Izvor: Horizont | Ponedeljak, 11.06.2007.| 15:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Horizont) Dvorski kraljevski kompleks na Dedinju - Žubor vode u Sali šapata

Žubori voda u Sali šapata. Povijen, u fotelji, sedi kralj. Do njega, u uniformi ukrašenoj epoletama i kićankama, sedi poslanik italijanskog dvora. Razgovaraju. Svaku izgovorenu reč će progutati voda. Ništa se neće čuti. Priča će za navek ostati pod zemljom.

Samo nekoliko metara dalje, i dvadesetak godina kasnije, novi maršal Jugoslavije uživa u maloj kino dvorani. Na platnu su Kerk Gebl, Vivijan Li, i vreme koje vihor nosi. Uživa i brine. Sutra mu stiže uvaženi gost, car Etiopije. Car je car, ma kakav bio. A zbog njega će, koliko danas, morati da naredi da se raskrči mala dvorska kapela. Da se iz nje izbace metle, kofe i baštenski alat. Da se uvaženi car, majku mu Božiju, ima gde pomoliti.

Zabranjeni grad

Ovo su samo detalji priča iz dvorskih prostorija na Dedinju, sačuvanih tokom minulih decenija. A ima ih na pretek. Od 1929. godine, kada je kralj Aleksandar Karađorđević završio vladarsko zdanje, pa sve do savremenog doba, dvorski kompleks na Dedinju je bio zabranjeni grad. U njega su ulazili i u njemu boravili, najpre, samo ljudi „plave“ krvi, a zatim i oni drugi, ogrnuti „crvenim“ idejama. Za običan svet, za one koji na Dvoru nisu radili kao kuvari, vozači, baštovani i posluga, Dedinje je bilo i ostalo mesto tajni, nedokučive raskoši, političkih spletki i državničkih intriga.

Srećom, vremena se menjaju, pa su se odškrinule i dvorske kapije. Svakog vikenda, od prvog aprila do kraja oktobra, grupe do 50 turista imaju prilike da prošetaju kraljevskim odajama. Otvaranju nove sezone je prisustvovala i naša novinarska ekipa, a ono što smo zabeležili, verujemo, zadovoljiće ukus i ljubitelja prošlosti, istorije umetnosti, bibliofile, ali i sve druge koji su godinama prolazili pored ograde od kovanog gvožđa, krišom „bacali“ pogled i puštali mašti na volju.

Da biste zakoračili u nekadašnji zabran potrebno je, najpre, da se prijavite Turističko-informativnom centru u Beogradu, najmanje dva dana uoči posete. Posle obavljanja formalnosti na ulazu (provera spiskova i identiteta posetilaca), savremeni dvorjani će vas pozdraviti, a vodič upoznati sa osnovnim pravilima ponašanja. To je potrebno jer se, nekako, podrazumeva, da niste u dvoru rođeni i da vam „kratak kurs lepog vaspitanja“ neće škoditi. Elem, u Kraljevskom kompleksu nije dozvoljeno pušenje, hrana i piće (sem posluženja njegovog visočanstva, prestolonaslednika Aleksandra), nije dozvoljeno odvajanje od grupe, ne smete ništa dirati, morate se prikladno obući. U dvorskim prostorijama se ne mogu koristiti mobilni telefoni, ne možete fotografisati, ne smete nigde sedeti. Uostalom, sve to i piše u programu obilaska, a da ste na važnom mestu potvrđuje i pravopis. Naime, skoro svaka druga reč je ispisana velikim slovom!

Sjaj i raskoš

Od ulazne kapije se pešice ide ka Kraljevom dvoru, a najpre se, s desne strane, vidi Slamnata kuća. Reč je o prvoj podignutoj zgradi koju je kralj Aleksandar povremeno koristio tokom gradnje Dvora. Ime duguje krovnoj pokrivci od slame, a iza nje, preko velikog travnjaka, pogled dopire i do otvorenog bazena. Ispred Kraljevskog dvora ćete saznati da je palata zidana pet godina (od 1924. do 1929. godine), da je građena od belog mermera u srpsko-vizantijskom stilu, i da je kolonadom kamenih stubova povezana sa malom dvorskom kapelom. U blizini su i brojne pergole, paviljon, koncertna i parkovska terasa, sa kojih se pruža predivan pogled na Košutnjak, Topičider i Avalu.

Svojom raskošću ne zaostaje ni unutrašnjost Dvora. Iz ulaznog hola se najpre ulazi u biblioteku, zatim u kraljev kabinet, plavi i zlatni salon, ali će vam pažnju najviše privući prostorije u suterenu – Orijentalni salon, bioskopska i bilijar sala. Ove prostorije nekadašnji suveren je najčešće koristio sa poslovne i poverljive razgovore, a potonji maršal za neka obična, sitna zadovoljstva.

Beli dvor je podignut nekoliko stotina metara dalje, a prvobitna zamisao je bila da bude dom prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića i njegove braće, prinčeva Tomislava i Andreja. Atentat na kralja Aleksandra, 1934. godine u Marseju, poremetio je planove, pa je sve do početka Drugog svetskog rata ovo zdanje bila zvanična rezidencija kneza-namesnika Pavla Karađođevića i njegove porodice. Uspomenu na nekadašnjeg domaćina, inače pasioniranog ljubitelja umetnosti, i danas čuvaju vredne slike Rembranta, Pusena i Brojgela, unikatni nameštaj, izuzetna vajarska dela i brojni detalji za čije će vam razgledanje, verujemo, trebati znatno više vremena od sat i 45 minuta, koliko, inače, traje obilazak kraljevskog kompleksa.

Hrista po čelu

Dvorska kapela je posvećena svetom apostolu Andreju Prvozvanom, krsnoj slavi Karađorđevića, a služila je za verske obrede kraljevske porodice. Posle Drugog svetskog rata nova vladajuća elita nije imala duhovnih potreba, pa je hram služio kao ostava za alat i pribor za čišćenje. Odnos vlasti prema Gospodu se i danas može videti na fresci Isusa Hrista, čije je čelo probušeno puščanim metkom. Tek je poseta cara Etiopije, pravoslavca Haila Selasija, 1953. godine, doprinela da se kapela očisti i ponovo počne koristiti za verske potrebe.

Info

Posetu kraljevskom kompleksu na Dedinju organizuje Turistička organizacija Beograda u dva termina, subotom i nedeljom. Obilazak počinje u 10.30 i 13.30 časova, broj posetilaca ograničen, a ulaznica, ako autobusom dolazite sa Trga Nikole Pašića broj 12, po osobi staje 450 dinara, odnosno 350 dinara, ako pred dvorsku kapiju dolazite svojim prevozom. U oba slučaja se morate prijaviti Turističko-informativnom centru, najmanje dva dana ranije, na broj telefona 011/334-34-60, ili doći lično u Makedonsku ulicu broj 5. Radno vreme Centra je od 9 do 21 sat, subotom od 9 do 17, a nedeljom od 10 do 16 časova. Inače, samo tokom prošle godine dvorove na Dedinju je posetilo više od 40.000 turista.

poziv na pretplatu na časopis

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.