Izvor: Wiso.rs | Nedelja, 18.07.2021.| 16:34
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zbog čega koncept "ravnoteže" između poslovnog i privatnog života ne funkcioniše

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Unplash / Andrew Neel)
Čini li vam se da jednostavno nema dovoljno sati u danu? Da li vas stalno vuku u nekoliko pravaca, žonglirate prioritetima i zahtevima? Ili vaš život deluje uravnoteženo? Većina ljudi bi verovatno rekla da se oseća preplavljeno i neusklađeno, što sugeriše kako osećaju da su izvan ravnoteže. U ovom članku ćemo razbiti koncept ravnoteže posla i života, objasniti problem sa metaforom ravnoteže i ponuditi preporučeni postupak za postizanje zdravog pristupa za integrisanje poslovnog i privatnog života.

Često pominjani koncept ravnoteže između poslovnog i privatnog života nije naročito konstruktivan. Metafora ravnoteže jednostavno nije od velike pomoći niti je realna.

Šta uopšte znači "ravnoteža" poslovnog i privatnog?

Hajde da napravimo brzu matematiku. Pod pretpostavkom da spavamo 7,5 sati dnevno (približna količina koju su naučnici preporučili za efikasno upravljanje stresom i zdravljem), da bi vaga bila uistinu "uravnotežena", preostalo vreme bi trebalo podeliti: 8,25 sati za posao i 8,25 sati za život svakog radnog dana.

Međutim, istraživanje je otkrilo da u doba pametnih telefona većina rukovodilaca, menadžera i profesionalaca svakodnevno provodi znatno više od samo 8,25 sati u poslu svakog radnog dana. Prema tome, ako smo vezani za posao 13,5 ili više sati dnevno 5 dana u nedelji i provodimo oko 5 sati vikendom pregledajući elektronsku poštu, to je ukupno oko 72 sata nedeljno posvećeno poslu.

Ako je neko vezan za posao 13,5 sati dnevno i spava oko 7,5 sati noću, to ostavlja samo 3 sata dnevno od ponedeljka do petka za deo budnog "života". To je 5,25 sati manje po radnom danu nego što bi bilo potrebno za istinsku ravnotežu posla i života, za ukupan deficit od 26,25 sati svake radne nedelje.

A sada, izračunajmo vikende. Ako u nedelji ima 168 sati, a neko spava 52,5 sata, to mu ostavlja 115,5 sati nedeljno za druge stvari. Ako 72 od tih sati provedu u poslu, imaju samo 43,5 ukupnih sati nedeljno da rade šta hoće.


Ljudi imaju različite stilove kako pristupaju ravnoteži posla i života

Ljudi imaju različite stilove u načinu na koji upravljaju granicama između radnih i neradnih aktivnosti. Istraživanje sugeriše da su granice između poslovnog i privatnog života važnije od ravnoteže poslovnog i privatnog.

Mnogi od nas se zapravo ne osećaju uravnoteženo, a ideja da pokušamo da postignemo "ravnotežu" jednostavno nije korisna. Izlažemo se stresu i borimo se kako bismo ostavili utisak da uspevamo sve, i to u pravim količinama.

Ali ako više razmišljamo o granicama posla i života, otvara se više mogućnosti – kako za pojedince, tako i za organizacije.


5 stilova rukovanja ravnotežom posla i života

Prirodne preference ljudi u pogledu načina na koji se odnose prema poslu i ravnoteži u životu obično spadaju u jednu od sledećih 5 kategorija:

Neki radije razdvajaju radne i životne zadatke i obaveze, sa jasnom granicom između njih. Oni obično rade u "radno vreme" i sa namenskog radnog mesta. Poslovne stvari se odvijaju tokom radnog vremena, a životne stvari ostaju u okviru kućnog vremena. Primer ovog stila je osoba koja retko, ako ikada, ponese posao sa sobom vikendom ili na odmor. Ova osoba takođe nikada ne bi zakazala porodične aktivnosti tokom radnog vremena. Ovaj tradicionalniji stil rada je pod izazovom nedavnog globalnog prelaska na rad na daljinu, sve globalnijeg poslovnog okruženja i napretka u tehnologiji.

Neki posao spajaju sa ličnim zadacima i obavezama tokom celog dana. Njihov poslovni život prekida kućni život i obrnuto. Ova vrsta osobe prelazi sa poslovnih poziva na brigu o ličnim stvarima, na odgovaranje na poslovnu e-poštu, na brigu o nekome drugom, uvek upravljajući zadacima kad god da dođu, bilo kad i sa bilo kog mesta. Primer ovog stila je neko ko pravi dugu pauzu za ručak da bi vežbao, ali onda nadoknađuje tako provedeno vreme čitanjem službenih mejlova te noći.

Neki se prebacuju napred-nazad između perioda integrisanja porodice i posla, koji su praćeni periodima namernog razdvajanja. Primer ovog stila je osoba koja često putuje ili koja ima sezonski, ili projektni, posao. Drugi mogu da se kreću oko školskog rasporeda, brige o deci, porodičnih obaveza ili drugih ličnih okolnosti.

Neki su radnici koji postavljaju poslovni raspored na prvo mesto i štite radno vreme. Dozvoljavaju radnim aktivnostima da prekidaju porodično vreme, ali ne dopuštaju da porodične stvari prekidaju posao. Primer ovog stila je roditelj koji odgovara na e-poštu i upućuje pozive na posao tokom sportskih događaja, porodičnih večera i odmora – ali retko upućuje lične pozive s posla.

Nekima je porodični raspored na prvom mestu. Dopuštaju da rad prekidaju porodične potrebe, ali štite vreme svoje porodice od poslovnih prekida. Primer ovog stila je roditelj koji rearanžira posao radi nege bolesnog deteta ili starijeg rođaka – ali retko ustupa porodično vreme za posao.

Kontrola granica je još jedan faktor koji možemo meriti da bismo razumeli različite pristupe ljudi balansiranju posla i života. Istraživanje je otkrilo da neki ljudi imaju viši ili niži nivo kontrole granica i to ima mnogo veze sa okolnostima ili vrstom posla kojim se bave.


Visoka kontrola granica

Ljudi sa visokom kontrolom posla i života mogu da odluče kada će se fokusirati na posao, kada će se fokusirati na porodicu ili kada će spojiti to dvoje. Na primer, mogu odlučiti da rade do kasno kako bi završili veliki projekat. Ili, možda odluče da pohađaju školsku priredbu radnim danom ujutro i rade samo pola dana. Pojedinci sa visokom kontrolom granica osećaju da imaju autoritet i sposobnost da donose ove odluke i upravljaju eventualnim kompromisima koji iz toga proizilaze.


Kontrola granica na srednjem nivou

Ljudi sa srednjim nivoima granične kontrole ponekad odlučuju kada će se usredsrediti na posao ili porodicu ili kada će spojiti to dvoje, ali postoje trenuci kada osećaju da nemaju izbora po tom pitanju. Na primer, ponekad mogu da usredsrede svoju pažnju i vreme na porodična pitanja tokom radnog vremena, ali ponekad postoje trenuci u kojima bi to želeli, ali ne mogu. Možda će želeti da odvoje ili integrišu više nego što su u mogućnosti.


Niska kontrola granica

Ljudi sa niskom granicom ne mogu da odluče kada će se fokusirati na posao, kada će se fokusirati na porodicu ili kada će spojiti to dvoje. U većini slučajeva ta ograničenja se utvrđuju prema vrsti posla koji imaju, njihovim ličnim okolnostima ili oboje.

Što osoba ima veću kontrolu nad tim gde, kako i kada radi i kako upravlja drugim odgovornostima, lakše joj je da uklopi različite delove života zajedno. Veća kontrola dovodi i do osećaja veće autonomije i sigurnosti.

Idealno je da se poslovi i životne okolnosti podudaraju sa preferiranim načinom postavljanja granica osobe, ali ponekad stvari nisu idealne. Žongliranje kroz poslovni život može zahtevati različite vrste podrške i možda će se i dalje osećati užurbano, ali veća kontrola nad vašim granicama učiniće da se kroz posao i život osećate zadovoljnije i produktivnije.

Šta ovo znači za vaš pristup problemu ravnoteže posla i života u vašoj organizaciji? Koncept granica između poslovnog i privatnog života može preokrenuti razgovor koji zaposleni vode jedni s drugima, sa svojim menadžerima i sa porodicama.

Razgovor o preferencama u odnosu na stvarnost može pomoći u identifikovanju oblasti koje najviše frustriraju zaposlene i menadžere – i otkriti potencijalne popravke koje olakšavaju poteškoće. Kreativnost u vezi sa kontrolom granica može pomoći u oblikovanju čak i najstrukturiranijih ili najtraženijih poslova kako bi zaposlenima omogućilo lakše zadovoljavanje kako poslovnih, tako i porodičnih potreba.

Sukobljavanje poslovnog i privatnog života može naštetiti kompanijama više nego što one to shvataju, ali često male promene koje su dobro nacijlane mogu napraviti veliku razliku u životu vaših zaposlenih – i povećati njihov kapacitet da budu produktivni, posvećeni i efikasni na poslu.


Zašto metafora "ravnoteže" između poslovnog i privatnog života ne funkcioniše

Delimično zahvaljujući pametnom telefonu, granica između posla i drugih aspekata života danas je gotovo nestala. Svi su gotovo uvek "dostupni". Stoga "ravnoteža posla i života" predstavlja lažnu (i beskorisnu) dihotomiju.

Upotreba reči "ravnoteža" postavlja nas da razmišljamo o "poslu" i "životu" kao ili/ ili, umesto oboje/ i. Stvara osećaj problema koji treba rešiti, umesto da prizna polaritet kojim treba upravljati.

