Izvor: eKapija | Utorak, 10.02.2015.| 10:37

"Earth&Crafts" oživljava tradicionalnu vojvođansku arhitekturu - Kuće od blata ponovo osvajaju sever Srbije

Renovirana farma u Francuskoj
Kuće od blata, gline, čerpića, slame i trske – prve asocijacije na ove pojmove nas vraćaju u neka davna vremena, kada su se u građevinarstvu koristili samo prirodni materijali koje su naši preci imali na raspolaganju i kada se nije živelo ni izbliza udobno kao danas. Međutim, sa širenjem zelenih ideja, danas smo svedoci da se, u više ili manje razvijenim zemljama sveta, upotreba zemlje za građenje kuća vraća na mala vrata. Da su principi zemljane arhitekture stigli i u Srbiju, potvrđuje primer arhitektice Dragane Kojičić, osnivačice Centra za zemljanu arhitekturu u Mošorinu i građevinske radnje "Earth&Crafts", koja se trudi da obnovi tradicionalni vojvođanski tip građenja kuća. U razgovoru za "eKapiju", ona je otkrila vrline i mane ovakvog tipa gradnje, kao i planove u vezi sa širenjem ove nove-stare ideje na našim prostorima.

Prednosti i mane

Dakle, zbog čega bi neko u XXI veku trebalo da se opredeli da živi u kući od blata i gline? Naša sagovornica ističe da su zemljane kuće građene skoro u potpunosti od prirodnih materijala i zbog toga imaju epitet ekoloških, kao i reputaciju da su dobre po zdravlje svojih stanovnika. Kaže se i da ove kuće "dišu", jer zemlja upija višak vlage, a po potrebi ga ispušta. One su otporne na požare i poseduju visok akustični komfor, a najbolje od svega je što se u izgradnji upotrebljavaju reciklirani ili materijali sa terena na kojem gradite, pa se u svrhe građenja mogu koristiti (i koristili su se kroz istoriju) seckana slama, pesak, dlaka životinja, konoplja, kazein, brašno, laneno ulje, pčelinji vosak, alge, dok se danas više koriste kreč, cement i drugi materijali. Međutim, koliko su otporne na vatru, toliko loše reaguju na vodu, pa se posebna pažnja posvećuje hidroizolaciji kuće.

Građenje ovakvog tipa kuće može da bude i ekonomično, ali to zavisi od namera budućeg vlasnika. Poručena kuća od zemlje košta gotovo jednako kao i obična savremena kuća.

Dragana Kojičić

- Ako se odlučite za gradnju u sopstvenoj režiji, ako koristite zemlju sa terena na kome gradite, ako reciklirate dosta materijala, gradnja zemljom može da bude mnogo jeftina - kaže Dragana Kojičić.

- Međutim, ako pravimo drvenu strukturu, drvene prozore, trščane krovove, južne staklenike, ugrađujemo solarne panele, pumpe i ostalo, ove kuće mogu da budu i mnogo skuplje nego standardna gradnja - dodaje ona.

Ipak, ukoliko gledamo dugoročnije, ova arhitektica tvrdi da se kuće od blata i gline itekako isplate u pogledu troška za grejanje i hlađenje - kuća akumulira toplotu i postepeno je otpušta, tako da je u njoj zimi toplije, a leti svežije.

Prema rečima naše sagovornice, ovakve kuće ne podnose dobro zemljotrese, pa je umesto tehnike naboja potrebno koristiti drvenu strukturu sa ispunom od zemlje u trusnim područjima. Kada se jednom sagradi, kući je potrebno godina do dve da se potpuno osuši, nakon čega treba redovno da se održava - zemljane kuće po Vojvodini su se nekada krečile jednom godišnje. Uz redovnu brigu, ova građevine mogu da "žive" decenijama, pa i vekovima.

Šta se sve može napraviti od zemlje

U malom bačkom selu Mošorinu, jedna stara oronula kuća imala je dovoljno sreće da dopadne u ruke ovoj arhitektici, pa je od tog trenutka postala Centar za zemljanu arhitekturu koji još uvek nije proradio punom parom. Centar bi trebalo da jednog dana postane mesto okupljanja ljudi zainteresovanih za očuvanje i unapređenje graditeljskih zanata, naročito onih u kojima se za građenje koristi zemlja, gde bi svi zainteresovani mogli da se upoznaju, obuče za rad i eventualno sebi obezbede posao nakon obuke. Glavni problem su, po običaju, finansije. Dragana pokušava da uspostavi finansijsku održivost centra kroz projektno finansiranje, ali, kako kaže, novac koji tim putem dobija jedva da je dovoljan da pokrije troškove održavanja radionica.

Međutim, na ovom mestu su se već sastajali volonteri iz inostranstva, majstori i arhitekte, srećući se na radionicama građenja zemljom i ulažući zajednički napor da obnove staru kuću od zemlje. Tako je budući Centar dobio veliku zemljanu peć, a u planu je i pravljenje podnog grejanja koje je povezano sa peći.

- Grejanje je ugrađeno u moderan zemljani pod, koji bi trebalo da bude premazan pčelinjim voskom i lanenim uljem i da ima jedan sasvim drugačiji izgled od onog na koga smo navikli u našim starim kućama - kaže Dragana Kojičić

Od zemlje mogu da se naprave i kamini, šporeti, pa i niše, police za knjige i klupe. Primer iz Švajcarske svedoči da od zemlje mogu biti izgrađene čak i fabričke hale u kojima se odvija proizvodnja.

Pored Centra za zemljanu arhitekturu, ova Novosađanka je pre četiri meseca pokrenula i građevinsku radnju "Earth&Crafts" i pozvala majstore, volontere i inženjere da se pridruže.

- Moram da priznam da se javilo najviše kolega-arhitekata, kao i nekoliko volontera. Ipak, mogu da kažem da sam, konačno, pronašla izuzetan tim saradnika na budućim projektima u vidu 7 izuzetnih žena, a mislim da smo upravo našli i jednu ekipu majstora, te jedva čekamo proleće da vidimo kako će ta saradnja funkcionisati u praksi - kaže Kojičić.

U čekanju da sezona građenja kuća do zemlje počne, poziv za volontere je i dalje otvoren.

(Kamin od zemlje, Španija)

Zemljana arhitektura u zemljama sveta

"Leonardo PIRATE" je edukativni evropski projekat kojem je glavna svrha da obuči zainteresovane o građenju zemljom i on okuplja 18 partnerskih firmi koje se bave ovakvom gradnjom iz 7 evropskih zemalja - Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Portugalije, Španije, Češke, Slovačke, a zahvaljujući Dragani Kojičić i "Kući čuvarkući", firmi za koju je prethodno radila, na listi ovih zemalja našla se i Srbija.


Koliko su firme iz pomenute mreže, ali i one koje nisu deo projekta, odmakle u osavremenjivanju ovog tradicionalnog tipa gradnje, svedoče primeri nemačkih kompanija koje su napredovale u standardizaciji građevinskih materijala od zemlje, dok austrijska "Lehm ton erde" pravi čitave mobilne zidove od naboja. U Sjedinjenim američkim državama, Australiji i Novom Zelandu zemlja se meša sa cementom, dok je u Španiji izgrađen čak i bazen od naboja.

Nevena Cukućan

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.