Izvor: eKapija | Utorak, 25.10.2016.| 14:42
Izdvojite članak Odštampajte vest

Evropski fondovi dostupni i srpskim firmama, sredstva još nedovoljna - Članstvo u EU donosi i do 20 puta više novca za preduzeća

(Foto: wael khalil alfuzai/shutterstock.com)
Kompanije u Srbiji za sada imaju ograničene mogućnosti za finansiranje iz fondova Evropske unije (EU), jer ne postoji izdvojena linija za preduzeća, a u posebnim programima nema dovoljno novca za sve. To bi trebalo da se promeni sa pristupanjem EU, kada će naša zemlja dobijati i do 20 puta više novca iz evropskih fondova nego sada, pa bi za sedam godina moglo da stigne do 20 mlrd EUR. Biće otvorene znatno veće mogućnosti da preduzeća koriste ova sredstva, jer će više milijardi evra moći da se opredeli za biznis sektor, rečeno je 2. juna na skupu o EU fondovima održanom u češkoj ambasadi u Beogradu.

Stručnjaci za ovu temu poručili su, na osnovu iskustava drugih zemalja, da je vreme da se već sada razmišlja o organizaciji fondova nakon pristupanja Srbije EU.

A do tada, srpska preduzeća moći će i dalje, samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama, da apliciraju za sredstva iz evropskih fondova. Ovaj novac može biti korišćen putem javnih nabavki (obavljanje operativnih zadataka), grant šema (sprovođenje politika EU) i pristupa kapitalu i know-how-u (podrška politika EU).

Podrška MSP sektoru i inovacijama

Najpristupačnija sredstva predstavljaju javne nabavke koje se mogu pratiti preko javnih glasila EU, dok su najveći izazov za kompanije grant šeme čiji je osnovni cilj rešavanje nekih od ključnih problema EU. Proces apliciranja za ovu vrstu grantova je zahtevniji, jer podrazumeva sufinansiranje od strane aplikanta, kao i partnerstvo sa nekoliko organizacija. Najznačajnije grant šeme su: IPA projekti (razvijanje kapaciteta država u procesu pristupanja), COSME (unapređenje pristupa finansijama i promocija preduzetništva) i HORIZON 2020 (istraživanja i čisto inovativne aktivnosti).

COSME je namenjen malim i srednjim preduzećima, a oročen je na period od 2014. do 2020. godine. Osnovni cilj je povećanje konkurentnosti MSP sektora. Budžet programa iznosi 2,3 mlrd EUR, a njime se pružaju garancije firmama u iznosu do 150.000 EUR.

Srpske firme sredstva mogu dobiti i preko Fonda za inovativnu delatnost, koji takođe finansira EU. Projekat je ukupne vrednosti 8,4 mil EUR, a njegov cilj je da pomogne razvoj inovativnog preduzetništva, kao i da podigne svest o ulozi tehnološkog razvoja u privredi.

(Foto: Maryna Pleshkun/shutterstock.com)
Fond nudi dva tipa finansijske podrške. Prvi, takozvani program ranog razvoja, zasniva se na principu sufinansiranja, a maksimalni iznos sredstava koji može da se dobije je 80.000 EUR. Drugi program odnosi se na sufinansiranje inovacija, a sredstva koja na ovaj način mogu da se dobiju iznose i do 300.000 EUR. Fond je fokusiran na saradnju između malih i srednjih inovativnih domaćih preduzeća i strateških partnera. To umanjuje rizik u početnoj fazi biznisa. I naučno-istraživački instituti mogu da dobiju sredstva preko ovog fonda.

IPA fondovi

Samo preko pretpristupnih IPA fondova Evropske unije Srbiji će do 2020. godine biti na raspolaganju 1,5 mlrd EUR. Ova sredstva predstavljaju glavni finansijski instrument EU za podršku reformama u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo.

Ukupan iznos IPA fondova u periodu od 2014. do 2020. godine iznosi 11,7 mlrd EUR, a osim naše zemlje namenjen je i Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Turskoj, Albaniji i Kosovu. Za Srbiju je, u proseku, rezervisano oko 200 mil EUR godišnje. Iz Kancelarije za evropske integracije objašnjavaju da tako dobijeni i uspešno potrošeni novac zemlja ne vraća, niti na njega plaća kamatu.

Siniša Bralić, stručnjak za javni sektor, istakao je na nedavno održanom skupu u češkoj ambasadi da, iako važi mišljenje da su ta sredstva rezervisana isključivo za strane specijalizovane kompanije, u proces mogu da se uključe i lokalne firme. On smatra da domaće kompanije, poput konsultantskih i komunikacijskih firmi i raznih think-tankova čak imaju i veće šanse za učešće u takvim ugovorima, jer imaju lokalno znanje i ekspertizu.

Dejvid Šoh (David Schoch), predsednik Srpske private equity asocijacije (SPEA), istakao je da će od 2020. godine Srbija imati pristup desetinama milijardi evra iz evropskih fondova za razvoj poljoprivrede, energetike, zaštite životne sredine, obrazovanja i mnogih drugih oblasti.

