Izvor: eKapija | Sreda, 30.08.2017.| 15:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Crowdfunding ostaje neiskorišćena šansa domaće privrede - Izgubljena bitka za inovativne biznise?

(Foto: love work 51/shutterstock.com)
Beogradski Mikser je sredinom jula pokrenuo kampanju za prikupljanje novca potrebnog za završetak radova na rekonstrukciji napuštene fabrike u Sarajevu u kojoj će 8. septembra biti otvoren Mikser House i u tom gradu. Veći deo novca već je prikupljen, dok je za preostalih 75.000 EUR Mikser sredstva tražio kroz međunarodnu crowdfunding kampanju na sajtu Indiegogo.

Kako za eKapiju kaže Maja Lalić, kreativna direktorka Miksera, na crowdfunding kampanju inspirisala ih je publika Miksera, kao i brojni pojedinci i organizacije koji su tokom pet godina rada kulturnog centra Mikser House u Beogradu "nesebično nudili svoju pomoć i podršku".

- Istražili smo slične inicijative i zaključili da, u nedostatku kulturnih politika i sistemske podrške nezavisnim projektima kulture i kreativnog preduzetništva, crowdsourcing predstavlja budućnost nezavisne scene i može postati osnova solidarnijeg, ali i samostalnijeg društva u odnosu na državu - dodaje ona.

Na sličan zaključak upućuje i analiza o crowdfundingu koju je nedavno prezentovalo preduzeće Brodoto. U njoj se, između ostalog, navodi da "iako crowdfunding trenutno ima komplementarnu ulogu tradicionalnim izvorima finansiranja, u budućnosti bi mogao da ih ugrozi na sličan način na koji su društveni mediji ugrozili tradicionalne".

A šta je zapravo crowdfunding?

Ovaj termin označava grupno finansiranje kod koga se od većeg broja pojedinaca traži novčana podrška za neki projekat. Zauzvrat, ukoliko nije reč o donaciji, oni koji daju podršku (backeri) dobijaju udeo u vlasništvu nad projektom, nagradu za svoju podršku (često sam proizvod koji "kofinansiraju") ili, pak, povraćaj pozajmice koju su dali. Istovremeno, preuzimaju na sebe i rizik da proizvod ili usluga neće biti isporučeni.

Svetska banka je 2015. procenila da će do 2020. crowdfunding tržište vredeti 96 mlrd USD i nadmašiti količinu sredstava koju ulažu anđeli investitori (angel investors) i rizični kapital (venture capital). U SAD, primera radi, više od petine Amerikanaca već je učestvovalo u crowdfunding kampanjama, dok je 3% pokrenulo i svoj projekat.

Prilike u Srbiji daleko su od onih "preko bare". Do sada je, navode analitičari Brodoto-a, u našoj zemlji pokrenuto svega 570 kampanja i uplaćeno oko 650.000 USD, dok je procenat onih koji su podržali neke od kampanja u 2016. bio zanemarivih 0,03% stanovništva.

Takođe, vredi napomenuti i da je trećina projekata iz oblasti umetnosti, a da najviše uspeha ima filmska industrija. Tako je na ovaj način finansiran i završetak filma o Vladi Divljanu. I uglavnom, radi se o donacijama.

Izgubljena bitka za inovativne biznise?

Kada je biznis u pitanju, ovakav način prikupljanja sredstava gotovo i da ne postoji u Srbiji. Zašto je to tako za eKapiju objašnjava Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica i direktor preduzeća Dubes. On kaže da srpski zakoni i propisi praktično niti poznaju niti tretiraju ovakav način finansiranja.

(Foto: PORTRAIT IMAGES ASIA BY NONWARIT/shutterstock.com)
- Loše je što se to nikada neće ni desiti. Već je izgubljena ta bitka jer se mladi biznisi, najčešće iz domena IT i inovativnog hardvera, ni ne trude da osnuju firme u Srbiji. Vlasnici tih firmi se u srpskom budžetu vode kao turisti a da toga vlast nije ni svesna. Rade u firmama u inostranstvu, tamo primaju platu, tamo plaćaju poreze a ovde samo plaćaju troškove hrane i smeštaja. Baš kao turisti - kaže Uzelac.

