Izvor: BANKAR | Subota, 17.10.2020.| 10:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako da sami izračunate porez na prihode iz inostranstva?

Ilustracija (Foto: love work 51/shutterstock.com)
Osim što sami moraju da obračunaju porez na svaki pojedinačni prihod iz inostranstva, građani ovaj priliv novca iz drugih država treba da prijave Poreskoj upravi pravilno popunjavajući obrasce.

To je i za knjigovođe ozbiljan zadatak, a kakav će biti za "obične" građane videćemo tek kada krenu prve provere.

Postoji nekoliko pitanja na koja treba dati odgovor pre nego što se pristupi računanju poreza.

Da li sam zaposlen ili nezaposlen?

Ovo je osnovno pitanje od kojeg treba poći kada se izračunava porez na prihod zarađen u inostranstvu u firmama i kod poslodavaca koji nemaju predstavništvo u Srbiji.

U to spada većina onlajn poslova – od držanja časova stranog jezika, preko jutjubera pa do programera koji od kuće mogu da posluju u bilo kom delu sveta.

Zvanično nezaposleni u Srbiji – platiće veći porez na ime ovakvih priliva iz inostranstva.

Razlog je što moraju da plate doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje. Za razliku od njih – zaposleni ne moraju dodatno da plaćaju ovaj namet.

"Poreska prijava podnosi se za svaki prihod pojedinačno, i to u roku od . 30 dana od momenta kada uplata legne na račun", objašnjava za Nova.rs Aleksander Segedi, direktor knjigovodstvene agencije "Tim 011 Digital".

Koliko se izuzima od oporezivanja?

Postoje takozvani normirani troškovi koji se ne oporezuju.

"Od konkretnog posla zavisi da li će od iznosa prihoda biti priznato i od oporezivanja izuzeto 34 odsto, 43 odsto ili 50 odsto ovih troškova", navodi Segedi.Tako se vajari i pojedini slikari, na primer, nalaze u kategoriji prihoda sa najvećim oslobođenjem – od 50 odsto."Pisci koji sami izdaju svoje knjige imaće priznate troškove od 43 odsto, dok programeri uglavnom spadaju u grupu od 34 odsto", navodi sagovornik Nova.rs.

Postoji i kategorija "ostalih prihoda", koji ne spadaju u autorska i srodna prava i za njih se najmanje izuzima od oporezivanja, svega 20 odsto.

Pitanje je da li će i u ovoj klasifikaciji građani moći sami da se pronađu.Slikara, na primer, ima i u kategoriji sa 50 odsto priznatih troškova, ali i u kategoriji 43 odsto priznatih troškova, u zavisnosti od toga koja tehnika se koristi.

Kojim poslovima sleduje koji procenat priznatih troškova koji se izuzimaju iz oporezivanja definisano je članom 56.Zakona o porezu na dohodak građana (na kraju teksta nalazi se spisak konkretnih poslova i klasifikacija u osnovne tri grupe).

Konkretan obračun

Prijava se poreznicima podnosi za svaki prihod ponaosob. Detalji postoje i na sajtu Poreske uprave Srbije, mada nedovoljno objašnjeni i nedorečeni, bez iznosa normiranih troškova koji se izuzimaju iz obračuna.

Princip obračuna je sledeći: od iznosa konkretnog prihoda oduzima se procenat normiranih troškova, a na ostatak se obračunava porez.

Zaposlenom koji prihoduje 120.000 dinara iz inostranstva i ima pravo na priznate troškove od 50%, po plaćanju poreza i doprinosa za PIO ostaje oko 92.000 dinara.

Onom koji ima pravo na troškove od 43%, ostaje oko 88.500 dinara neto, dok će onaj sa priznatim troškovima od 34% na kraju prihodovati oko 84.000 dinara. Nezaposleni, rekosmo – plaćaju više.

Tako će u ovom konkretnom primeru od prihoda iz inostranstva od 120.000 dinara, neto iznosi po odbitku normiranih troškova u ova tri slučaja biti oko 86.000 dinara (50% troškova), 82.000 dinara (43% troškova) i 75.000 dinara (34% troškova).

Inače, nameti kod zaposlenih su sledeći: poreska stopa 20%, PIO doprinosi 25,5%.Kod nezaposlenih: ista poreska stopa od 20%, PIO doprinosi 25,5%, doprinosi za zdravstveno osiguranje 10,3%.

Normirani troškovi ili koliko se kome izuzima iz oporezivanja

Obvezniku se priznaju sledeći normirani troškovi:

50% od bruto prihoda– za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) .

43% od bruto prihoda –za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu.

34% od bruto prihoda– za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u prve dve grupe.

20% od bruto prihoda– za ostale prihode koji nisu autorska i srodna prava (definisane članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana).
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.