Kad nema bandere, pomažu i solarni paneli - Kako da uz pomoć obnovljivih izvora energije obezbedite komforan boravak u kući?

Kada vas osvoji divna okolina, lepo mesto i odlučite da tu sagradite vaš odmor od svakodnevice, a razočara činjenica da tu struja još nije prošla i ne zna se i kada će, pitate se da li su petrolejka i agregat jedino rešenje.

Pokušali smo da saznamo koliko obnovljivi izvori energije mogu da obezbede komforan boravak i može li kuća biti energetski samoodrživa.

Ugradnja solarnih ploča može biti jedno od rešenja za dobijanje struje. Ugradnja traje nekoliko dana, cena je nešto viša od priključenja na mrežu elektrodistribucije, ali se mora uzeti u obzir da računi za struju neće stizati.

Ipak, kako nam je objasnio diplomirani elektroinženjer i direktor firme "S.O.K." Srđan Dragojlović, najveći problem kod samostalnih (neko ih zove i ostrvskih) sistema je akumulacija energije u slučaju loših kišnih dana i to je ograničavajući faktor.

- Kod ovakvih sistema korisnici se moraju odreći električnih štednjaka i električnih bojlera jer oni "gutaju" energiju. Rešenje koje se nameće je da se električni štednjak zameni gasnim, a električni bojler solarnim – objasnio nam je Dragojlović.

Sistem se ne pravi po kvadraturi objekta već po potrošačima.

- Ako uzmemo da prosečna vikendica ima 5-6 štedljivih sijalica (najbolje LED sijalice), frižider, TV, radio, pumpu za vodu, gasni ili šporet na čvrsta goriva i solarni bojler, za projektovanje, opremu i ugradnju solarnih sistema je potrebno nekoliko hiljada evra. U cenu su uključena 2 fotonaponska panela od 170W, 2 VRLA akumulatora 150Ah/12V (akumulatori su namenjeni za solarne sisteme), kontroler punjenja 20A, invertor 800W/1600W. Sistem može izdržati opterećenje sa 800W, a kratkotrajno i 1.600W (na primer prilikom uključenja pumpi za vodu).

Dragojlović napominje da instalacija traje dan, dva, a kako bi sistem funkcionisao potrebno je na svakih 5 godina izvršiti zamenu akumulatora.

- Ako lokacija dozvoljava preporučio bih i izgradnju hibridnih sistema "sunce plus vetar". Problem je što nemamo podatke o jačini i trajnosti vetra ni na velikim lokacijama, a kamoli na malim mikro lokacijama. Za početak rada vetrogeneratora potrebna je brzina od 10km/h, a za optimalan rad 36-45km/h.

Kuća ipak teško može biti energetski samoodrživa, zaključuje naš sagovornik i napominje da su uslovi ograničeni brojem i vrstom potrošača i nemogućnošću 100% garancije da će svakog dana u godini biti dovoljno električne energije.

Mada, dodaje naš sagovornik, ni elektrodistribucije ne mogu garantovati da će u planinskim mestima u toku zime odmah izaći na teren i rešiti kvarove.

Može kuća, a može i bazen

(auroSTEP plus sistema kod koga nema pregrevanja solarne tečnosti u letnjim mesecima) Inženjer Nebojša Mišić iz firme "Vaillant Srbija" nam kaže da je u vikendicama kao prvo neophodno obezbediti što veću prisutnost ljudi, budući da je svakako neekonomično uložiti u solarni sistem u objektu u kome se na primer boravi desetak dana godišnje.

Uštede su tada vrlo male i naravno da je onda period isplativosti sistema solara i toplotnih pumpi veoma dugačak.

Mišić navodi da je najčešći slučaj korišćenje solarnih sistema za pripremu sanitarne tople vode za domaćinstvo, gde je na primer za jednu četvoročlanu porodicu i više nego dovoljan solarni paket sa bojlerom od 300 litara i dva pločasta kolektora.

- Ovakav sistem može da pokrije i do 60% potreba za toplom vodom godišnje. Interesantno je da ovako zagrejanu sanitarnu vodu možemo koristiti i u mašinama za pranje sudova ili veša i da tako dodatno snižavamo troškove u domaćinstvu. U objektima sa otvorenim spoljašnjim bazenom, ovakav sistem nam praktično pruža besplatno kupanje u toploj bazenskoj vodi celog leta. Naravno, ako je leto veoma oblačno – prinosi su manji, ali manja je i naša želja da se kupamo u bazenu dok je napolju loše vreme.

Veoma je bitno pomenuti problem stagnacije, to jest pregrevanja solarne tečnosti u sistemu ako nemamo potrošnje, naročito u letnjim mesecima.

- Tada može doći do pojava koje smanjuju rok trajanja solarne opreme i zahtevaju češći dolazak majstora na intervencije na našem solarnom sistemu. Tako za ljude koji leti često nisu tu svakako preporučujemo takozvane drainback sisteme, kao što je na primer "Vaillant"-ov sistem auroSTEP plus, kod kojih je ovaj problem rešen. Veliki je broj kupaca u Srbiji koji su se odlučili za drainback sisteme, tako da sada ne moraju da brinu da li će dok su 10 dana na moru u inostranstvu, njihov solarni sistem da prokuva.

Toplotne pumpe za grejanje i hlađenje se takođe ugrađuju na objekte gde se energija obilato troši. One smanjuju potrebne troškove za grejanje više od 5 puta, ali naravno da se taj sistem isplati ranije, što je veća potreba za toplotom objekta zimi, tj. potreba za rashlađivanjem leti.

Marija Kambić

Kompletan Tematski bilten "Obnovljivi izvori energije-šansa ili obaveza" možete pogledati OVDE.

S.O.K. d.o.o. Kraljevo

Vaillant d.o.o. Beograd

obnovljivi izvori energije

OIE

solarne ploče

električna energija

Srđan Dragojlović

solarni bojler

štedljive sijalice

LED sijalice

pumpa za vodu

gasni šporet

šporet na čvrsta goriva

fotonaponski paneli

auroSTEP plus

Nebojša Mišić

Vaillant Srbija

toplotne pumpe za grejanje i hlađenje

Obnovljivi izvori energije

Tematski bilten Obnovljivi izvori energije šansa ili obaveza

Tematski bilten obnovljivi izvori energije

Tematski bilten eKapije

Tematski bilteni eKapije

Tematski bilteni eKapija

Obnovljivi izvori energije šansa ili obaveza