Izvor: eKapija | Subota, 03.03.2018.| 10:06

Budi se srpsko tržište kapitala - Prvi IPO sve bliži, uskoro i crowdfunding plaftorma za startape i male kompanije

(Foto: rangizzz/shutterstock.com)
Na Beogradskoj berzi konačno bi, nakon gotovo osam decenija, trebalo da bude realizovana prva inicijalna javna ponuda akcija (IPO) kada kompanija Fintel Energia, ćerka-firma italijanske Fintel Energia S.p.A, izađe na tržište kapitala u Beogradu.

Kako je nedavno rekao Tiziano Giovannetti, izvršni direktor kompanije Fintel Energia Spa, ova se kompanija sprema za izlazak na Beogradsku berzu u naredna dva meseca.

Ako je suditi po ranijim najavama, očekuje se da Fintel Energia prikupi oko 15 mil EUR koja namerava da investira u drugu fazu vetroparka Košava, kapaciteta 117 MW, kao i za druge projekte.

Ovaj događaj sa nestrpljenjem se iščekuje na domaćem tržištu kapitala, čiji se učesnici nadaju da bi prvi IPO mogao da bude tek prethodnica mnogih koji će uslediti.

- Činjenica da će jedna srpska kompanija po prvi put u praksi sprovesti ono što studenti ekonomije uče na uvodnim predavanjima, a to je da postoje izvori finansiranja koji čak mogu biti povoljniji i od kredita će, nadamo se, mnogo više doprineti afirmaciji tržišta kapitala i njegovom pozicioniranju u domaćoj privredi - kaže za portal eKapija direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

On naglašava da je "veoma važno da prva kompanija prokrči put inicijalne javne ponude u Srbiji, nakon čega će i domaći investitori i druge domaće kompanije i praktično iskusiti šta je ono što tržište kapitala nudi, a to je, na koncu, potencijal za uvećanje kapitala i raspoloživih sredstava i za kompanije i za investitore".

Prema procenama Beogradske berze, postoje investicioni potencijali koji mogu da apsorbuju i značajno veće potrebe za kapitalom, a velikom broju privatnih kompanija neophodan je dodatni kapital za proširivanje poslovanja.

- Listiranje na Berzi možda jeste nešto komplikovaniji put, ali sigurno višestruko koristan, posebno sa aspekta razvoja domaće privrede, štednje stanovništva, preduzetničkog načina razmišljanja i pozitivnih performansi većine makroekonomskih pokazatelja - objašnjava Krneta.

Siniša Krneta (Foto: Youtube)
Izlazak nove hartije od vrednosti na Beogradsku berzu trebalo bi da doprinese i vidljivosti srpskog tržišta kapitala u regionalnim, ali i u globalnim finansijskim tokovima.

- Sama inicijalna javna ponuda sigurno će dovesti do povećanog prometa na Berzi, pre svega novolistiranim akcijama, ali potom, nadamo se, i drugim kvalitetnim tržišnim materijalima - kaže Krneta i dodaje da je "dosad više puta dokazano da one zemlje koje imaju nedovoljno razvijeno tržište kapitala, a posebno tržište akcija, plaćaju visoku cenu izraženu višegodišnjim ispodprosečnim stopama rasta nacionalne ekonomije".

Zbog toga je Beogradska berza, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), počela projekat Serbia IPO Go, koji je usmeren na promociju i pomoć u realizaciji IPO-a u sektoru privatnih kompanija.

- Cilj projekta Serbia IPO Go jeste da domaće kompanije, za koje postoji procena da imaju najveći potencijal, osposobi i motiviše da prikupe kapital putem izdavanja akcija inicijalnom javnom ponudom i sukcesivnim izlaskom na Berzu - navodi Krneta.

Krneta dodaje i da je u drugim tranzicionim ekonomijama put privatnim kompanijama na Berzu najčešće krčila država, privatizacijom javnih preduzeća kroz IPO, i objašnjava da "u razgovorima sa kompanijama koje smo obavili, čak i oni koji bi bili spremni da izađu na tržište, ne žele da budu prvi".

Hrvatska je, sa druge strane, nedavno obeležila deset godina od uvrštenja deonica Hrvatskog telekoma na Zagrebačku burzu. U tom, najvećem IPO-u u regionu tada, učestvovalo je više od 356 hiljada građana.

