Alternativni respirator stiže i iz Beograda - Uređaj osmislili stručnjaci Mašinskog i Medicinskog fakulteta

Pomoć u borbi protiv korona virusa ovih dana pristiže sa svih strana, a da možemo da se uzdamo u srpsku pamet i u ovoj krizi, pokazali su naši inženjeri i ljekari. Kako bi pomogli obolelima od Covida 19, ali i zdravstvenim ustanovama u Srbiji, Mašinski i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu osmislili su prototip alternativnog respiratora koji bi uskoro mogao da se proizvodi.

Naime, riječ je o respiratoru koji funkcioniše na principu automatizovanog ambulantnog balona, koji se može koristiti i sa ručnim pogonom, što je od velike koristi pri redovnom transportu pacijenata ali i u urgentnim situacijama, kao što je nestanak struje, kaže za eKapiju docent dr Žarko Mišković sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

- Jedan od ključnih razloga zašto je upravo ambulantni balon uzet kao osnova za razvoj novog uređaja je taj, što je takva oprema odavno standardizovana i već decenijama sastavni dio medicinskih kompleta za prvu pomoć. Ambulantni baloni redovno se koriste u hitnoj pomoci, bolnicama, domovima zdravlja, kliničkim centrima i ostalim medicinskim ustanovama - objašnjava Mišković.

Kako kaže, za generisanje pritiska kod najnovijih generacija bolničkih respiratora koriste se turbinski kompresori, dok je njihovo rješenje bazirano na ambu-balonima, sa senzorima koji kontrolišu pritisak, nivo kiseonika u krvi i broj otkucaja, prirodnije ali i značajno dostupnije.

- Ne treba gubiti iz vida da se i ljudska pluća u krajnjoj liniji mogu aproksimirati balonom elastičnih zidova. Uređaj je tako koncipiran da je u potpunosti prilagodljiv različitim dimenzijama i tipovima ambulantnih balona, namijenjenih različitim kategorijama pacijenata, kao što su odrasli, djeca, stari, mladi. Takođe, moguće ga je koristiti i kod nesvjesnih i svjesnih pacijenata, koji sami pokušavaju da dišu – govori on.

Na pitanje kada će respirator biti završen i spreman za upotrebu, Mišković je izrazio nadu da će biti vrlo brzo.

- Treba uzeti u obzir da je razvoj proizvoda, o čemu podučavamo i naše studente, jako kompleksna aktivnost koja zahteva vreme, trud i resurse, koji u vrijeme vanrednog stanja nisu uvijek na raspolaganju. Za sada ima mnogo zainteresovanih za njegovu proizvodnju, i oni u ovom trenutku pažljivo procjenjuju njegovu isplativost, dostupnost potrebnih komponenti i mogućnosti za optimizaciju proizvodnog procesa. Takođe, ne treba zanemariti ni tendenciju države da podrži razvoj sličnih uređaja sopstvenim znanjima i resursima – kaže docent Mašinskog fakulteta.

Kako navodi, u međuvremenu, prototip će i dalje usavršavati u skladu sa zahtjevima medicinskog osoblja.

- Posle toga, uređaj je potrebno verifikovati prema zahtevima odgovarajućih direktiva, a naposletku i klinički ispitati - napominje Mišković.

Inače, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu trenutno ima preko dvadeset studijskih modula, koji pokrivaju skoro sve oblasti mašinskog inženjerstva, čak i one jako specifične, poput brodogradnje ili željezničkog mašinstva.

Kako kaže Mišković, sa ovih modula nastavnici i istraživači redovno apliciraju i učestvuju u realizaciji najraznovrsnih nacionalnih i međunarodnih projekata.

- Trudimo se da i kod naših studenata podstičemo kreativno inženjersko razmišljanje, pa i oni, uz pomoć i iskustva nastavnika, uspješno realizuju sopstvene projekte. Primjeri su projekat studentske formule "Drumska strijela" Confluence tima koji je sa svojim modelima plovila pobeđivao čak i na prestižnim međunarodnim takmičenjima. A tu je i jedan studentski tim koji upravo razvija originalni model letjelice - otkriva za naš portal Mišković.