NIS lider po konsolidovanoj dobiti i poslovnom prihodu - Časopis "Biznis & Finansije" predstavio rang listu preduzeća BIZNIS TOP 2013/2014.

"Naftna industrija Srbije" (NIS) je najuspešnija srpska kompanija po konsolidovanoj dobiti i prihodima na listi BIZNIS TOP 2013/2014, specijalne publikacije časopisa "Biznis & Finansije", posvećene poslovanju preduzeća u Srbiji i ekonomskim tokovima u svetu, Evropi i regionu.

Na listi najuspešnijih preduzeća u prethodnoj godini po konsolidovanoj dobiti i poslovnom prihodu na prvom mestu je "Naftna industrija Srbije". Po konsolidovanoj dobiti iza NIS su EPS, dve kompanije iz telekomunikacionog sektora "Telekom Srbija" i "Telenor", a slede ih JP "Pošta Srbije", "Tarkett", "Delhaize", "Imlek" i "Hemofarm".

Po konsolidovanom poslovnom prihodu, posle NIS, sledi EPS, "Fiat Automobili", "Delhaize Srbija", "Srbijagas", "Tarkett" iz Bačke Palanke, "Idea", "Delta Holding" i "Telenor". Po dobiti, na prvom mestu je NIS, slede "Telekom Srbija" i "Telenor", a zatim "Tarkett" i "Tigar Tyres". Po poslovnom prihodu, iza prvog NIS-a, sledi "Fiat", EPS. "Telekom Srbija" i "EPS Snabdevanje". Liste najuspešnijih preduzeća formiraju se na bazi rezultata iz završnih računa preduzeća na dan 31. decembra 2013. a prema podacima Agencije za privredne registre, dugogodišnjeg partnera časopisa "Biznis & inansije" u praćenju poslovanja srpske privrede.

U anketi magazina "Biznis & Finansije" srpska preduzeća sve češće kao pretnju svom poslovanju navode geopolitičke pretnje koje se odražavaju i na plasman njihove robe u inostranstvu i na poslovanje na domaćem tržištu. Srpski izvoz je uglavnom usmeren na Evropu (oko 63%) koja je u recesiji, a s obzirom da je izvoz skoncentrisan na mali broj preduzeća uglavnom stranih investitora, na njihov izvozni rezultat utiče i globalna tražnja. Najdrastičniji primer ovakve izloženosti srpske privrede rizicima je svojevreme-ni izlazak "US Steel"-a sa srpskog tržišta koga je na mestu izvoznika br 1. zamenio "Fiat", koji je takođe ovog leta imao zastoj u proizvodnji zbog globalne konjukture.

Na drugoj strani, domaći privrednici sve češće ciitiraju izvoz kao jedini spas za svoje kompanije jer su na domaćem tržištu izloženi oštroj konkurenciji evropskih i drugih firmi ili ne mogu da nađu tražnju za svoje proizvode usled snažnog opadanja kupovne moći stanovništva i pada aktivnosti u ključnim granama, kakvo je na primer građevinarstvo. U intervjuima za B&F većina direktora navodi da svoje kupce pored Evrope sve češće traži u Aziji i Africi i da ulaže u poboljšanje kvaliteta svojih proizvoda, standardizaciju i interne uštede.

Poslovanje skoncentrisano na velika domaća privatna preduzeća nosi ekonomski rizik. Manja tražnja na tržištu, fluktuacija kursa i pogoršanje po-slovnog ambijenta će nesumnjivo negativno uticati na poslovanje privrednih subjekata ove godine, i produbiti trendove koji su već bili izraženi u 2013. i prethodnim godinama. To se pre svega odnosi na zavisnost srpske privrede od velikih sistema.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) 743 matična privredna društva konsolidovala su 2.269 zavisnih i pridruženih pravnih lica i zapošljavala trećinu od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Na njih se, u proseku, odnosilo i oko dve petine osnovnih finansijskih pozicija svih privrednih društava.

Najviše zavisnih pravnih lica (70) imala je grupacija "IM Matijević", koja je u prethodnoj godini svoju kontrolu proširila nad još 12 preduzeća. Nasuprot tome, "Delta Holding" je sa 69 zavisnih preduzeća imala jedno manje u odnosu na 2012. godinu, kada je, kao i ranijih godina, dominirala u pogledu broja pravnih subjekata pod njenom kontrolom. Značajno smanjenje je uočljivo i u okviru "MK Group", koja je u prethodnoj godini imala kontrolu nad 31 zavisnim i pet pridruženih pravnih lica, što je u odnosu na 2012. manje za 21 zavisno i sedam pridruženih pravnih lica, a najveći broj njih obuhvaćen je konsolidacijom u okviru celine "MK Holding", koja je osnovana tokom 2013. i u sastavu je imala 20 zavisnih pravnih lica. Visoka koncentracija interesa ispoljena je i u grupi "Verano Motors", sa 25 zavisnih pravnih lica. Neka od velikih preduzeća domaćih kapitalista koja su smatrana "nosiocima razvoja" u ranijem periodu, danas su zbog kreditne opterećenosti, niskog nivoa upravljačkih znanja, slabe organizacije, i rasplinutosti na veći broj sektora, upala u probleme. Prema listi BIZNIS TOP, na listi uspešnih domaćih kompanija vodeone iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Međutim, u javnosti, najviše eksponiranim kompanijama domaćih kapitalista, sa udarima krize uspešno se i dalje nose "MK Group" i "Delta holding". Kao što je bilo očekivano još početkom prošle godine, šabački "Farmakom MB" je usled visoke kreditne izloženosti postao najveća žrtva krize koja je ozvaničena pokretanjem stečaja u septembru ove godine. Da je ipak bilo moguće pametnije proći kroz turbulentne godine pokazuju primeri drugih domaćih si- stema kao što su "IM Matijević" koji je sa prihodom od 23 milijarde i dobitkom od 2,9 milijarde dinara postao jedan od vodećih domaćih poslovnih sistema, dok su tokom proteklih godina pravu poslovnu imperiju izgradili kragujevački "Agromarket" i pančevački "Almex" (dobit od 1,3 odnosno 1,7 milijarde dinara). Trgovinska kompanija "Nelt" je i u 2013. ostvarila nastavila trend rasta realizacije (prihod od 34,5 milijarde), dok se u žestokoj konkurenciji stranih lanaca i dalje odlično snalazi DIS sa prihodom od 25,4 milijarde dinara. Pravu ekspanziju poslovanja u proteklih nekoliko godina beleže novosadski "Promist" i šabačka "Elixir grupa", dok je među top dobitnicima i "Amasis" (deo "Alco grupe") sa krajnjim rezultatom od 1,5 milijarde dinara.