Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Od najavljenih 317 nije otvorena nijedna mala hidroelektrana Srbiji - Lokalne uprave licitiraju oko otkupa zemljišta

Izvor: Novosti Četvrtak, 22.01.2015. 09:09
Komentari
Podeli
(Foto: shuttestock.com)
Nijedna od malih hidroelektrana nije nikla na vodama Srbije u poslednje dve godine, a trebalo je - 317! Otvorena prodaja dozvola, traženje mita po opštinama, vrtoglave cene za rešavanje imovine nad nekoliko metara puta, ali i nepostojanje bilo kakvog regulatornog plana države, postavili su nepremostivu branu za korišćenje energije vode u našoj zemlji.

Ministarstvo energetike, na čelu sa tadašnjom ministarkom Zoranom Mihajlović, raspisalo je 2013. godine pompezan konkurs za izgradnju 317 novih hidroelektrana u Srbiji. Država se tada "pohvalila" sa čak 1.380 ponuda investitora, a Mihajlovićeva je kao rok za izgradnju većine elektrana postavila 2015. godinu. Javni poziv, međutim, ostao je samo - mrtvo slovo na papiru.

- Prema našim podacima, do polovine prošle godine, nijedna mala hidroelektrana nije puštena u rad - objašnjava Vera Ražnatović iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.
- Na konkurs iz 2013. godine su se odazvala 174 investitora, ali je svaki od njih bilo zainteresovan za više lokacija, pa je broj ponuda bio nekoliko puta veći od ponuđenih mesta. Sa njima su potpisani trostruki memorandumi o saradnji, koji su podrazumevali rok od šest meseci za prikupljanje papira za energetsku dozvolu. Njih oko 20 je podnelo zahtev za dozvolu, a nakon još jednog produženja od šest meseci, javilo se na kraju oko 40 investitora. Ipak, gradnja nije počela.

Na konkursu koje je Ministarstvo raspisalo investitori su najviše bili zainteresovani za hidroelektrane u Arilju, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Ivanjici. Upravo u ovim opštinama, voda je izgleda "isprala" tadašnji stav Ministarstva da će "morati da se prekine sa razgovorima u četiri oka". Iako je napravljen javni poziv, ništa drugo nije rađeno po zakonu.

- Na dve lokacije je urađen urbanistički projekat, a nekoliko investitora je pred dozvolom za gradnju - kaže Zoran Radojević, urbanista iz Arilja.
- Ipak, kako smo saznali, niko od njih nije raspoložen da i gradi već će dozvolu - da prodaju drugome. Po zakonu imaju pravo na to. A realno je da te firme neće ni moći da izgrade elektranu. Jer, jedna od njih ima na računu, po podacima Agencije za privredne registre, 15.000 dinara, a treba da pravi elektranu od jednog megavata, za koju je potrebno oko milion evra!

Ni država ne olakšava izgradnju jer dopušta da lokalne samouprave licitiraju sa vlasnicima parcela za svaki metar puta.

- Imamo velikih problema jer imovinski odnosi najviše koče izgradnju - kaže Radomir Filipović, predsednik opštine Bajina Bašta.
- Na svakoj parceli nalazimo 10 do 20 vlasnika. Kupimo zemlju od njih deset, a onda ostalih deset vidi da može da dobije više novca. Neki samo da kroz njihovo polje prođe kanal od 20 metara dužine traže 10.000 EUR! Država mora da napravi red, da uvede propisanu nadoknadu za ovu imovinu. Dosta elektrana je i na teritoriji nacionalnog parka.

Mada je država pozvala investitore da ulažu na više od 300 lokacija, ona je mesta za hidroelektranu odredila prema podacima starim 28 godina!

- Nemamo detaljan plan regulacije terena, a podaci o tome gde treba da se gradi elektrana na vodi uzimaju se iz Katastra iz 1987. godine - kaže urbanista Miloš Jelisavčić, član radne grupe za izgradnju malih hidroelektrana.

Investitori, tako, pošalju ponudu da grade na nekom mestu, a kada sami izmere instalisanu snagu, vide da tu može da se dobije duplo manje struje i onda odustanu.

Prvi kilovati do kraja godine

Kako su za "eKapiju" rekli u Ministarstvu energetike, u novembru prošle godine, prva od minihidroelektrana za koje su investitori dobili lokacije u prvom javnom pozivu države, počeće da radi do kraja 2015. godine.

- Nekoliko lokacija je u završnoj fazi ishodovanja dozvola i očekuje se početak radova sa novom građevinskom sezonom, a do kraja 2015. realno je očekivati da poteku i prvi kilovat-sati iz ovih elektrana - rekli su u Ministarstvu energetike.

Obaveza prema EU

Hidroenergija je bitna za Srbiju i zbog iskorišćenja obnovljivih izvora snabdevanja. Naime, prema energetskom sporazumu, koji je Srbija potpisala sa evropskom zajednicom, do 2020. godine, iz "zelene energije" moramo da proizvedemo čak 27% od ukupne proizvodnje struje. Poražavajući su podaci da je Srbija poslednjih godina od neophodnih 1.092 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora podigla postrojenja od svega 89 megavata.

