Bajpas privrede vredan 6,5 milijardi dinara - Vraćanje subvencija investitorima neophodno, ali samo na kratak rok

Za novih 800 radnika, koje će zaposliti do 2017, američki NCR dobio je od srpske vlade 4 mil EUR. Kompanija koja je globalni lider u proizvodnji i prodaji uređaja za transakcije novca, prvi je investitor koji je, nakon godinu dana, dobio subvencije države za nova radna mesta. Do kraja 2015. za podsticaje ulaganjima opredeljeno je ukupno 6,5 milijardi dinara.

Osim nove Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investiicija, koju je nedavno donela Vlada, država je u stvaranju boljeg ambijenta za investitore, pripremila i Nacrt zakona o ulaganjima, koji bi u Skupštini trebalo da se nađe u junu.

U Ministarstvu privrede kažu da je cilj Vladinih inicijativa da se isprave dosadašnji nedostaci, osigura efikasna realizacija ulaganja, obezbede bolji rezultati i sveobuhvatniji efekti.

Prema novoj Uredbi o privlačenju investitora, državna pomoć biće dostupna firmama koje ulažu u proizvodnju, usluge koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i strateške projekte, a po radnom mestu, u zavisnosti od razvijenosti opštine i obima investicije, preduzeća mogu da računaju na iznos od 3.000 do 7.000 EUR po radnom mestu. Za velike investitore predviđeni su i dodatni podsticaji, pa firma koja ulaže 50 mil EUR u proizvodnju od države može da dobije polovinu sredstava.

Smanjeni minimalni uslovi za dodelu subvencija

- Sistem dodele podsticaja koncipiran je tako da stimuliše najviše one investicione projekte koji se sprovode u manje razvijenim opštinama u kojima su i najpotrebniji - kažu za "eKapiju" u Ministarstvu privrede.

Novina je da uredba prepoznaje dve vrste troškova koji se prihvataju kao troškovi investicionog projekta - prvi se odnosi na visinu ulaganja u osnovna sredstva, a drugi na visinu bruto zarada koje će se isplaćivati u periodu od dve godine nakon završetka projekta. Cilj poslednjih izmena, objašnjavaju u ministarstvu, bio je da se preciznije definišu kriterijumi za dodelu sredstava, koji sada postoje i na kvalitativnom i na kvantitativnom nivou, kako bi se pojačao sistem kontrole nad izvršenjem ugovornih obaveza i odgovorilo na zahteve privrednika i lokalnih samouprava kada je reč o minimalnim uslovima za dodelu podsticaja.

- Da bi projekat uopšte bio kandidat za dodelu sredstava, mora predviđati zapošljavanje minumum 30 radnika u najnerazvijenijim opštinama, do 70 u najrazvijenijim. Takođe je spušten prag kada je u pitanju minimalna vrednost investicije, od 250.000 EUR u najnerazvijenijim do milion evra u razvijenim opštinama – kažu nam u Ministarstvu.

Namera je da se dobiju realni, izvodljivi projekti, koje će korisnici sredstava moći da sprovedu u celosti, "jer je bilo slučajeva u kojima je napregnut broj novih radnih mesta na koja su se neki korisnici sredstava obavezali kako bi dobili podsticaje".

Ovo, međutim, nije jedina kritika dosadašnje prakse davanja subvencija investitorima. Podaci iz 2013. godine, pokazuju da su od deset kompanija koje su dobile najviše novca čak četiri istu godinu završile u minusu. Praksa koju je 2006. godine uveo Mlađan Dinkić, da država ovakvim subvencijama podstiče investicije i nova zapošljavanja, kritikovana je više puta u javnosti, pa se njihovo ponovno aktiviranje podvlači pod "slabost" da zbog lošeg privrednog ambijenta država ne može na drugi način da obezbedi priliv dodatnog kapitala.

Subvencije samo kao dobar suplement

Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, smatra da su podsticaju u ovom trenutku neupitno potrebni, ali na kratak rok.

- Ovakav vid privlačenja investitora prvi je izbor samo ukoliko imate destimulativno tržište. Pozitivan signal je što je Vlada smanjila visinu podsticaja (mada je on i dalje visok), ali samo ako u međuvremenu budu radili i na tome da se do kraja sprovede reformski paket mera.

