Izvor: eKapija | Petak, 13.11.2020.| 10:56
Izdvojite članak Odštampajte vest

PKS: Kroz nebankarske institucije obezbediti izvore finansiranja za efikasnije poslovanje male privrede

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Romolo Tavani/shutterstock)
Srbija, za razliku od većine evropskih zemalja i dalje se isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor finansiranja privrede. Mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) i veliki broj preduzetnika, čine većinu privrednih subjekata u privredi i široko su raznolika. Osim veličine, razlikuju se po starosti, fazi poslovnog razvoja, vrsti aktivnosti, obimu, dosegu, industrijskom sektoru itd. Ova raznolikost utiče i na različite finansijske potrebe MMSP - vrste finansiranja, iznose, trajanje, bezbednosne zahteve, režime otplate, navodi Privredna komora Srbije.

Nekada je sve ove potrebe moguće zadovoljiti samo odgovarajućom kombinacijom instrumenata finansiranja, objašnjava Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije.

- Raznovrsnost ponude finansijskih instrumenata i izvora finansiranja mora da bude u vrhu prioriteta sa ciljem da se unapredi privredni ambijent, a posebno je važna u slučajevima kada centralno finansiranje privrede dolazi iz banaka. To se možda i najbolje vidi u raskoraku u mogućnosti finansiranja onih koji su završili sa početnom fazom poslovanja i imaju potrebu za finansiranjem naredne faze, fazu daljeg rasta, kao i mikro i malim i preduzećima - dodala je ona.

U strukturi finansijskog sektora Srbije, banke čine preko 92%, dok je u Evropi, prema podacima Evropske komisije, učešće banaka u finansijskom sektoru 70%.

- Posebnu pažnju treba posvetiti mogućnostima finansiranja uz uvažavanje specifičnih potreba različitih industrija, kao i značajnu razliku u finansiranju inovativnih i tehnološki naprednih MMSP, od onih koji su u tradicionalnim industrijama. Preporuka je svakako da se razmotri uvođenje fleksibilnijeg normativnog okvira i mogućnosti za poslovanje nebankarskih institucija - navodi predstavnica PKS.

PKS je organizovala nekoliko stručnih skupova, a poslednji je održan 29. oktobra na kome su predstavnici mikrofinansijskih i nebankarskih institucija iz regiona, predstavili različite modele i uspešne primere finansiranja privrede, van bankarskog sistema.

- Tako smo na Grčkom primeru saznali da je, posle više godina zagovaranja za diversifikaciju izvora finansiranja, usvojen dobar Zakon o mikrofinansiranju, koji je uvažio kvalitetne primere iz prakse, a sam propis je jednostavan za implementaciju. Jedna od glavnih karakteristika je to što "Code of Good Conduct for Microcredit Provision" (Kodeks) čini veliki deo zakona. Kodeks je razvijen u EU na osnovu najboljih praksi pa je postao prepoznatljiva oznaka kvaliteta mikrofinasiranja u korist kupaca, investitora, donatora - rekla je Dunđerović.

Zanimljivo je, po njenim rečima, ukazati na mogućnosti mikrofinansiranja i u okviru mera podrške privredi i izazova prouzrokovanih pandemijom Kovid 19. Prema podacima Mikrofinansijske asocijacije Albanije, mikrofinansiranje vrlo je aktivno tokom trajanja krize, kada je bilo gotovo duplo više klijenata nego što je prošlo kroz bankarski sistem, a obezbeđeno je čak 40.000 zajmova.

Procena je da bi se relaksiranjem finansijskog sistema otvorilo tržište i za socijalne investitore i da bi u Srbiju ušlo između 40 - 60 miliona evra direktnih investicija. Važan doprinos je i saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama i kreiranje odgovarajućih garantnih šema za povoljno kreditiranje privrede, posebno malog biznisa.

Privrednici navode da su glavne prepreke za dobijanje kredita komplikovane administrativne procedure i prijave za finansiranje, visoke kamatne stope neprilagođene realnim mogućnostima i potrebama, neprikladni i kratki rokovi otplate, neusklađenost između realne potražnje i dostupne ponude na tržištu, ograničen broj alternativnih opcija finansiranja, skupe bankarske garancije – visoke kamate, kratki rokovi otplate, instrumenti obezbeđenja, visina kredita…

Sektor MMSPP čini preko 96% svih aktivnih privrednih subjekata u Srbiji, odnosno 371.502 registrovanih privrednih subjekata, od čega 94% čine mikro, mala preduzeća i preduzetnici. U sektoru je angažovano oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, ostvaruje isto toliko ukupnog prometa u privredi i doprinosi sa 57,4% bruto dodate vrednosti nefinansijskog sektora.

- Ono što je karakteristično jeste da privrednu strukturu Srbije čini veoma mali broj velikih kompanija i skoro nimalo srednjih, dok sa druge strane postoje mnogobrojna mala i mikro preduzeća koja na prvi pogled nisu u stanju da pređu u redove firmi srednje veličine. Banke ne odgovaraju na tražnju za "malim" kreditima. Procena rizika ulaganja u sektor mikro, malih preduzeća kod banaka je previsok, visoki su troškovi administracije u odnosu na niske iznose kredita, a svega nekolicina banaka u svom finansijskom portfoliju realizuje program namenjen preduzećima sa poslovnom istorijom ne većom od 24 meseca - dodala je Dunđerović.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE