Izvor: cirkularnaekonomija.org | Ponedeljak, 16.11.2020.| 11:53
Izdvojite članak Odštampajte vest

New Pen u Smederevskoj Palanci proizvodi olovke od recikliranog papira - U planu izvoz u Nemačku, Austriju i Holandiju

(Foto: Privatna arhiva)
Kada držite olovku, šta primećujete? Lep dizajn, dobar kvalitet, upotrebnu vrednost? Olovka firme New Pen ima sve to, ali i mnogo više. Kada Dragan Marković drži tu olovku, u njoj vidi ludu ideju, neprospavane noći, naučene lekcije. Vidi čuđenje ljudi kada im je rekao da želi da napravi olovku od recikliranog papira i novina. Vidi radnike bivšeg giganta Goše koji mu pomažu da pusti u rad komplikovane mašine za proizvodnju. Vidi trenutke očaja u kojima je govorio: "Zatvaraj firmu, od ovog nema ništa".

Seti se i kako je sve počelo. Kako se sa suprugom godinama bavio uslužnim delatnostima, ali im je taj posao dosadio, pa su dugo želeli da novac usmere u neki vid proizvodnje, samo nisu znali šta bi to tačno moglo da bude. A onda su odgledali film "Čudan život Timotija Grina" u kome jedan od glavnih junaka radi u fabrici olovaka. Zatim je stigao još jedan znak, "uhvatili" su na televiziji emisiju o proizvodnji olovaka. Tada im je sinulo – proizvodiće olovke.

Tokom istraživanja o tome kako izgleda proces proizvodnje običnih drvenih olovaka, saznali su da u Kini i Indiji proizvode i olovke od starih novina i recikliranog papira. I tu više nije bilo nazad, otkriva Marković u razgovoru za Centar za promociju cirkularne ekonomije. Kako kaže, sama ideja da se proizvodi nešto što ne postoji nigde u Evropi i da taj proizvod bude skroz ekološki i zanimljiv ih je toliko obuzela, da su nedeljama pokušavali da saznaju kako to da urade u Srbiji.

– Pronašli smo neke proizvođače u Kini koji prave nešto što bi se moglo nazvati mašinama koje proizvode ovakve olovke. Stupili smo u kontakt i onda je krenula višemesečna komunikacija sa njima kako zapravo sve to radi, jer moram priznati da sam u početku bio prilično skeptičan. S druge strane, većina olovaka koje dolaze iz Kine i Indije nije baš 100 odsto ekološka, jer većinu zbog dizajna ubacuju u neki celofan (takve smo i dobili kao uzorke), a mi smo hteli da naš proizvod bude i kvalitetan i 100 odsto ekološki. Dok se ideja još razvijala, pozvao sam dva prijatelja, za koje sam znao da razmišljaju na sličan način kao i mi, upoznao ih sa celom pričom, nekim nedoumicama i pitao ih da li hoće da učestvuju. Oni su bili oduševljeni idejom i jednostavno mi rekli: "Uzimamo to što nam iz Kine trenutno nude, a sve probleme rešavamo u hodu. Nismo klinci, snaći ćemo se". I tako je sve to krenulo – priseća se Dragan početaka firme New Pen koja je osnovana 2018. godine u Smederevskoj Palanci, a uskoro bi njeni proizvodi trebalo da se nađu na tržištima Nemačke, Austrije, Holandije.

Kako izgleda sam proces rada – gde nabavljate papir, šta još od materijala, osim papira, koristite, koliko vremena vam je potrebno za izradu jedne olovke?

– Proizvodnja olovki i bojica od papira u principu nije komplikovana, ako ste pre toga ’bacili’ godinu dana života, polovinu živaca i gomilu neprespavanih noći… Papir sami sakupljamo, uglavnom po lokalnim kafićima, a određeni deo kupujemo od nekih firmi koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina. Novinski i reciklirani papir (samo da napomenem da se većina novina štampa na već recikliranom papiru) je jako tanak, tako da tu postoje mali problemi kada je u pitanju štosovanje novina i sečenje, jer je većina grafičkih noževa napravljena da seče lepenku ili ofset papir tako da su tu moguća mala odstupanja. Ipak, imamo sreće da nam je prijatelj Dejan iz firme Arak Graf, koji je već godinama u poslu sa raznim papirom, mnogo pomogao oko tih tehničkih stvari koje nismo znali, pre svega oko kontakata sa firmama za sakupljanje sekundarnih sirovina, a zatim i oko načina samog sečenja. Osim sečenja, papir mora da se zajedno sa grafitom urola u olovku, a za to koristimo adekvatan lepak. I pored toga što smo neke mašine uvezli iz Kine, a neke i sami napravili, ručni rad je dominantan u procesu proizvodnje olovki i bojica od papira. Svaki grafit mora ručno da se nalepi na papir i to nam oduzima dosta vremena. Ipak, uspeli smo da organizujemo proizvodnju tako da sada možemo da proizvedemo od 6.000 do 8.000 komada dnevno (zbirno i olovke i bojice).