Neophodno jačanje kapaciteta

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport smatra da su nedovoljno jasni strateški okvir i administrativni kapaciteti Srbije među ključnim izazovima u korišćenju pretpristupnih fondova EU. On je na konferenciji o upravljanju IPA fondovima, koju su 16. septembra u Beogradu organizovali Skupština Srbije i Evropski parlament, istakao da je važno raditi i na jačanju kapaciteta za apsorpciju IPA fondova.

(Foto: Yeamake/shutterstock.com)
Devenport je rekao da će u narednom periodu fondovi biti korišćeni za razne sektore, s tim što će više novca biti izdvojeno za ekologiju i energetiku. I dalje će se ulagati u unapređenje vladavine prava i u integraciju osetljivih kategorija stanovništva, poput interno raseljenih osoba i Roma. On je naveo i da je srpska vlada, baš kao i EU, zainteresovana da se fondovi troše za povećanje konkurentnosti, lokalni ekonomski razvoj i zapošljavanje mladih.

Zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije Ana Ilić ocenila je istom prilikom da je iskorišćenost sredstava dobra i navela da je do februara 2016. godine ugovoreno 85% sredstava IPA iz ciklusa 2007-2013, kao i da se očekuje da se do sredine 2017. odobri i ostatak. Ilić je rekla da je iskorišćenost sredstava IPA u slučaju Srbije između 90 i 100%.

Složene procedure i nedostatak informacija kao najveći izazovi

Glavne prepreke za veću iskorišćenost sredstava u prethodnom budžetskom periodu bile su nedostatak informacija, strah od složenih procedura, nepoštovanje strogih rokova, nedovoljno poznavanje politika i strategija EU, kao i nepotpuno tumačenje konkursnih uslova.

Kako je nedavno, na sastanku Srpske asocijacije menadžera (SAM), navela Ana Marjanović-Rudan, konsultant Praxis Developmenta, da bi se na najbolji način pristupilo sredstvima EU potrebno je pratiti i dobro proučiti uslove, definisati jasnu ideju koja doprinosi razvoju, kao i formirati što veću bazu partnera, kao što su nevladine organizacije, državna uprava i poslovna udruženja.

Iz Kancelarije za evropske integracije podsećaju da je prilikom konkurisanja potrebno da privatna firma ispoštuje niz EU pravila, kao što je otvoreni postupak izbora preduzeća iznad određenog limita i nepristrasno i transparentno dodeljivanje sredstava.

Kako aplicirati za EU fondove

(Foto: Kidsana Maimeetook/shutterstock.com)
Priprema predloga projekta podrazumeva sagledavanje šireg konteksta, postavljanje ciljeva i definisanje rezultata projekta. Svi koji nameravaju da konkurišu trebalo bi da se upoznaju sa trenutno najvažnijom strategijom Evropa 2020.

- Za pripremu predloga projekta važno je pratiti godišnje radne programe u kojima se najavljuju svi planirani pozivi za projekte. Obavezno je pažljivo čitanje poziva i detaljno proučavanje informacija i uputstava, kao i uslova - ko može da učestvuje, koliko partnera je potrebno, kako ih pronaći. Ocenjivačima projekta mora da bude jasno kakva je uloga svakog partnera u programu, kao i struktura saradnje, zato se preporučuje pažljivo biranje saradnika - objašnjavaju iz Centra za upravljanje projektima Privredne komore Srbije.

Značajan je i podatak da EU uglavnom ne finansira ceo projekat, već je potrebno obezbediti sredstva i iz drugih izvora, odnosno sufinansiranje. Iz Centra napominju da je za pripremu jednog projekta najčešće potrebno više vremena nego što u početku izgleda, a ključna stvar je redovna komunikacija sa projektnim partnerima. Arhiva već realizovanih projekata može da bude od velike koristi, dok ključ uspeha predstavlja inovativnost pošto jedna ista ideja neće biti dva puta podržana.

Centar za upravljanje projektima PKS na raspolaganju je svima koji žele da saznaju nešto više o fondovima, a pruža informacije o otvorenim javnim pozivima, konkursnim procedurama, uslovima konkurisanja, pravilima korišćenja sredstava, kao i o mogućnostima finansiranja projekata iz međunarodne razvojne pomoći.

Podršku kompanijama pružaju i mnogobrojni konsultanti koji će, prema nekim procenama, biti još potrebniji nakon pristupanja EU, kako bi pomogli firmama, ali i državnoj administraciji koja nema dovoljno kapaciteta. Okvirni uslovi za pomoć preduzećima su različiti, pa je tako jedna od konsultantskih kuća nedavno navela da je konsultacija o odgovarajućem programu besplatna, dok fiksna tarifa po projektu iznosi 1.000 EUR, uz dodatni procenat do 10% u zavisnosti od veličine programa i fiksne naknade za upravljanje tenderima i projektima.

Dostupni evropski programi

Preduzećima i institucijama u Srbiji na raspolaganju je više EU programa: Horizon 2020, COSME – evropski program za podsticanje konkurentnosti MSP, IPA II, Program za zapošljavanje i socijalne inovacije, Erasmus +, Jadransko-jonski program 2014-2020, Dunavski transnacionalni program 2014-2020, Copernicus, Carina 2020, Fiskalis 2020, Herkul 3, Evropa za građane i građanke, Zdravlje, Mehanizam za civilnu zaštitu, Volonteri za humanitarnu pomoć EU.

Marko Andrejić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Izvori finansiranja - kako do novca?" možete pročitati OVDE.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.