Uzelac navodi da je prikupljanje novca za projekte fizički moguće uraditi iz Srbije, dok je administrativno to nemoguće.

- Ali to odavno nije problem jer se firma u inostranstvu može osnovati "na klik". To može biti problem samo za privredu iz koje odlaze inovativni biznisi - dodaje on.

Da je stanje sve samo ne ružičasto moglo se čuti i na nedavno održanom panelu koji je na temu usvajanja Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama organizovao USAID. Sandra Rodić, ekspertkinja USAID-a za razvoj finansijskog tržišta, rekla je tom prilikom da je neophodno doneti odgovarajuće propise kojima bi se regulisala i oblast crowdfundinga, kao i drugi kanali za prikupljanje novca koji su u svetu prisutni već dugi niz godina.

- Zaključak studije USAID-a je da bi usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama u periodu od četiri godine omogućilo plasiranje oko 870 mil EUR mikrokredita u našu privredu i doprinelo otvaranju više od 100.000 novih radnih mesta - navela je ona.

Objašnjenje je jednostavno. Crowdfunding olakšava put do novca onima čije su ideje previše inovativne ili riskantne pa su im vrata tradicionalnih investitora najčešće zatvorena. Sa druge strane, omogućava i onima koji raspolažu viškom novca da taj kapital jednostavno iskoriste.

Na taj način, pojedinci preuzimaju uloge koje sada drže banke, država, fondovi, anđeli investitori... Novčana sredstva do kojih novi biznis dođe još u samom povoju daju mu više šansi da prevaziđe (najčešće najteže) početne izazove. Istovremeno, predstavlja i odličan poligon za proveru opravdanosti ideje. Jer, nespremnost da se u nju uloži novac često može da ukaže na potencijalne probleme.

- Crowdfunding je sjajan pristup za proveru da li neki proizvod ima smisla. Može se dogoditi da od ideje, preko projekta, nacrta, prototipa... sve vreme dobijate hvalospeve ljudi oko sebe ali prava potvrda se dešava onda kada je mušterija spremna da zavuče ruku u džep i da novac unapred. To je signal da proizvod ima smisla - objašnjava Dušan Uzelac koji, kako kaže, i sam planira da na ovaj način "testira" jedan svoj projekat. U inostranstvu, naglašava.

(Foto: Singkham/shutterstock.com)
Jedan od najznačajnijih koraka za širenje crowdfundinga u Srbiji jeste uklanjanje institucionalnih barijera na koje potencijalni crowdfunderi ili backeri nailaze. Istovremeno, neophodno je i povećanje poverenja u sam mehanizam.

Kako ističe Maja Lalić, Mikseru je preko Indiegogo platforme stiglo 108 donacija od pojedinaca iz 16 zemalja sveta, od SAD-a do Vijetnama, a njen opšti utisak je da se naši ljudi boje online plaćanja na internetu.

- Imali smo veliki broj upita za alternativne načine i mogućnosti direktnih uplata koje se ne registruju na Indiegogo platformi - navodi ona i dodaje da "pokretanje crowdsourcing inicijativa i učešće u njima predstavlja neku vrstu odgovornosti nezavisnog sektora u 21. veku u kojem nadležne institucije gube svoju društvenu ulogu, sa ciljem da se javnost edukuje o tome da svako od nas ima moć participacije i da se klupko svetskih nerešivih problema pred kojima sležemo ramenima sastoji iz miliona manjih rešivih izazova za pojedinca ili grupu ljudi".

Putem crowdfunding platformi, zaključuje se u analizi Brodoto-a, uparenim sa društvenim medijima, danas se može brzo lansirati poruka velikom broju ljudi u jako kratkom vremenu. Još važnije, crowdfunding gotovo svakome daje priliku da se okuša na tržištu i da pokrene svoju ideju i to bez obzira na to odakle dolazi i kojoj društvenoj skupini pripada.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.