Da li je proizvodnja ovih olovaka skuplja od proizvodnje klasičnih?

– Iskren da budem, ja stvarno ne znam koliko košta proizvodnja klasičnih drvenih grafitnih olovaka. U trenutku kada sam našao da olovke mogu da se naprave od recikliranog papira, jednostavno sam prestao da se interesujem za mašine i sirovinu za takve olovke. Što se naših olovaka i bojica tiče, postoje stvari koje su nam dosta jeftine, kao papir, dok recimo grafit uvozimo iz Kine, kao i većina svetski renomiranih firmi za proizvodnju olovaka, jer Kina je najveći izvoznik grafita na svetu. Što se pak samog grafita tiče, tu se nismo vodili cenom, već kvalitetom. Uporedo sa pronalaženjem načina i mašina za proizvodnju olovaka i bojica, tražili smo i adekvatnu firmu koja može da nam isporuči kvalitetan grafit. Jako nam je bilo bitno da osim kvaliteta samog grafita, firma sa kojom sarađujemo poseduje i sva neophodna ispitivanja, kao na primer EN71 (Evropski standard za bezbednost igračaka, jer bojice spadaju u igračke) ili REACH (Evropska uredba o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničenjima hemikalija) koja se traže i kod nas i u EU zbog bezbednosti ovakvog proizvoda, a i da bi proizvod bio ekološki. Uz pomoć ljudi preko kojih smo nabavili mašine, pronašli smo takvu firmu i započeli saradnju. Takav grafit je, naravno, daleko skuplji od običnog grafita koji može da se nađe kod nekih drugih proizvođača u Kini. Ipak, mi smo našli način da naše olovke i bojice budu u nižem cenovnom rangu jer smatramo, a to sam kasnije pročitao i na vašem sajtu, da ekološki proizvodi jesu primamljivi kupcima, ali da zbog toga ne moraju da plate više.

Kakav je kvalitet u odnosu na klasične olovke?

– Tu ocenu ćemo ostaviti krajnjim korisnicima. Ja sam jako subjekivan povodom toga, i mislim da su naše olovke, osim što su veoma zanimljive, jer skoro svaka je različita, i veoma kvalitetne. Lako se režu, duže traju u odnosu na obične drvene olovke i imaju jako dobar grafit koji garantuje lagano crtanje i pisanje. I ono što za sada znam, utisci su veoma pozitivni.
(Foto: Privatna arhiva)
Sa kakvim ste se poteškoćama susretali u radu – od nabavke materijala, preko proizvodnje, do plasmana proizvoda?

– Uh… Poteškoća je bilo stvarno dosta… Pre svega, i pored toga što (smo mislili da) nismo klinci, većina nas je bilo kakve mašine videla samo na TV-u i to sekund pre nego se kanal promeni… A pogotovo ovakve mašine koje ni većina iskusnih majstora nije videla. S druge strane, mi smo jedini koji se bave ovim stvarima i jednostavno nismo imali koga da pitamo da nam pokaže kako se prave olovke i bojice od starih novina (većina nas je i bledo gledala kada smo pričali šta počinjemo da radimo). Na (ne)sreću, Smederevska Palanka je puna kvalitetnih radnika koji su ostali bez posla u bivšem gigantu Goši tako da nam je nekolicina pomogla da mašine pustimo u rad i da ih naštelujemo da rade kako treba. Sledeći problem je bio lepak koji je jako bitna komponenta u pravljenju ovakvih olovaka i bojica. Kada smo videli koji lepak koriste u Kini za proizvodnju, pomislili smo – zatvaraj firmu, od ovoga nema ništa. Jer taj lepak nit je zdrav za upotrebu, a miris mu je… Strašno! Tu nam je ponovo pomogao Dejan. Uz njegovu pomoć pronašli smo firmu koja može da nam dostavi lepak koji je na bazi brašna, nije toksičan, ima sve zdravstvene sertifikate, a s druge strane jako dobro steže papir, olovka je čvrsta i ne pravi problem kod rezanja. Pokušavali smo da napravimo olovke i sa našim dizajnom, ali to je bio potpuni promašaj jer ne odgovara svaki reciklirani papir našim proizvodima. I kod nabavke papira je bilo malih problema, jer nismo znali da nam je za nabavku starih novina potrebna dozvola lokalne samouprave, ali su nam oni jako brzo izašli u susret. Što se same distribucije tiče, mi smo naše proizvode počeli da plasiramo tek ove godine ali nas je, kao i sve, omela situacija sa COVID-19. Ipak, nismo nezadovoljni kako to ide, mada nam je ostalo još da pronađemo distributera u Beogradu i to nam je sada primarni cilj.

