradnji.

- Ovaj zakon iz ekonomskog korpusa reformskih zakona, rađen je i na bazi ankete koja treba da pokaže ravnotežu između interesa vlasnika ove imovine, Republike Srbije, Vojvodine ili lokalnih zajednica i investitora koji su stekli pravo korišćenja u dosadašnjem procesu razvoja ekonomskog i političkog sistema Srbije - objasnio je posebni savetnik ministra Ljubomir Aksentijević.

Nacrt je rađen tako da ti odnosi pokažu pravednost, da imovina ne može da bude dobijena bez naknade, a s druge strane da investitor dobije podsticaje i popuste u skladu sa evropskim propisima, kako bi bio motivisan da aktivira imovinu koja se nalazila u njegovom pravu korišćenja. Aksentijević je rekao da je anketa, obuhvatajući ono što se nalazi u privatizaciji i stečaju, a ne i zemljišta koje se nalazi kod sportskih udruženja i još neke, pokazala da zemljište na koje se ovaj zakon odnosi ne iznosi više od 1,5% do 2% od ukupnog zajedničkog gradskog građevinskog zemljišta u Republici Srbiji. Međutim, ono pobuđuje veliki interes javnosti jer se radi o najkvalitetnijem zemljištu, koje se nalazi u velikim gradovima, gde je zemljiište najskuplje. Procena je da se radi o 5310 ha, koji vrede nešto manje od 1,5 mlrd EUR.

Takođe je, podseća Aksentijević, u vezi sa tim bilo slučajeva špekulacije, a i vlasnici prava korišćenja tog zemljišta su multinacionaolne kompanije, uticajna privredna i fizička lica, koji su u stanju da nametnu svoj interes.

- Zemljište u tržišnoj privredi može da bude ili u svojini ili u zakupu, tako da nacrt ovog zakona treba da reguliše zaostatak našeg svojinskog sistema, ali da ne ošteti ni državu, ni investitore - rekao je Aksentijević.

Državni sekretar Aleksandra Damnjanović iznela je pravni aspekt promena prava svojine nad gradskim građevisnkim zemljištem, podsetiviši da je zakonom iz 2009. godine bila omogućena konverzija bez naknade i konverzija s naknadom. Konverzija bez naknade je zaživela, ali konverzija uz naknadu nije, tako da je zabeležen samo jedan takav slučaj u Beogradu.

Privredna društva i pojedinci koji su stekli pravo korišćenja zemljišta u procesu privatizacije ili iz stečaja, moći će da zadrže to pravo i dalje, ali na tom zemljištu neće moći ništa da grade, tako da će to biti pasivno pravo.