Ipak, kažu u Zagrebačkoj burzi za eKapiju, i hrvatsko tržište kapitala je dugi niz godina u iščekivanju najavljivanih privatizacionih procesa.

- Štednja građana godinama je u uzlaznom trendu, kapitala ima, ali nedostaje neka nova "velika" deonica koja bi mogla da poveća atraktivnost tržišta u celini - navode i podsećaju da su poslednji IPO-i bili sprovedeni još 2015. godine.

Crowdfunding plaftorma po estonskom modelu


Pored plana da privuče velike kompanije da svoje akcije ponude investitorima, Beogradska berza uskoro bi trebalo da domaćem tržištu ponudi i "crowdfunding" platformu koja će predstavljati berzu za finansiranje startapova i mikro, malih i srednjih preduzeća.

(Foto: kozirsky/shutterstock.com)
Partner Berze na ovom projektu biće jedna od vodećih platformi te vrste u svetu - estonski Funderbeam, nedavno proglašen i za najbolju Fintech kompaniju u Evropi u 2017. godini.

Za razliku od IPO-a, ova platforma prvenstveno je namenjena startapima i biznisima koji teže dolaze do kapitala i ostaju bez mogućnosti da se finansiraju putem poznatijih oblika finansiranja.

Kako kaže Siniše Krneta za eKapiju, minimalni kapital za listiranje kompanija na Berzi je milion evra, uz poštovanje svih zahteva izveštavanja i korporativnog upravljanja, što je često visok zahtev i za srednje kompanije.

- Upravo zbog toga, uz primenu inovativnih tehnoloških rešenja, ova platforma manjim kompanijama i kvalitetnim poslovnim projektima nudi mogućnost finansiranja od strane profesionalnih i iskusnih investitora, čime se, pored novca, omogućava i dobijanje saveta i prenošenje znanja iskusnih poslovnih ljudi mladim preduzetnicima - objašnjava on.

U pozitivna iskustva ovakve saradnje uverili su se na Zagrebačkoj burzi (ZSE), koja je sa estonskim partnerom krajem 2016. osnovala Funderbeam South-East Europe, u kom ima i petinu vlasništva.

Kako za eKapiju kažu u ZSE, samo tokom deset meseci 2017. putem Funderbeam SEE platforme je za četiri hrvatske startup i SME kompanije prikupljeno više od 2 mil EUR kapitala od investitora sa svih strana sveta.

- Hrvatsko tržište takvim je modelom finansiranja dobilo novu klasu imovine - ulaganje u startapove, a odlični rezultati u prvoj godini rada Funderbeam SEE-a pokazuju da naše tržište ima značajni potencijal razvoja startapova uz adekvatnu finansijsku podršku investitora - navode iz Zagrebačke burze.

Iako se radi o rizičnom obliku ulaganja, dodaju, Funderbeam SEE ima najveći mogući stepen zaštite investitora, kao i obavezu izveštavanja od strane kompanija nakon prikupljanja sredstava.

Na prošlogodišnjoj konferenciji Beogradske berze jedan od čelnih ljudi Funderbeama Urmas Peiker rekao je da uspostavljanje ovakvog sistema često traži i prilagođavanja propisa koji važe u pojedinim državama.

- Rad Funderbeam SEE platforme temeljili smo na činjenici da ovakav oblik finansiranja ne potpada pod postojeću regulativu, za šta nam je bilo nužno stručno mišljenje regulatora, koje imamo - kažu u ZSE.

Kada je realizacija projekata koji imaju za cilj da olakšaju finansiranje za mala i srednja preduzeća u Srbiji u pitanju, na Beogradskoj berzi kažu da ključni podsticaji moraju doći sa regulatorne i poreske strane.

- Uz veliku zahvalnost, pre svega Narodnoj banci Srbije, zadovoljstvo mi je da istaknem da je određen set pitanja koji se odnose na plasmane sredstava kao i tretmane novčanih računa već rešen, ali ostalo je još dosta izazova u domenu registracionih procedura i poreske administracije koje je neophodno rešiti - kaže Siniša Krneta.

M.V.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.