Ko su kupci vaših proizvoda? Da li su skeptični kad im kažete od čega se prave vaše olovke i bojice?

– Olovke i bojice spadaju u školski pribor tako da su naši primarni kupci deca, tj. roditelji koji kupuju svojoj deci pribor za školu. Reakcije su do sada više nego pozitivne. Prvo dolazi iznenađenje, ljudi ne mogu da veruju da tako nešto postoji, a onda dolazi i vidno oduševljenje kada vide naše proizvode. A stvarno su zanimljivi i različiti. Pre svega, ako danas kupite našu olovku, veoma su male šanse, skoro nikakve, da takvu istu kupite za mesec dana. Jer dizajn naših olovaka i bojica pre svega zavisi od toga šta se štampa u novinama. Ponekad pomislim da su veći skeptici distributeri i prodavci nego krajnji kupci, jer se uglavnom naši proizvodi brzo rasprodaju tamo gde mogu da se kupe. Ipak, polako probijamo i tu barijeru koja postoji kod trgovaca, tako da sve više ljudi ima mogućnost da kupi naše olovke i bojice.

Kakvi su vam planovi? Da li planirate izvoz i proširenje proizvodnje na još neke proizvode?

– Pre svega želimo da zadržimo kvalitet naših proizvoda i ako je moguće, da poboljšamo i ubrzamo neke stvari što se same proizvodnje tiče. S druge strane, imamo nameru i da proširimo asortiman. Baš ovih dana objavljujemo bojanku napravljenu od recikliranog papira koja će ići u kompletu sa 6 bojica, a cilj će joj biti da približi ekološke probleme koje planeta Zemlja ima najmladjima da bi kroz igru podigli svest o ekologiji. Takođe smo u pregovorima sa nekim velikim štamparijama da nam na recikliranom papiru štampaju dizajn koji mi odredimo, a koji će takođe biti usko vezan za podizanje ekološke svesti. Ipak, mislim da to neće ići tako lako, jer smo se kod toga već jednom opekli, pa ćemo sledeći put morati da budemo jako obazrivi. Što se izvoza tiče, mi smo još u martu potpisali ugovor sa firmom KALLILA Sales Innovation KG iz Nemačke, koju inače vodi Karl Karllinger, nekadašnji dugogodišnji generalni direktor Pelikana, koja će nas zastupati na tržištima više evropskih zemalja. Nažalost, situacija sa COVID-19 je malo usporila celu priču, ali mi smo u redovnoj komunikaciji i po njegovim rečima vlada prilično interesovanje kod distributera u Nemačkoj za naše proizvode. Iskreno se nadamo da će prvi kontigenti naših olovaka i bojica vrlo uskoro da se nađu i na policama u radnjama u Nemačkoj, Austriji i Holandiji.

Šta biste savetovali nekom ko planira posao čiji je cilj, osim profita, i zaštita životne sredine? Imaju li takvi biznisi šansu za uspeh na srpskom tržištu?

– Mislim da nijedan posao ne može da uspe ako ga vode ljudi koji su samo i isključivo motivisani profitom. Svaki dobar i potencijalno uspešan biznis pre svega mora da ima dobru ideju, upornost i slepo verovanje da je posao u koji planira da uloži novac, trud i vreme prava stvar i da se slepo toga drži bez obzira na koje poteškoće nailazi. Što se tiče biznisa koji imaju za cilj zaštitu životne sredine, iskreno mislim da to ne može da radi svako. Kako može neko ko sa mosta baci praznu flašicu ili limenku, da se bavi poslom unapređenja životne sredine? Možda i može da počne, ali takva neiskrenost je kratkog daha. Svakako da ovakvi biznisi imaju šansu za uspeh i uopšte ne mislim da je Srbija zemlja sa slabo razvijenom ekološkom svešću kod građana. Naprotiv! S druge strane, Srbija je zemlja čiji građani nemaju visoku platežnu moć tako da svaki ekološki proizvod, osim kvaliteta, mora da ima i pristupačnu cenu kako bi bio dostupan što većem broju kupaca, a priliv novca je jako bitna stavka u poslovanju svake firme. Ipak, ako ljudi čista srca, velike želje da se pomogne u očuvanju jedine planete koju imamo, započnu posao, ubeđen sam da će na kraju uspeti!
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.