Izvor: eKapija | Ponedeljak, 23.03.2015.| 13:45

Država mora da podrži inovacije - Zašto nema više startapova u Srbiji?

Sa panela
Startapovi i uopšte mlade i male tehnološke kompanije predstavljaju glavni izvor inovacija i novih radnih mesta, pa su stoga i ključni sastojak za kreiranje dobre ekonomske klime i društva okrenutog budućnosti, istakao je Marius Starcke, austrijski startap konsultant, na panelu "Zašto nema više startapova u Srbiji" u organizaciji biznis inkubatora za tehnološko preduzetništvo "ICT Hub"-a, koji je održan u petak (20. marta 2015.godine) u "Parobrodu".

Marius Starcke, osnivač "STARTeurope" i "AustrianStartups", generalni direktor "Pioneers Discover" i projektni menadžer jedne od najvećih evropskih konsalting agencija "Roland Berger Strategy Consultants", dodao je da i država mora da podrži inovacije.

- Prvo i osnovno pravilo je da se mlada firma koja traži investiciju dobro pripremi, odnosno odredi koji su investitori za nju relevantni - da li mreže poslovnih anđela, investicioni fondovi ili državne subvencije – naglasio je Starcke dodajući da novac od investitora najlakše dobijaju kompanije iz domena interneta i informatike, tehnologije zaštite životne sredine i biotehnologije.

- Kada i zatražite sredstva, investitori će razmotriti sledeća pitanja: imate li dobar tim, revolucionarnu tehnologiju, uverljiv poslovni model. Takođe, različiti pravni okviri u pojedinim evropskim oblastima predstavljaju problem. Naime, investitori nisu spremni da istražuju pravne i zakonske pojedinosti svojstvene za neku zemlju, pa najčešće traže od firmi da izaberu pravni okvir koji im je poznat i unutar kog im je poslovanje najjednostavnije – navodi Starcke.

- Jedan od najvećih problema pri pokretanju startapa je kako predstaviti svoju preduzetničku ideju potencijalnom investitoru. Ipak, treba istaći da je i pored toga razvoj infrastrukture u Evropi kada je reč o poslovnim inkubatorima i mrežama takozvanih poslovnih anđela, doprineo tome da se stvori okruženje pogodno za razvoj startapa. Srbija u tom pogledu i dalje nije dovoljno uradila, ali inicijative poput biznis inkubatora "ICT Hub", investicionog fonda "Startlabs", dva projekta SEE ICT-a, Startap Akademije i "Start it"-a, govore u prilog tome da se stvari kreću u dobrom pravcu – objasnio je austrijski konsultant.

Uprkos značajnim razlikama u pogledu koncentracije investicionog kapitala, kako je rekao, finansijska sredstva su danas dostupnija.

- U poslednje vreme je nekoliko evropskih žarišta poput Londona i Berlina postalo značajno na svetskoj startap sceni. U gradovima kao što su Dablin i Beč dolazi do uspona konkurentnih ekosistema koji služe kao magnet za čitav region. Takođe, primećujem da se i države kao što je Srbija okreću izgradnji infrastrukture kada je reč o poslovnim inkubatorima i mrežama takozvanih poslovnih anđela, a kao dobar primer jeste i sam "ICT Hub".

Manje interesovanje za kredite

Vladimir Jovanović, pomoćnik direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR) i rukovodilac Sektora za razvoj privrednih društva i preduzetništva, je istakao da mladi u Srbiji radije žele da imaju siguran posao nego da se upuste u preduzetničke vode.

- Jedno istraživanje među srednjoškolcima na jugu Srbije pokazalo je da čak 99% njih ne želi da bude preduzetnik. Da interesovanje za preduzetništvo opada, pokazuju i podaci našeg Fonda za razvoj o broju zahteva za startap linije kredita sa kamtama od 2-3%. Tako je 2010. godine odobreno više od 1000 zahteva, sledeće godine je opalo na trećinu, dok od 2012. godine beleži drastičan pad na 39 zahteva, pa 2013. godine 31, da bi prošle godine bilo odobren tek 21 kredit za mala i srednja preduzeća – istakao je u razgovoru za "eKapiju" Jovanović i dodao da je jedan od osnovnih problema pristup kapitalu.

On je najavio da će Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća za period od 2015. do 2020. godine, koja treba da bude usvojena oko ove nedelje, doprineti razvoju preduzetništva kod nas.

Da je potrebna šira lepeza finansijske pomoći mladim preduzetnicima saglasan je i Aleksandar Đurainović iz USAID-a.

- Prostora za rad i podršku države uvek ima, ali odgovornost je i na onima koji pokreću sopstvene biznise da prikupe sve relevantne informacije. Tržištu su potrebni drugačiji proizvodi, te je u tom smislu neophodna reforma legislative da bi se finansijska sredstva učinila dostupnijim – naveo je Đurainović

Šta misle preduzetnici?

Vladimir Prelovac, osnivač i vlasnik kompanije "Devana Technologies", je istakao da ništa fundamentalno ne sprečava mlade ljude da krenu u preduzetništvo.

- Mi smo imali probleme kao i svi prilikom zapošljavanja novih radnika, biroktratije, političke nestabilnosti koja otežava planiranje poslovanja, ali ono što je najbitnije je motivacija. Dva glavna problema u Srbiji su sistem edukacije i nepostojanje startap kulture. Preduzetništvo se ne može naučiti, ono dolazi iz strasti mladih ljudi ka nekoj oblasti i zato ih treba motivisati na preduzetništvo - istakao je Prelovac dodajući da zato kompanija "Devana Technologies" deo profita ulaže u razvoj preduzetništva mladih kroz Udruženje "Živojin Mišić".

Rade Joksimović, osnivač i direktor startap kompanije "Loyalis Technologies" koji je sa 19 godina pokrenuo samostalni biznis kada nije ni znao šta znači reč startap, saglasan je sa Prelovcem da nema prepreka za one koji su motivisani da rade.

- Najveće prepreke su znanje i želja za preduzetništvom. Ipak, moram da istaknem da to pre svega važi za IT preduzetnike koji se bave softverom. Iz iskustva mojih kolega koji se bave hardverom znam da nailaze na mnogobrojne prepreke kao što su problemi birokratije, carinjenja, izvoza proizvoda, kao i povraćaj robe - istakao je Joksimović.

Panelisti su se se saglasili da je razvoj preduzetništva u ICT industriji u Srbiji, kao i svim drugim granama, usporava nedostatak kapitala, komplikovana birokratija, neusklađenost sa međunarodnim standardima, ali i nedostatak kvalifikovanih kadrova i znanja o inovacijama. Sa druge strane, u samoj ICT industriji leži i izuzetan razvojni potencijal u prilog čemu govore i činjenica da je izvoz softvera iz Srbije je porastao za čak 30% u 2014. godini.

I.M.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.