Mali vodotokovi za hidroelektrane, ukoliko bi se iskoristili, Srbiji bi mogli da donesu struje za 10.000 gigavat-sati godišnje. To je oko 4,7%o ukupne proizvodnje električne energije u našoj zemlji.

Plaćaju građani

Obnovljive izvore energije plaćaju i građani u Srbiji. Naime, već godinu dana na računu za struju naplaćuje se posebna naknadu za subvencionisane kilovate iz obnovljivih izvora energije u iznosu od 4,4 pare po kilovat-satu. Ova naknada postoji jer investitori koji ulažu u obnovljivu energiju imaju pravo da prodaju struju EPS po povlašćenim cenama. Upravo tu razliku u ceni plaća svaki potrošač. Iako je iznos sada mali, procenjuje se da će građani, kada udeo zelene energije bude na propisanom novu, plaćati mesečno prosečno 400 dinara za ovu stavku.
Firme:
Skupština opština Bajina Bašta Skupština opština Bajina Bašta
Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije Beograd Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije Beograd
Tagovi:
male hidroelektrane
male hidrocentrale
mini hidroelektrane
minihidroelektane
mini hidrocentrale
minihidrocentrale
javni pozivi države za izgradnju minihidroelektrana
javni pozivi države za izgradnju minihidrocentrala
Radomir Filipović
Miloš Jelisavčić
obnovljivi izvori energije
naknada za subvencionisane kilovate iz obnovljivih izvora energije
EPS
proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije
Komentari
Vaš komentar

Top priče

17.04.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Narodna banka Srbije i Rakuten Viber razgovaraju o mogućnostima saradnje u oblasti instant plaćanja

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković sastala se s predstavnicima kompanije Rakuten Viber (Vajber) radi razmatranja saradnje čiji bi rezultat bilo povezivanje funkcionalnosti ove aplikacije i servisa IPS NBS sistema, na korist svih građana Republike Srbije. Sistem za instant plaćanja (IPS NBS sistem) uveden je 2018. godine, prvi u regionu i među prvima u svetu. - Danas više od četiri miliona korisnika aplikacija mobilnog

18.04.2024.  |  Građevina

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)

18.04.2024.  |  Građevina

17.04.2024.  |  Industrija

Litijum na javnom servisu - Kakva je korist za građane i državu?

17.04.2024.  |  Industrija

18.04.2024.  |  Energija

Bajatović: Gas za privredu od 1. maja jeftiniji 15%

18.04.2024.  |  Energija

16.04.2024.  |  Građevina

Neboder dug 170 km ipak je bio utopija? (VIDEO)

16.04.2024.  |  Građevina

18.04.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

Air Serbia: U Beograd stigao osmi ATR 72-600, uskoro ulazi u saobraćaj

18.04.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

16.04.2024.  |  Vesti

Poljski lanac Žabka dolazi u Srbiju?

16.04.2024.  |  Vesti

eKapija+

Vidi sve

18.04.2024.  |  Građevina

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna (FOTO)

18.04.2024.  |  Građevina

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Culinary Crossroads - Serbia meets Japan

18.04.2024.  |  Turizam, sport, kultura

17.04.2024.  |  Saobraćaj

Milšped Group uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

17.04.2024.  |  Saobraćaj

17.04.2024.  |  Finansije

Snažan rast Milenijum osiguranja

17.04.2024.  |  Finansije

16.04.2024.  |  Energija, Industrija, Saobraćaj

MOL Serbia otvorio novu servisnu stanicu

16.04.2024.  |  Energija, Industrija, Saobraćaj

16.04.2024.  |  Vesti

Jovan Ćirić, Leasing Director Retail MPC Properties - MPC Echo simbolizuje našu želju da se dobre ideje i inovativni poduhvati šire nesmetano i donesu pozitivne promene

16.04.2024.  |  Vesti

16.04.2024.  |  Vesti

Želite da uložite u luksuznu nekretninu? - Vodite računa da ispunjava ove uslove

16.04.2024.  |  Vesti

13.04.2024.  |  Agro

Otvoren treći IQOS butik u Beogradu

13.04.2024.  |  Agro

Izdvajamo još...

StartUp
Biznis inkubator Kruševac nastavlja sa afirmacijom razvoja preduzetništva
Otvoren konkurs za StarTech grantove do 50.000 USD i Program ubrzanog razvoja
Vlada usvojila zaključak za podsticanje rasta bioekonomskog startap ekosistema
Kako prepoznati i prevazići greške koje uništavaju startape
Poslovni saveti
Kako zamoliti menadžera da vam bude mentor?
10 pravila koja svaki zaposleni mora da zna
Da li sa vama manipulišu na poslu? - Ovu su znakovi upozorenja
Zaposleni završe samo polovinu zadataka tokom nedelje - Šta je potrebno za veću produktivnost?
Finansiranje
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Vojvodina podržava mlade poljoprivrednike - Demografska obnova ruralnih područja
Infrastruktura
Spojila se dva bulevara u Nišu - Najavljeno otvaranje jedne trake nove saobraćajnice
Autoput kroz Beograd i zvanično motoput - Maksimalno ograničenje brzine 100 kilometara na sat
U planu produženje piste i uvođenje kargo terminala na aerodromu Morava
Traži se izvođač za gradnju vodovodne mreže u leskovačkim selima Strojkovce i Beli Potok

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.