Nova uredba je, smatra naš sagovornik, svakako bolja od prethodnih, ali prave rezultate ne možemo očekivati preko podsticaja. "Vitaminska injekcija" je, kaže on, potrebna, ali da bi se investicije održale i uvećale mora se stvori stimulativni ambijent. To je za njega okvirno, trogodišnji period koji podrazumeva dalju debirokratizaciju, racionalizaciju državne uprave, obezbeđivanje bolje infrastrukture, smanjenje poreza na rad i sl, koji bi uz fleksibilan Zakon o radu i Sporazume o slobodnoj trgovini koje Srbija ima, trebalo da postanu pravi stimulansi.

- Podsticaji ne rešavaju privredne probleme Srbije, već su bajpas da za to vreme osposobimo institucionalni ambijent i stvorimo respektabilno tržište za privlačenje stranih investitora i razmah malog i srednjeg preduzetništva. Kao u slučaju "Železare" koja je do rešavanja konačne sudbine dobila upravljački menadžment – kaže Đogovoić.

U tome će možda pomoći novi zakon o ulaganjima, u koji Vlada polaže velike nade za stvaranje boljeg investicionog okvira za podršku ulaganjima i realizaciju budućih investicija.

Nacrt ovog zakona, za koji je javna rasprava završena juče, predviđa formiranje "kancelarije za investicije" na lokalnom nivou i nivou autonomnih pokrajina radi olakšanja postupaka za ulagače, kao i projektnih timova na različitim nivoima sa ciljem da u što bržem roku obezbede ulagaču svu neophodnu pomoć pri realizaciji projekata, koordinacije rada imalaca javnih ovlašćenja od čijeg postupanja zavisi efikasnost ostvarenja i održavanja investicije.

Zakon predviđa i formiranje novih institucija koje će pružati usluge ulagačima. Umesto SIEPE i Nacionalne agencije za regionalni razvoj trebalo bi da budu formirani Savet za ekonomski razvoj i Razvojna agencija Srbije. Ministar privrede Željko Sertić, rekao je na završnoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o ulaganjima u Privrednoj komori Srbije, da će na taj način praktično biti jedna agencija manje i da će broj zaposlenih biti smanjen za polovinu.

- Samo najbolji i najodgovorniji će dobiti posao u novoj Razvojnoj agenciji Srbije - poručio je Sertić.

Posebno je pozdravljena najava da će novim zakonom formalno-pravno biti izjednačena pozicija domaćih i stranih ulagača, a biće definisani i detalji koji su važni za efikasnu realizaciju projekata po nivoima (lokalni, regionalni, nacionalni), pa će u skladu sa tim biti definisani timovi koji će ih sprovoditi.

- U proteklom periodu imali smo dva problema sa investicijama - njihovo nisko učešće u BDP-u i lošu strukturu. Ulaganja je bilo nedovoljno i uglavnom su odlazila u nerazmenljive sektore što je bio jedan od uzroka strukturnih neravnoteža u Srbiji - rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež na završnoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o ulaganjima.

Prema njegovim rečima, uporedo sa privlačenjem stranih investitora, koji donose i kapital i nove tehnologije i savremeni menadžment i izvozne kanale, Srbija mora da razvija i domaću privredu, da podiže njen investicioni potencijal.

- Strana ulaganja su ključ za oporavak srpske privrede, ali domaća privreda mora da ih prati. Strani investitori traže i mrežu lokalnih dobavljača koji mogu da se uključe u njihove proizvodne i dobavljačke lance multinacionalnih kompanija.

Brojke

- Od 2006. godine do danas potpisano je ukupno 273 ugovora o dodeli sredstava za direktne investicije
- U tom periodu raskinuto je 58 ugovora a završeno njih 29
- Vrednost raskinutih ugovora predstavlja oko 15% vrednosti ukupno zaključenih ugovora
- Broj radnih mesta predviđenih raskinutim ugovorima predstavlja oko 23% od ukupnog broja novootvorenih radnih mesta koja su bila predviđena zaključenim ugovorima
- Za 273 potpisana ugovora bilo je odobreno nešto manje od 305 mil EUR podsticaja
- Ukupna vrednost investicija prema svim ugovorima je oko 1,5 mlrd EUR, a predviđali su otvaranje 54.767 radnih mesta
- U budžetu Republike Srbije za 2015. godinu za podsticaje ulaganjima opredeljeno je 6,5 milijardi dinara

Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investiicija možete prezeti ovde, dok na ovom linku možete pogledati Nacrt zakona o ulaganjima.

Ivana Bezarević