O balansu posla i života moramo razmišljati drugačije.

Ne radi se o postizanju "prave" jednačine vremena i truda podjednako raspoređenih među vašim obavezama. To je zaista više stvar izbora i kompromisa nego vremena, zato razmislite umesto da svoje ponašanje prilagodite svojim vrednostima.

Na primer, majčinstvo i liderstvo se ne moraju međusobno isključivati.

Zato dajte prednost za integrisanje poslovnog i privatnog života u odnosu na ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Na primer, ponekad možete raditi vikendom; ponekad biste mogli da radite na ličnim stvarima tokom "radnog dana". Idealno je lako prelaziti između aktivnosti koje vam donose radost i ispunjenje, bez obzira na to kada se dogode, gde se odvijaju, ili da li dobijate platu.

Istraživanja pokazuju da ljudi imaju više energije da pruže kada rade stvari za koje misle da imaju stvarni uticaj na nešto što im je važno (bilo da je to volontiranje, posao ili druge aktivnosti). To važi čak i kada rade do kasno.

Dakle, razmislite o stvarima koje možete da radite i na poslu i kod kuće koje su vam važne i koje vam omogućavaju sretan život. Mogućnost da radite stvari koje želite nije samo pitanje sati; reč je o tome da li imate energije da ih uradite.

Integrisanje poslovnog i privatnog života se odnosi na to da se osećate energično zbog onoga što radite u svim delovima svog života, što vam omogućava da usmerite energiju na brigu o onome što vam je važno – i na poslu i van posla.


Kako zdravo postaviti integrisanje poslovnog i privatnog života

Evo brzog postupka u tri koraka koji preporučujemo za odbacivanje metafore ravnoteže i kako početi integrisanje poslovnog i privatnog života.

1. Promišljajte

Prvo, koliko god ste u mogućnosti, pokušajte da živite sa namerom i na poslu i kod kuće kako biste povećali nivo energije i osećaj autentičnosti i efikasnosti.

Da biste osigurali da se vaše ponašanje uskladi sa vašim vrednostima, odvojite vreme da razmislite i razjasnite ono što vam je najvažnije. Zatim razmislite da li provodite vreme na način koji je u skladu sa vašim vrednostima.

Jednu nedelju beležite šta radite u bilo kom vremenskom periodu od jednog sata ili više. Kad ste već kod toga, zapišite zašto ste uradili to što ste uradili. Da li vaši postupci odražavaju ili protivreče vašim vrednostima i ciljevima?
Ili napravite popis stvari koje najviše volite da radite, uključujući svoje veštine, strasti, uslove rada u kojima najviše uživate i ono što vas čini srećnim. Zatim razmislite o tome šta možete učiniti da povećate svoje učešće u sličnim aktivnostima.

Možda ćete morati da razmislite o tome šta sada radite kao o izboru koji donosite, umesto kao o situaciji u kojoj ste žrtva. Podsetite se zašto ste napravili izbor koji imate ili zašto je trenutna situacija takva kakva je. Trenutno ćete biti usredsređeni na preživljavanje privremenog izazova ili neuspeha. Ali ako trenutni zahtevi ne budu važni u budućnosti, ili ako ti razlozi više nisu primarni za vas, razmislite koje nove izbore možete doneti sada, ili bar za nekoliko meseci od sada, tako da život i rad bivaju međusobno manje isključivi.

Imajte na umu da će se vaše potrebe i očekivanja menjati tokom godina, zato se stalno vraćajte kako biste razmišljali i postavili sebi dostižne ciljeve koji se poklapaju sa vašim vrednostima i trenutnim prioritetima.

2. Vodite razgovore

Nakon što odvojite malo vremena za razmišljanje, razgovarajte sa prijateljima i porodicom o tome šta biste u budućnosti mogli učiniti drugačije. Pokušajte da pronađete načine da povećate nivo kontrole granice.

Možda će vam biti potreban i razgovor sa šefom o tome kako biste mogli da dodate veću vrednost i svoje veštine bolje iskoristite na poslu.

Na primer, zamolite da preuzmete izazovan projekat ili da prilagodite svoje radno vreme, tako da možete početi kasnije kada je to potrebno, sići ​​ranije kada je potrebno ili nadoknaditi vreme drugi dan. Podsetite šefa da fleksibilnost može povećati produktivnost zaposlenih.

3. Napravite plan

Ako se način na koji provodite vreme ne poklapa sa vašim vrednostima, odlučite kako biste radije proveli vreme. Odvojite pet minuta nasamo da biste se zamislili na samrti i razmislite: Šta niste uspeli da uradite, a to je bilo važno? Ko niste postali?

Sad – šta ćete učiniti s tim? Napravite plan za ostvarenje i pretvorite svoje namere u stvarnost. To će povećati vašu efikasnost i energiju koju imate na raspolaganju, što će dovesti do većeg osećaja autentičnosti i podstaći integrisanje između poslovnog i privatnog života.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE